Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  “Претње новинарима се толеришу, напади охрабрују”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

22. 07. 2016.

Аутор: М. В. Извор: www.juznevesti.com

“Претње новинарима се толеришу, напади охрабрују”

Пресуду Вишег суда у Нишу по којој коментар читаоца да “треба запалити новинаре Јужних вести” није претња, већ изражавање мишљења, новинарска удружења сматрају скандалозном одлуком која “отвара сезону лова на новинаре”.

Србија је у понедељак свечано отворила преговарачка поглавља 23 и 24 која се тичу људских права, безбедности и реформе правосуђа. Током ове реформе, према оценама стручњака, држава ће имати пуне руке посла с обзиром на то да се начином на који правосуђе процесуира нападе на новинаре, како кажу, “само охрабрују даљи напади на њих”.

Из Независног удружења новинара Србије (НУНС) кажу да судови учестало толеришу озбиљне претње новинарима, што постаје пракса и подстиче пораст насиља. Сматрамо да је неопходна озбиљна стручна расправа у којој би судије, тужиоци, адвокати и други правни експерти расправили питање претње која постаје доминантни метод притиска на слободу информисања и изражавања - кажу у НУНС-у.               

Цинично, додају у овом удружењу, звучи закључна оцена Вишег суда у Нишу да би “само формулација запалићу особе које тамо раде била претња, док треба запалити то није.

Овакво поступање суда осудили су и у Асоцијацији онлајн медија (АОМ), уз констатацију да су у питању “неразумне пресуде” које једину логику могу имати “или у притиску на судове или у њиховој потпуној некомпетентности за питања медија и безбедност новинара, а и једно и друго више је него забрињавајуће”.

Обе пресуде, и првостепена и правоснажна, зачуђујуће су и стога што је држава Србија као један од својих приоритета апострофирала управо безбедност новинара и медијских радника, а то питање ће бити једно од важних у преговарачком процесу о приступању ЕУ - кажу у АОМ-у.

"Суд дао легитимитет претњама"Како кажу у АОМ, Србија је земља у којој је безбедност новинара на ниском нивоу, убиства новинара су неразјашњена и по више од 15 година, а многи су и данас изложени насиљу и претњама. Извршна и судска власт, са друге стране, “углавном ништа не предузимају да их заштите, односно да открију починиоце”.

Овим пресудама Основни и Виши суд у Нишу су дали легитимитет претњама и практично отворили нову сезону лова на новинаре - упозоравају у АОМ-у.

Шта је, по закону, претња? Иако су новинари из целе редакције Јужних вести током сведочења рекли да су се уплашили за свој живот након што су прочитали коментар и да су га схватили веома озбиљно, суд га ипак није окарактерисао као кривично дело "угрожавања сигурности".

Нама су још на факултету наводили чувени пример са пластичним пиштољем. Ако ми ставиш пластични пиштољ на чело и кажес: “Убићу те!”, а ја мислим да је прави и уплашим се, то је угрожавање сигурности, без обзира на то што пиштољ није прави - каже адвокат Круна Савовић.

Чак и да новинари не верују заиста да ће их неко стварно запалити, никада не могу бити сигурни да овакви коментари неће бити окидач неком другом да заиста и нападне, каже адвокат и експерт за медијско право Слободан Кремењак.Питање да ли је то претња или је заправо иживљавање и малтретирање новинара, је отворено. Да ли је он претио новинару или га је заправо понижавао и малтертирао? - пита Кремењак.             

Подсетимо, потписујући се као “Крле Утока”, незадовољан текстом о намештеном тендеру за градски превоз, тада непознати читалац написао је да су “Јужне вести највећа медијска го*на у Нишу” и да “треба запалити да не постоје лажљиве искомплексиране дегенерике који тамо раде”.

По пријави Јужних вести полиција је веома брзо утврдила да је спорни коментар послао службеник нишке Дирекције за јавни превоз Александар Станковић. Најпре Основни, а потом и Виши суд, оценили су да Станковић овим речима "није имао намеру да прети, већ је био револтиран" тиме што му нису објављени коментари који иду у прилог Дирекцији, па је "само желео да натера администраторе сајта да их објаве".

Како је судско веће образложило, само би изјава “запалићу вас” представљала претњу, док је констатацијом “треба вас запалити”, Станковић “изнео неко своје мишљење о раду овог гласила“.Већ виђеноОво није први пут да судови и тужилаштва имају спорна тумачења претњи новинарима.

Бивши директор Топлане Милутин Илић, његов сарадник Добривоје Станимировић и извесни “приватни детектив” Мија Јанковић недавно су правоснажно осуђени условном казном затвора од 6 месеци за претње новинарима, али тек након што су претходном пресудом били ослобођени.

Наиме, незадовољан серијом текстова о корупцији у Топлани, директор Милутин Илић је питао новинара Јужних вести Предрага Благојевића: "Да сте такву ствар објавили у Америци, да ли бисте живи дочекали јутро?".На питање новинара да ли то да схвати као претњу, Илић је одговорио: "Да ви кажете да ја лажем, а ја да вас милујем и мазим, то неће моћи".

Дан касније су Благојевића позвала двојица мушкараца који су се представили као "пуковник Добривоје из Приштине" и "телохранитељ Мија Јанковић" - и "упозорили" га да се "не игра таквим стварима", да је "држави направио проблем" и да се "не игра ватром".

Судија Марија Свилар Петковић је јуна 2014. године ослободила кривице сву тројицу, закључујући да Станимировићеве и Јанковићеве поруке нису представљале претње, већ су "само наглашавале осетљивост теме", док је образложење за Илића било још креативније.

И сама чињеница да је окривљени у свом питању упућеном оштећеном претпостављени догађај лоцирао у другој држави, указује на његову свест да правни систем Србије не толерише противзаконито и самовласно противправног понашања - закључила је судија.

Такође, иако је један читалац, незадовољан текстом Драгана Маринковића, овом новинару ЈВ запретио да ће добити “метак у чело”, Основно јавно тужилаштво у Лесковцу је одбацило кривичну пријаву. Иако се особа у коментару новинару обраћа са "новинарчићу", тужилаштво је тада закључило да Маринковићу није прећено као новинару, већ као грађанину, те да осумњичени не може бити гоњен по службеној дужности.

То су експерти у области медијског права оценили као неутемељено.Слично су поступили и Основно тужилаштво у Алексинцу и Више тужилаштво у Нишу, када су одбацили кривичну пријаву против директорке Специјалне болнице у Сокобањи Љиљане Исаковић за претње упућене новинарки РТС из Ниша Драгани Сотировски.

Тужилаштва су тада дала готово идентичан закључак - да заправо није било речи о претњи.Новинарска удружења су тада оценила да судови и тужилаштва оваквим одлукама не само да толеришу насиље над новинарима, већ да охрабрују вербалне и физичке нападе на њих.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси