Вести
03. 08. 2016.
О цензури у 5 слика
На питање – има ли цензуре у Србији? – кратак одговор једино може да гласи – и да и не.
Нешто дужи одговор гласио би – из угла власти, има је, пошто постоји јасна воља да се контолише јавни простор и да се у њега пусте искључиво (дез)информације по вољи челника режима; што се самог јавног простора тиче, та цензура не може бити потпуна јер је тај простор довољно разуђен да не може бити до краја подвргнут контроли и уређивању из једног центра. Пошто је то тако, власт своју немоћ отворено показује у виду изложбе – у оном смислу о коме говори чувена Поова прича о „украденом писму“, где се предмет најбоље скрива тако што се отворено излаже погледу – и покушава да је представи не као немоћ, већ као властиту приврженост начелима слободе мисли и изражавања.
Илустроваћу ту тврдњу најновијим случајем делимично успеле цензуре. Пример се састоји од пет слика. На првој (Слика 1а и 1б) видимо вест на сајту Радио телевизије Војводине од 02.08.2016 (нека читаоци не замере што није постављен линк ка вести, управо је о томе овде и реч).
Вест каже да је новинарка Сања Кљајић дала отказ на Радио телвизији Војводине збогцензуре. За вест је мање важно то што је реч о новинарки на челу покрета Подржимо РТВ. Подсетимо се – покрет је настао као вид побуне против незаконитих постављења у управном одбору РТВ-а и смена у самој тој медијској кући. За вест такође није тако важно ни обећање новинарке да ће наставити да се бори за слободу на јавном сервису, иако ће баш на то у једној другој агенцијској врзији исте вести бити скренута пажња и тиме заклонити средишње информације из вести.
А те информације тичу се нове уредничке концепције на РТВ: новинарка је наиме добила задатак да направи прилог „о томе како у Србији посла има, али људи неће да раде“. Да поновимо, пошто звучи нестварно или као неслана шала, а завршило се ипак отказом: „у Србији посла има, али људи неће да раде“. Пошто је то одбила, новинарка је у договору са уредником направила прилог о кршењу радничких права. Прилог није емитован. То су нове програмске смернице РТВ-а; то је суштина кампање на коју се своди рад владе на смањењу незапослености у Србији. Уместо да омогући људима да раде, неспособна власт се досетила да их убеди да су лењивци и да зато немају посао. Поред тога, онима који посао имају, нико не гарантује да на радном месту послодавац мора поштовати њихова права као радника. Замисао власти даље реализују послушници из РТВ-а.
Дакле, вест је врло садржајна, рекло би се репрезентативна за режим у коме живимо. Али, то још није потврда да има цензуре. Вест је – слика нам то јасно показује – ипак објављена, и то баш на сајту РТВ-а, у 12.55. (Видимо и то да је реч о вести агенције Бета, па остаје да се питамо шта ће РТВ-у агенцијска вест за отказ који је новинарка те куће дала самом РТВ-у.) Међутим, пар сати касније, као што се види на Слици 2, на истој адреси вести више нема.
Такође нешто више од сата касније, у 14.16 односно 14.36, на другим медијима (РТС односно Н1, слике 3 и 4) видимо вест агенције ФоНет, у којој се изоставља објашњење за отказ. Каже се само да је једна од челница покрета Подржимо РТВ, новинарка Сања Кљајић дала отказ због цензуре на РТВ-у и додаје да ће се она и даље борити за слободу на том јавном сервису.
Па ипак, има и медија (као што је Блиц, слика 5), који у 13.01, дакле само неколико минута касније од РТВ-а, такође пуштају првобитну вест агенције Бета.
Вратимо се сад на питање с почетка текста: има ли цензуре у Србији? Наравно да је има, што илуструју и слике из овог текста. Да ли је цензура ефикасна? Наравно да није и то из два разлога: први је фрагментираност медијског простора (што је и добра и лоша вест – наиме, такав простор је теже контролисати, али, с друге стране, у њему информације нису свима подједнако доступне); други је неспособност ових власти да разумеју новим технологијма битно измењену природу тог простора. Да не буде забуне, то не треба схватити као да су ове власти безопасне или да штета од њих неће бити огромна само зато што су челни људи неспособни. Напротив, ствар је у томе да рестаурирани стари режим својим понашањем – поред осталог и у вези са медијима – демонстрира исто оно неразумевање стварности и не сналажење из деведесетих. Да ли ће се то овај пут, према познатој Марксовој крилатици, показати као фарса или ће исход поново бити трагичан – увелико зависи и од нас.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.