Вести
04. 08. 2016.
Да ли је због смена пала гледаност РТВ
Само три месеца од кад су се на Радио-телевизији Војводине догодиле новине, поједини медији славодобитно су објавили да је гледаност „на веома лошем нивоу”. У таквим оценама предњачи Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ), чији је оснивач Независно друштво новинара Војводине (НДНВ). Да ли је ситуација на РТ Војводини заиста како тврди истраживачки центар који уређује Динко Грухоњић, један од говорника на протесту „Подржи РТВ”?
У тексту који РТ Војводину пореди са „ружичастом режимском телевизијом” новинари ВОИЦЕ тврде да је јуну 2016. гледаност овог Јавног сервиса била „драстично мања” него прошле године.
У истраживању на које се позивају, а које је урадила компанија „Нилсен”, наводи се да је Први програм РТВ овог јуна гледало тек 0,1 одсто мање људи него истог месеца прошле године.
Тај пад је био још већи 2015. када је уз програм ове телевизије било 3,9 одсто мање гледалаца него 2014.Исти подаци откривају и да није истина оно што су често истицали окупљени око покрета „Подржи РТВ” – да су смењени уредници непрекидно низали успехе.
Управо подаци до којих је дошао Грухоњићев аналитички центар, показују супротно – гледаност је опадала из године у годину, па је уз РТВ јуна 2012. било 25,12 одсто становништва, а истог месеца 2015. тек 18,61 одсто Војвођана.
Доказујући тезу да догађања на РТВ нису оправдана и да имају разарајуће последице, ВОИЦЕ тврди да је ова телевизија пре „годину-две дана постизала статистичке рекорде у многим категоријама гледаности”.
Али тад читаоцима нуде истраживање из јануара 2015. Иако су у тексту ти подаци изостављени, табеле показују да је укупан проценат гледалаца РТВ и тад био најмањи у односу на пет претходних година.
Примера ради, јануара 2011. овај канал гледало је 29,87 одсто Војвођана, а четири године касније два процента мање.
Необично је да су, радећи упоредну анализу гледаности РТВ, користили податке за јануар 2015. и јун 2016. Нарочито ако се има у виду да су управо то месеци када телевизије имају највише, односно најмање гледалаца.
Тако се стиче утисак да новинари ВОИЦЕ када желе да докажу да гледаоци окрећу главу од РТВ користе податке из јуна, када почиње сезона годишњих одмора. Тврдећи да је у доба пре смене било далеко боље, они приказују јануарску статистику, када људи највише времена проводе уз телевизоре. Таква селекција података наводи на помисао да истраживачки центар НДНВ-а читаоцима пружа само оне податке које ће им помоћи да закључе исто што и НДНВ.
Сумњу да ни време пре смена није било идеално подгрева и чињеница да су запослени у овом Јавном сервису пре две године престали да добијају податке о гледаности. Онај ко је желео статистику морао је да пошаље писмени захтев, али ни то није била гаранција да ће је добити.
Председница Друштва новинара Војводине (ДНВ-УНС) Ержебет Пап Рељин истиче да је гледаност неког програма „веома растегљив појам” који се може да се схвати на разне начине у различитим приликама.
– Свака смена тражи време и уходавање новог уредништва. Праве гледаности се могу видети тек након јесење програмске шеме. Али, свакако разлоге за пад гледаности можемо тражити и у гашењу сигнала са Авалског торња по налогу РРА, који никад ту одлуку није образложио. Тако сад имамо парадокс да видимо сигнал телевизије Смедеревска Паланка и ТВ Обреновац, а многи делови покрајине не виде програм ТВ Војводине, осим ако није у понуди кабловских провајдера. Када говоримо о гледаности, треба скренути пажњу да није само гледаност оно што се мери. Где су подаци о гледаности емисија ТВ Војводине на Јутјубу? ,,Државни посао” и даље има рекордну гледаност на тој социјалној мрежи – истиче председница ДНВ, иначе уредница емисије „Документ” на РТ Војводини.
Ово није први пут да се пад гледаности користи као аргумент у играма око РТ Војводине. Управо то је био један од разлога који је навео и Управни одбор када је сменио програмског директора Слободана Арежину. Али тада су Независно удружење новинара Србије (НУНС) и НДНВ сматрали да „у оцењивању рада јавног сервиса гледаност не сме да буде једини, чак ни доминантан критеријум”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.