Вести
11. 08. 2016.
Ко штити грађане?
Не волим када политичари туже новинаре. Знам шта је горак новинарски хлеб и увек сам на страни оних у чијем сам еснафу до јуче боравио.
Ипак, за све постоји нека граница, а када се она пређе, а у случају онога што је НИН објавио на насловној страни везано за министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића, та граница је увелико пређена. Оптужити човека да је он „фантом из Савамале“ и онда цмиздрити како је притисак на медије ако се човек одлучи да заштити свој интегритет тако што поднесе тужбу, што је свуда у цивилизованом свету нормална пракса, у најмању руку је неукусно. Извините господо, али ево вам лепе прилике да докажете тврдњу да је Небојша Стефановић фантом из Савамале. Уколико то не успете, молим лепо, платите човеку накнаду штете.
Нико не брани ниједном медију да се сврста на чију год хоће политичку страну. Може НИН до миле воље да буде огласна табла тзв. заштитника грађана и да он у њему наручује текстове, да пише елаборате, сам себе да хвали, да буде ако жели и уредник, све то може ако му власник тог медија тако нешто допусти. Оно што медији не сме да ради, па ни тзв. заштитник грађана, а то је да о било коме лажу, односно на тако примитиван начин као у случају са Небојшом Стефановићем да дискредитују људе. Било где у свету за такву увреду казна за накнаду штете била би драконска.
Зато ми није јасно мешање тзв. заштитника грађана Саше Јанковића у овај случај, осим ако он лично није кумовао да такав текст изађе у НИН-у, што не желим да тврдим. Да ли то тзв. заштитник грађана жели да ускрати право грађанину Стефановићу да правду потражи пред судом? Да ли тзв. заштитник грађана сматра да су он и њему подобни медији недодирљиви? Или је, може бити, тзв. заштитник
грађана кренуо у кампању за председника? Уколико се ради о овом последњем, ту смо онда у проблему. Најпре због чињенице да тзв. заштитник грађана злоупотребљава функцију коју му грађани папрено плаћају за своју промоцију, што је неморално. Немам ништа против да тзв. заштитник грађана поднесе оставку и да се баци у политичке воде, па нека га грађани оцене. Овако, он дајући свакодневне политикантске изјаве у циљу сопствене
промоције флагрантно крши Закон о заштитнику грађана, а ми као грађани његово кршење закона жестоко плаћамо. Са друге стране, тзв. заштитник грађана дискриминише људе, јер му аршини за заштитну права грађана нису једнаки. Додуше, то је током свог мандата више пута и показао, али у овом случају скинуо је маску са лица која је црња од најцрње маске из Савамале.
Самим тим, поставља се логично питање - ко штити грађане од тзв. заштитника грађана? Иначе, тзв. заштитник грађана не воли да буде контролисан. Ваљда сматра да је то само њему дата привилегија да ради. Неретко је оптуживао и нас посланике ако имамо примедбе на његове извештаје, који су, руку на срце, у најмању руку скандалозни и своде се на политичке памфлете. Никако да научи да посланик има право контроле његовог рада јер посланици бирају заштитника грађана.
Међутим, у складу са својим диктаторским склоностима и жељом за недодирљивошћу, он је увек имао крајње арогантан став према било каквом приговору на његове политичке памфлете. Ваљда му је функција ударила у главу, а политичке амбиције су порасле до неслућених размера. Када се те две околности споје, онда доживимо да се заштитник грађана противи елементарном праву грађанина, у овом случају Небојше Стефановића, да правду потражи пред судом.
Да није тужно, било би смешно, а тужно је зато што тај човек својим деловањем и понашањем уништава веома важну функцију каква је заштитник грађана. На крају, искрено бих волео да се Јанковић кандидује за председника Србије. Таман да видимо колико грађани вреднују његов учинак. Верујем да ће нам макар у кампањи рећи име и презиме неког човека кога је заштитио са време свог десетогодишњег мандата. Пошто типујем да се тога неће сетити, онда му предвиђам после избора преурањену политичку пензију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.