Вести
22. 08. 2016.
Претње због списка "Сорошевих НВО" у таблоидима
Списак организација које су користиле донације Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша поново је отворио Пандориуну кутију, али и изазвао бројне негативне реакције, па и претње по безбедност оних који се на том сиску налазе.
- „НАТО, ЕУ, УСА који су побили и убијају и даље милионе људи служе болесној Јелени као идоли“
- „Нема та децу, таквој Бог не дозвољава да има пород хвала му на томе“
- „Ако се сретнемо, мртва си“
Ово је блажи део порука које добија Јелена Милић, директорка Центра за европатлантске студије. Последњи низ претњи и увреда добила је након што се организација на чијем је челу, нашла на списку оних које финансира Соросов Фонд за отворено друштво, а које је објавио таблоид Информер.
Милић каже да јој годинама прете, да претње пријављује, али да тужилаштво ниједну није процесуирало:
"Мислим да постоји политичка инструкција да се застрашују активисти који се искрено и посвећено баве демократијизацијом Србије и који транспарентност 'акаунтабилити' владавину права или залагање за спољнополитички курс Србије ка западу и европске интеграције не виде као појединачни и лични напад на премијера Вучића, како он то стално погрешно банализује, већ као чињење добра овој земљи", каже она.
Милић додаје да су информације са списка јавно доступне, за разлику од организација које себе називају проруским, а чије финансирање је скривено, што је наведено и у истраживању Центра.
Једна од именованих је и СНП Наши. На њиховом сајту не пише ко их финансира, али постоје линк за донације, на коме се види да су за пола године скупили свега 26 долара. У том покрету кажу да једна акција кошта око 100.000 динара, а да је то један од начина прикупљања новца:
"Конкретно, око појединих акција ми скупљамо новац од чланства. Многи наши чланови не желе да изађу у јавност са тиме јер се плаше политичке репресије", каже Иван Ивановић.
На питање да ли постоје подаци колико је новца донирано и за шта је конкретно тај новац потрошен, Ивановић каже да постоји: „Наравно да постоји и као што сам рекао троши се за озвучење, штампање материјала...“, а на захтев да наведе линк на којем се то може видети, Ивановић је казао: „У овом тренутнку не могу јер линк није на сајту. То су наши интерни подаци".
Фондација Џорџа Сороса деценијама финансира пројекте у Србији из најразличитијих области. Највише новца деведесетих стигло је за хуманитране акције, од куповине лекова којих у време санкција није било у Србији, до обука за лекаре или научнике, каже Соња Лихт која је у то време водила те пројекте у Фондацији:
"Цела ова ујдурма која је поведена ових дана мислим да је заиста дестабилизујућа али од стране тих таблоида, који мало мало уводе једну врсту узбурканости јавног мњења са најневероватнијим измишљотинама. То је врло лош пут. Тиме се у ствари јача неповерење људи у институције и ако хоћете уствари у основне друштвене процесе, од образовања до правосуђа“.
Соња Лихт не сматра да иза прогона Фонда за отворено друштво стоји завера, већ да се ради о измишљотинама и производњи афера ради подизања тиража таблоида.
Коментари (2)
Остави коментар22.08.
2016.
bumdžije
Zašto se uvek, kada u javnost izadju podaci o Sorošovim i sličnim donacijama, uvek bune i galame oni koji ih dobijaju godinama. Šta ima lošeg u tome da javnost zna ko koga i zašo plaća, bilo sa zapada bilo sa istoka. Naravno, bezbednost ne sme biti ugrožena ni jednima ni drugima. Ali, dobro je da se zna.
Одговори22.08.
2016.
NIJE BAŠ TAKO!
Energično sam protiv bilo kakve pretnje. Ali, nije baš tako kako donirani prikazuju. Niko, naime, ne deli novac šakom i kapom zbog toga što je filantrop. Soroš i druge slične fondacije širom sveta, posebno SAD. Cilj je jasan: donacije su prvorazredni mamac za prihvatanje programa. Razne šarene revolucije, daleko pre najnovijih "patki, zasnovane su na prethodnom finansiranju. Možda je uplaćivano i za "lekove kad ih nije bilo", ali je izvesno ko i zbog čega šalje novac. Devedesetih je niz srpskih ili, kako se još zvalo, jugoslovenskih medija bio i "kešom" i drugim neophodnim darovima nagrađivan preko distributivnog centra u Ljubljani i gđe Hribar - svima je zadatak bio propaganda protiv vlasti. Sada, kad je transparentnije nego pre, niko ne treba da se ljuti ako u javnost izlaze podaci neprijatni, verovatno, po primaoce. U redu je da se to zna, pa i oporezuje kao prihod. A nikako, još jednom podvlačim, da bilo ko - zbog toga što prima finansijsku pomoć iz inostranstva - bude ugrožen. Ovo su, ipak, druga vremena, Bez tajni, ali svakome mora da bude zagarantovana bezbednost.
Одговори