Вести
23. 08. 2016.
Рођендан Телевизије у Србији
У време Другог међународног сајма технике и техничких достигнућа, у суботу, 23. августа 1958. године, у 8 часова и 50 минута, почело је емитовање програма Телевизије Београд.
"Добар дан, драги гледаоци. Телевизијски студио Београд почиње свој експериментални програм...“, прве су речи које је спикерка Олга Нађ изговорила тада, а грађани на наменски за ту сврху одабраним локацијама по Београду присуствовали су том историјском догађају. За гледање програма по граду (на Теразијама, у Кнез Михаиловој, на Калемегдану, у Маршала Тита, на Тргу Маркса и Енгелса, Вождовцу, Душановцу, Карабурми...) постављени су телевизори, као и у домовима појединих савезних, републичких и градских руководилаца. Поред сваког телевизора био је и један техничар који је њиме руковао и давао објашњења љубопитљивим гледаоцима... Сигнал за слику емитован је из студија на Сајму у Београду (пројекат проф. др Милорада Пантовића, архитекте Братислава Стојановића), једином објекту у већем делу Европе тада наменски грађеном за телевизијску станицу.
Од тог дана, Телевизија непрекидно расте и развија се. Као и друге области културе и уметности, односно у исто време и технике и технологије, Телевизија се мења, али увек у намери да на најбољи могући начин одговори својој општедруштвеној и законској функцији.
У прво време програм се емитовао уживо, из студија, или посредством репортажних кола са места догађаја. Телевизија Београд потом набавља магнетоскопе и тонске филмске камере, и постепено се потискује искључиво "жива телевизија", а преовлађују емисије снимљене на траци...
Поводом 58. рођендана Телевизије Београд, на пригодној изложби одабраних фотографија (Програмског архива РТС) у Холу зграде РТС-а у Таковској, делимично се дочарава лице и наличје и атмосфера првих дана живота Телевизије у Србији. Од првих телопа за најаву и одјаву програма, преко антологијских фотографија спикера Телевизије Београд, некадашњег изгледа студија и репортажних кола, па потом свега онога што чини Телевизију изнутра: монтажа, техника, режија... све до неколицине догађаја који су са префиксом "први“ ушли у анале Телевизије Београд попут преноса, првих серија, документарних емисија... Почетни кораци Телевизије.
Унутар простора заједно са актуелном изложбеном поставком једног од најчувенијих телевизијских сценографа, врсног мозаичара Борислава Њежића (1933–2016), кроз експонате из Музејског депоа РТС-а пратимо развој камере и припадајућих расветних тела кроз три репрезентативна примера. Куриозитет је без сумње што су сви експонати још у функцији. Изложба сећања на прве дане Телевизије у Србији поводом 58. рођендана може да носи назив "Овако смо почињали". А како смо расли биће прилике да се сазна у данима који претходе јубилеју шездесет година Телевизије Београд.
Први програм Београдске телевизије
Први програм који је у Загребу изведен, уједно први програм Београдске телевизије, можда случајно, а можда и намерно, био је програм за децу. Рекосмо намерно, јер су програми за децу предуго били полигон телевизије за обуку кадрова и експерименте. Многи редитељи су телевизијски изучили радећи програм за децу, писци су се привикавали специфичности писања за овај нови медиј пишући за децу, већина нових техничких уређаја опробана је и освојена на програмима за децу.И ето, први програм београдског ТВ студија који је јавност могла да види био је управо програм за децу – мала комедија "Април и детективи". Текст је написала Душица Манојловић. Режирала је Мирјана Самарџић. Сценографију је израдио Драгољуб Лазаревић. У ведрој причи о нестанку месеца априла, односно о његовом премештању на седмо место у години, што је учинио несташни дечак да би скратио школску годину, а продужио распуст, и због чијег несташлука стари метеоролог пада у очајање, а група детектива помно трага, наступали су: Северин Бјелић, Бранко Ђорђевић, Милан Срдоч, Бранивој Ђорђевић, Љубица Секулић, Душан Антонијевић, Стеван Миња и дечак Иво Вентурин. За првом камером је био Вуко Карановић.
Из необјављеног рукописа Душице Манојловић "О програмима за децу Телевизије Београд 1958–1963" (Збирка Душице Манојловић из Фонда поклона Редакције за историографију)
ТВ предисторија
Прву професионалну демонстрацију телевизије у Србији приредила је холандска фирма "Филипс" још септембра 1938. године на Београдском сајму. Уследио је Други светски рат, па се тек после обнове и привредног опоравка могло помишљати на увођење телевизије. У јесен 1955. године на изложби поводом 10 година Савеза новинара Југославије у згради Радио Београда камера (израда инж. Зорана Манојловића) снима посетиоце и одмах емитује слику на једном екрану, а наредни "први" корак симболично је везан за стогодишњицу рођења Николе Тесле, једног од утемељивача радио-дифузије у свету. Јула 1956. године, на Техничкој великој школи у Београду емитован је телевизијски програм у оквиру изложбе радио-аматера Југославије. У октобру 1956. технички кадрови Радио Београда дају иницијативу за увођење телевизије.
Прва програмска екипа ТВБ: Бранко Поповић, Александар Марковић, Душица Манојловић, Љубомир Зечевић, Игор Леандров, Влада Митровић, Павле Малетин. У марту 1958. године емитован је први прилог са предизборног митинга. Камера: Вуко Карановић и Војислав Лукић. Новинари: Игор Леандров и Љубомир Зечевић. Прилог емитован на ТВ Загреб.
После неколико месеци пробног рада, 28. новембра 1958. године почео је јединствен експериментални програм Југословенске радио-телевизије...
Из књиге "Нисам гледао" Бојане Андрић и Мире Оташевић.
Први евровизијски пренос
Први велики подухват ЈРТ у оквиру Евровизије: директан пренос помрачења Сунца 15. фебруара 1961. од 8.27 и 8.55 из Сен Мишела, Фиренце и са врха Јастрепца преузимало је 16 европских ТВ мрежа. Први пут у историји посматрања, помрачење Сунца пратиле су телевизијске камере. Концепт емисије израдио је Би-Би-Си и у синопсису се, између осталог, каже: „Режисери треба да имају у виду да је синопсис написан са циљем да се обезбеди контраст у извођењу између Француске, Италије и Југославије. Емисија из Француске имаће астрономски и научни облик; емисија из Италије садржаће више хуманистички карактер јер долази из Фиренце; емисија из Југославије наличиће више на експедицију у један дивљи, усамљени свет.“ (Игор Леандров, „Пре почетка“).
Из књиге „Нисам гледао“ Бојане Андрић и Мире Оташевић.
Прва ТВ серија
Караван
Из књиге „Нисам гледао“ Бојане Андрић и Мире Оташевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.