Вести
06. 09. 2016.
Прича о радио-аматерима, херојима које не славимо
Поплаве, бомбардовања, земљотреси и остале непогоде су тренуци у којима радио-аматери постају прави професионалци.
Њихове везе опстају када све остале пуцају. О томе како су радио-аматери помогли рушење “невидљивог” авиона 1999, како је освајао пуста острва и оборио рекорде у броју успостављених веза за “24 сата” говори Срећко Морић (67), најбољи радио-аматер у Србији и један од најбољих у свету.
Морић је за радио-аматерство почео да се занима у шестом разреду основне школе и тада су га упутили у клуб радио-аматера. Убрзо постаје њихов члан, а годинама касније постаје председник неколико клубова, а потом и савеза. Успоставио је на хиљаде веза, о чему сведоче и QСЛ картице које су му послале колеге с којима је успоставио везу. Био је на бројним такмичењима, а онда је кренуо у експедиције које представљају сам врх радио-аматерства.
- Моја најважнија експедиција је била 2002. године на острву Бејкер јер нико у историји радио-аматерства није био на том острву у Тихом океану. Годину дана смо се припремали за то, а нама тројици из Србије су се прикључиле колеге из Америке, Русије, Македоније, Словеније и Литваније. Нас дванаесторица смо седам дана и ноћи путовали бродом до тог острва. Искрцали смо се 27. априла и наредних девет дана одржавали везу.
Када смо се укључили, почела је права лудница јер је већина радио-аматера желела да успостави везу с нама. Тако смо оборили рекорд јер смо успоставили 95.127 веза - присећа се Морић.
Пут је био напоран, а са брода су малим чамцем морали на острво да превозе бурад с нафтом, шаторе и технику. Све то је имало један циљ, успоставити везу на месту на коме радио-станица никада није била. Међутим, ово није само хоби, и то је Морић са својим колегама показао три године пре пута на Бејкер. Током НАТО агресије српска војска је слушала њихову комуникацију и тако успела да обори неколико летелица.
- Штос је био у томе да смо ми једни другима дојављивали шта се дешава, а то је слушала наша главна станица у Београду и понављала како би сви чули, јер је имала јаку везу. Ту везу су прислушкивали наша војска и полиција, које тада нису могле да емитују сигнал јер би их агресор открио и бомбардовао. Ми радио-аматери смо били расути по читавој земљи и није било исплативо, али ни могуће, да они гађају све наше станице, којих је било на хиљаде - прича Морић.
Како каже то је био прави електронски рат у етру који је наша страна добила. Последња ситуацију у којој су радио-аматери показали снагу своје комуникације биле су поплаве у мају 2014. године.
- Кад год су неке апокалиптичне ситуације, када се прекидају телефонске везе, интернет, стаје пошта, медијима је тешко да извештавају, ми смо тад најјачи. У стању смо да уз помоћ штапа и канапа успоставимо јаке и стабилне везе између два радио-аматера и тако комуницирамо и решимо проблем - објашњава Морић.
У Србији тренутно постоји око 5.000 активних радио-аматера, а њихов укупни број је дупло већи. Они се окупљају на такмичењима, имају пријатеље широм света, а када је потребно, постају десна руку задужена за комуникацију у кризним ситуација.
Коментари (3)
Остави коментар30.09.
2016.
Re:
PANDAanonymouse a što ti prvo ne uradiš tako kako zahtevaš od drugih? Jesi li siguran da si neregistrovan? Tebi piše da nisi?
ОдговориSamo da znaš to što na ovom sajtu piše neregistrovan, to se odnosi na registraciju na sajtu, a ne na registraciju radio-amatera. Radio-amateri se, koliko znam, ne registruju nego dobijaju licence kada polože stručni ispit za radio-amatera.
Inače, mislim da je ovaj radio-amater prilično dobro primetio netačnosti u članku. Evo ja sam malo istraživao i našao sam zvaničan podatak da trenutno ima 3794 licenciranih radio-amaterskih pozivnih znakova, a od toga 129 nisu radio-amateri nego radio-klubovi i repetitori. Broj radio-amatera je očigledno znatno manji od 5000 koliko je navedeno u članku. Ako hoćeš da proveriš, pogledaj na http://callbook.yu1srs.org.rs/list
Što se tiče učešća i ratu, novinaru je najvažnije bilo obaranje aviona, a radio-amateri su, u stvari, mnogo veći doprinos dali spasavajući živote i dobra pravovremenim najavljivanjem naleta neprijateljskih bombardera.
07.09.
2016.
Re: POZDRAV
DRAGI NEREGISTROVANI,MNOGO STOSTA TI NE ZNAS,DE REGISTRUJ SE KADA SI TAKO STRUCAN U OCENJIVANJU NECIJEG ZNANJA,UMECA I ZVANJA,SRDACAN POZDRAV OD REGISTROVANOG RADIOAMATERA.
Одговори06.09.
2016.
Preteraste
Na stranu što je sam članak pisan stilom koji nikako je spada u novinarski, u njemu su date neke ozbiljne materijalne greške:
ОдговориSrećko Morić, iako jeste jedan od najboljih radio-amatera u Srbiji, nije i najbolji. Ne postoje kriterijumi da se odredi ko je najbolji, jer je radio-amaterizam veoma razgranat hobi i ne ne može se egzaktno odrediti ko je bolji. Kandidata za tu titulu svakako ima više i bez neke ozbiljne analize teško da može da se utvrdi koji je taj.
Radio-amaterske ekspedicije su zanimljiv deo aktivnosti radio-amatera ali su one veoma skupe i mnogima nedostupne, a često su komericijalnog karaktera tako da se i ne mogu svrstati u radio-amaterizam. Učešće u njima često ne znači da ste dobri nego da imate novca.
Za vreme NATO agresije radio-amateri nisu jedni drugima dojavljivali šta vide i čuju, a naša vojska ih prisluškivala ne bi li došla do informacija, nego su radio-amateri (i to ne smao naši nego iz cele Evrope) formirali radio-mrežu i radili planski i organizovano na prikupljanju informacija isključivo u funkciji obaveštavanja naše vojske, čime je vojsci pružena znatna i značajna pomoć s obzirom da ona nije smela da koristi svoju tehniku za praćenje neprijatelja u velikoj meri jer bi time bila izložena uništenju.