Вести

22. 09. 2016.

Аутор: Светлана Палић Извор: Цензоловка

Суђење за убиство Ћурувије: Хоће ли Легија поновити да је врх Службе организовао злочин?

У понедељак сведочи Милорад Улемек Легија, који је у истрази рекао да је Радомир Марковић од њега наручио убиство Ћурувије. Милош Симовић, према оптужници, испричао да је Легија од њега тражио да убије Ромића и Курака. У петак сведочи бивши заменик начелника СДБ Зоран Мијатовић

Након готово 16 месеци од почетка суђења за убиство Славка Ћурувије, уредника и власника Дневног телеграфа и Европљанина, пред Специјалним судом у Београду у понедељак, 26. септембра, треба да сведочи Милорад Луковић (Улемек) звани Легија.

Медији су, у време када је оптужница подигнута, наводили да је исказ некадашњег команданта Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије, дат Тужилаштву за организовани криминал 8. јануара 2014. у пожаревачкој „Забели“, био кључан за подизање оптужнице, хапшење двојице осумњичених и расписивање потернице за непосредним извршиоцем убиства.

Славко Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, у хаустору испред зграде у којој је живео, у Светогорској улици број 35 у Београду. Према оптужници подигнутој 29. децембра 2014. године, његово убиство организовао је и спровео сам врх Ресора државне безбедности.

Улемеков исказ

Милорад Улемек је тужиоцу испричао да је 12–13 дана пре убиства Славка Ћурувије (29. или 30. марта 1999) долетео хеликоптером са Косова у Београд на позив тадашњег начелника Ресора државне безбедности Радомира Марковића. С њим се срео у канцеларији Марковићевог помоћника Франка Симатовића и рапортирао му о стању на терену. Након тога га је, према Улемековом исказу, Марковић извео у ходник и од њега тражио да обави једну ликвидацију.

„Потребно је да се уклони једно лице које тренутно својим непријатељским делатностима озбиљно угрожава безбедност државе“, навео је Легија Марковићеве речи. Улемек тврди да је одбио задатак правдајући се потребом да тих првих дана НАТО агресије на СР Југославију буде са својом јединицом на Косову.

Кад је после двадесетак дана схватио да, како је рекао, НАТО није толико супериоран колико се мислило, понудио је Марковићу да његова јединица ипак изврши задатак, али му је одговорено да је то „већ завршено“.

У исказу, који је саставни део оптужнице, Легија наводи да је Радомир Марковић једном другом приликом, у седишту начелства РДБ, „ноншалантно, седећи за столом, читајући списе онако необавезно“ и говорећи о „навигаторима“ који ће му (Легији, оп. а.) бити додељени за једну нову акцију, рекао: „Ови Радоњини, што су убили Ћурувију“, те да је, кад је изашао у ходник, тамо затекао Ратка Ромића и Мирослава Курака и схватио да су они ти о којима је Марковић говорио.

ОПТУЖЕНИ

За подстрекавање на убиство Славка Ћурувије оптужен је тадашњи начелник РДБ Радомир Марковић, шеф београдског центра РДБ Милан Радоњић оптужен је за организацију, главни обавештајни инспектор Друге управе Ратко Ромић као помагач током убиства, док је као непосредни извршилац осумњичен Мирослав Курак, некадашњи припадник резервног састава РДБ.

Сви они се терете за тешко убиство за које је запрећена казна од 30 до 40 година затвора.

Радомир Марковић већ служи казну од 40 година затвора због убиства четворице функционера СПОна Ибарској магистрали, а осуђен је и на 15 година затвора због убиства бившег председника Србије Ивана Стамболића и неуспелог атентата на лидера СПО Вука Драшковића у Будви.

Милан Радоњић и Ратко Ромић су у притвору од 13. јануара 2014. Против њих се у Вишем суду води поступак за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви 2000. године. Првостепено су били осуђени на осам и седам година затвора, али је та пресуда укинута и у току је поновљено суђење.

Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана потерница.

Налогодавци убиства Ћурувије нису досад процесуирани. У јавности се од првог дана сумњиче тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић и његова супруга, председница Дирекције Југословенске левице Мирјана Марковић. Њиховој се политици Ћурувија отворено супротстављао и у својим медијима и у наступима у јавности.

Пет дана након Улемековог исказа тужиоцу, 13. јануара 2014, Радоњић и Ромић су ухапшени и од тада су у притвору, а за Кураком је девет дана касније (22. јануара 2014) расписана Интерполова потерница.

„Надам се да Легија неће поновити оно што пише да је рекао у оптужници, већ да ће овог пута говорити истину, а то је да Радомир Марковић нема везе са убиством Славка Ћурувије“, каже Владимир Маринков, бранилац првооптуженог Марковића. Он додаје да су неки наводи које је Легија помињао „објективно нетачни“, те да ће га о томе испитивати на суђењу и покушати да обори исказ.

По оцени Вука Цвијића, новинара дневног листа Блиц, који годинама прати суђења за организовани криминал, потпуно је неизвесно како ће се Легија понашати у понедељак у Специјалном суду.

„Видећемо шта ће се десити, све је могуће. Његово сведочење се очекује као кулминација судског процеса. За ову власт би било лоше да Легија промени исказ јер је под њом покренут судски поступак. Са друге стране, ни власт није јединствена. Сетимо се да је Оливер Антић, саветник председника Николића, покушао да разговара са Легијом, па је испао цео скандал око тога“, каже Цвијић, напомињући да је Легија „велики глумац“, те да је „више пута лагао“ и да остаје да се види да ли се и око чега нагодио са Тужилаштвом.

За адвоката Слободана Ружића, заступника деце Славка Ћурувије, Радета и Јелене Ћурувије, сведочење Легије је доста важно, нарочито у делу који се тиче потврде приче браће Симовић о спремању ликвидације Ромића и Курака. Истовремено, наглашава Ружић, његово сведочење не мора бити пресудно.

„Важнији од његовог исказа јесу материјални докази који потврђују интензивну комуникацију оптужених мобилним телефонима непосредно уочи и након убиства, што је забележено на базним станицама“, сматра Ружић.

Какви су Легијини мотиви?

У јавности се спекулисало да се Легија нагодио са Тужилаштвом о бољим условима у затвору, па чак и о смањењу казне, али о томе нема никаквих доказа. Посебно пошто је и ове године Апелациони суд одбио његову молбу за премештање из такозваног Алкатраза, где су му дозвољене две посете месечно и где може да комуницира са посетиоцима само кроз стакло.

Милош Симовић је у „Забели“ испричао тужиоцу да је од Легије чуо да је „ДБ убила Славка Ћурувију по наредби Радета Марковића“, да му је једне вечери у клубу „Бомбај“ Улемек показао Курака и Ромића, рекавши: „Запамти их добро, они су урадили Ћурку, треба да се почисте, не сме да буде грешке”, од чега се касније одустало

Улемек жели да буде пребачен у много отвореније Седмо одељење пожаревачког затвора „Забела“, у коме би имао право на чешће посете породице, родбине и адвоката, на пакете, телефонске разговоре, па и на такозвану љубавну собу.

У затвору је од 2. маја 2004, када се сам предао. До сада је на максималне казне од 40 година осуђен за убиства премијера Зорана Ђинђића и бившег председника Србије Ивана Стамболића, те за атентат на лидера Српског покрета обнове Вука Драшковића у Будви; за четвороструко убиство на Ибарској магистрали и за злочине такозваног земунског клана (17 убистава, три отмице и два терористичка акта).

Он је у медијима демантовао да се о било чему нагодио са Тужилаштвом.

„Мотив да сведочим је једноставан, данас сам 10–15 година старији, искуснији, а деценију сам провео у самици. Имао сам довољно времена да анализирам све ово што се дешавало. Немам никакав лични интерес. (…) Ћурувија није био лице које је угрожавало државу. Сматрам да је и Служба и Јединица злоупотребљена на један најстрашнији начин“, рекао је Улемек у марту 2015. године.

Браћа Симовић о налогу да убију Курака и Ромића

Након Улемека, који треба да сведочи у понедељак (уколико се заврше саслушања три сведока пре њега, предвиђена за петак), пред трочланим већем којим председава судија Снежана Јовановићтребало би 26. и 27. септембра да буду саслушана браћа Симовић, Милош и Александар.

Два дана након Улемековог исказа, 10. јануара 2014. Милош Симовић је у „Забели“ испричао надлежном тужиоцу, како пише у оптужници, да је у првој половини 2000. године од Легије чуо да је „ДБ убила Славка Ћурувију по наредби Радета Марковића“, да му је једне вечери у клубу „Бомбај“ Улемек показао Курака и Ромића, рекавши: „Запамти их добро, они су урадили Ћурку, треба да се почисте, не сме да буде грешке“, од чега се касније одустало.

Легија наводи да је Радомир Марковић у седишту начелстваРДБ, „ноншалантно, седећи за столом, читајући списе онако необавезно“, рекао: „Ови Радоњини, што су убили Ћурувију“, те да је, кад је изашао у ходник, тамо затекао Ратка Ромића и Мирослава Курака и схватио да су они ти о којима је Марковић говорио

Исту причу поновио је, према оптужници, и његов старији брат Александар, осим у делу у вези са Радомиром Марковићем. Александар, наиме, у исказу тврди да Легија никад није рекао ко је наредио Ћурувијино убиство, већ да је власник Дневног телеграфа и Европљанина убијен из „државних разлога“, а да је Курака требало уклонити „због Службе“.

Александар Симовић је у исказу рекао и да је чуо од сада покојног вође земунског клана Душана Спасојевића да иза убиства Ћурувије „стоји породица председника Милошевића због неких чланака које је Ћурувија писао о њима“, али није сигуран да ли је то било само Спасојевићево мишљење или је он нешто више о убиству знао.

Један од најсуровијих припадника земунског клана, Милош Симовић, ухапшен је 10. јуна 2010. године на граници са Хрватском, пошто је у Загребу ранио још једног припадника клана, Сретка Калинића, са којим је био заједно у бекству после убиства Ђинђића. Служи казну од максималних 40 година за злочине ове криминалне организације, 19 убистава, три отмице и два акта тероризма.

Његов брат Александар ухапшен је у Београду 25. новембра 2006. и осуђен је на 35 година за убиство премијера Ђинђића. Млађи Милош такође је добио казну од 30 година за убиство премијера. Обојица су у Седмом павиљону пожаревачке „Забеле“.

У петак сведочи Зоран Мијатовић

Пре Милорада Улемека, у процесу за убиство Ћурувије планирано је да сутра, 23. септембра, сведочи Зоран Мијатовић, некадашњи заменик начелника РДБ, пензионисан 1. јануара 1999. године као начелник београдског центра РДБ.

Он се 2001. године накратко вратио на место заменика начелника Службе државне безбедности. Према његовим речима, руководио је и истрагом о убиству Славка Ћурувије. Мијатовић је написао три књиге о раду СДБ.

„Лично сам руководио истрагом убиства Славка Ћурувије. Ми смо се 2001. бацили на решавање три случаја: убиства Ивана Стамболића, Ћурувије и злочина на Ибарској магистрали. Сви из београдског центра ДБ имали су жељу да ту хипотеку скину с врата“, рекао је Мијатовић прошле године у интервјуу београдском Њузвику.

Он је детаљно описао до чега су све дошли, од открића да је 27 припадника пратило Ћурувију тих дана до наглог позива да се оперативци са терена повуку и речи: „Бежи! Напуштај!“

Он тврди да су сви материјални докази везани за убиство Ћурувије прикупљени још 2001. године, али да се „политика умешала“ и случај је заустављен.

После Мијатовића, у петак би требало да сведоче возачи тадашњег заменика начелника РДБ Бранка Црног, Славиша Арсић и Зоран Станковић, који су већ једном били позивани на суђење (24. децембра 2015. године), али нису сведочили.