Вести

23. 09. 2016.

Аутор: Ниџара Ахметашевић Извор: www.media.ba

Постављају ли новинари питања политичарима?

Ријетки су медији који кандидате пропитују о томе шта ће заиста урадити на локалном нивоу и како то мисле урадити.

 

Предизборна кампања и ове, као и свих предходних мучних изборних година (а свака друга нам је таква), ушла је у све поре наших живота. Они висе са бандера, они су у нашим поштанским сандучићима, њихова лица су на освјеживачима простора, вребају нас иза угла са нелегално постављених плаката.

Предизборне поруке су умотане у сваки јавни наступ кандидата, којих има ваљда безброј на овим локалним изборима. Медији, нажалост, углавном или дословно преносе поруке кандидата, углавном без да постављају питања која би грађанима помогла да доносу одлуку и буду информисани, чиме уствари не врше једну од својих основних функција у демократији. Уствари, предизборна медијска слика нам показује да те демократије и нема превише, него да стање у којем се налазимо више подсјећа на аутократију у којој они на власти под својом контролом имају скоро све сегменте јавног живота, па и медије.

Ријетки су медији који кандидате пропитују о томе шта ће заиста урадити на локалном нивоу и како то мисле урадити. А када би им постављали таква питања, онда би их након избора могли да подсјете на обећања и на то да су одговорни за оно што говоре у јавности. Но, нема ни обећања а ни питања у овој и оваквој реалности. Зато је све што се дешава у овим данима око нас једна велика предизборна кампања, од референдума до концерата, а омиљене тема су рат и буђење, односно подгријавање старих страхова и нетрпељивости.

Колико грађани вјерују у моћ свог гласа и уопће избора, показују огласи који су се данима појављивали на најпосјећенијем порталу за куповину и продају олx.ба. Према цјеновнику који су “успоставили” оглашивачи на тој страници, глас на локалним изборима у БиХ кошта 50 КМ. Продаја гласова, наравно, је кривично дјело али се без обзира на то дешава сваке године, само никада гласови нису завршили на распродаји у огласима.

Слободна Европа разговарала је са једним од “продавача” који им је рекао како политичари “ионако не воде рачуна о народу тако да – ако продамо глас – барем смо нешто ушићарили”.

Предизборни референдум

За сада се чини како СНСД има најгласнију кампању, које су дио постале готово све странке. Кампања је наравно референдум. Та странка је 18. септембра објавила да заустављају у потпуности предизборну кампању како би сву пажњу усмјерили на референдум који би требао да се одржи 25. септембра. Наравно, референдум је одлична излика да се удаљимо од правих тема и свих досадашњих (не)успјеха. Медији нису поставили никакво питање у вези ове одлуке. (Исти дан када је најављено обустављање кампање, Додик је говорио у Требињу на предизборном скупу промовирајући свог кандидата за градоначелника, Луку Петровића. А шта је боља реклама у Додиковом свијету него рећи да је неко његов “најближи сарадник”.

Прича о рефрендуму је уствари прилика за буђење страхова и подсјећање ко је ту да штити народ, а ко да га угрожава, ко смо “ми” а ко су “они”. И не ради то само СНСД, него скоро све политичке опције у земљи. Додику је ово наравно још једна прилика да напада институције државе, у којима и чланови његове странке обнашају високе функције, но то као да заборави повремено. Додик тако редовно понавља, а ових дана је то у фокусу, како је Уставни суд политичка институција која је под “политичким притиском појединих бошњачких политичара, као и појединих амбасада и Канцеларије високог представника”.

Медији су углавном заборавили подсјетити грађане како у овој институцији - као и у свим државнимм - сједе представници свих конститутивних народа. Што се тиче политизације, и СНСД је учествовао у том процесу у којем је Уставни суд постао оно што имамо данас, а то награда за партијске послушнике и свих нација и боја. Срећом, увијек има неко ко се сјећа боље и ко пишие храбрије. Сенад Авдић подсјећа како су именоване судије Уставног суда те да Предсједник РС себе види изнад закона.

“Милорад Додик, подвуцимо црту, не признаје одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, пресуде Европског суда за људска права, правомоћне пресуде Међународног суда правде и Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији. Ускоро намјерава активирати и референдум о укидању Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине којим одавно лицитира и пријети. Исмијава препоруке Вијећа за имплементацију мира, каже да је ријеч о неформалном, самозваном, непотребном међународном криминалном друштву. Можда би му више одговарало Вијеће за имплементацију рата? Све што је могао срушити мирним, политичким средствима у БиХ већ је срушио и обесмислио. За нешто више, ипак ће му требати рат…”

Но, Додик је ових дана рекао и како је спреман поднијети одговорност за овај процес. Слободни медији га могу подсјетити на то након 25. септембера.

Оно што су медији занемарили, а политичари намјерно не спомињу, је цијена референдума који ће платити грађани а која износи 1,4 милиона КМ. Медији су једноствано могли прерачунати колико би се за тај новац могло урадити ствари које би биле корисне локалној заједници што би грађанима можда олакшало одлуку да ли да референдум подрже или не.

Поруке мртвима и живима

Друга омиљена тема за политичаре у предизборној кампањи (а чини се да кампање одвијају већ годинама, 24 сата дневно, 7 дана у седмици) већ више од 20 година је рат, а подгријавање страха омиљена игра. Мртви су одавно постали само предизборни листићи. Хушкачке изјаве политичара медији најчешће само пренесу, дословно не сматрајући да су одговорни за те поруке мржње.

Парастос служен у насељу Туњица код Новог Града завршио се као позив на референдум, и наравно подршка политичкој опцији која га промовира. Начелница општине Сњежана Рајилић је обраћајући се окупљенима рекла како то није мјесто, ”али је свакако вријеме да се каже да 25. септембра сви изађете на референдум и да оловком одбраните оно што су наши борци и цивили бранили животима, нашу Републику Српску. Мислим да нам је то сад најпречи и најважнији датум и да то данас треба рећи”. Парастос је можда и логично мјесто за предизборну кампању у земљи гдје и мртви гласају.

Предизборних дана у РС дијелиле су се и медаље. Средином септембра постхумно је одликовано 140 бораца ВРС “за заслуге у борби против непријатеља и ослобођење РС”. Одликован је и “чувар српског војничког гробља у Солуну”, чиме му је признат “јавни рад и резултати у очувању културног и историјсог наслијеђа српског народа.”

Нагло прије избора, ова земља редовно постаје велико градилиште, а властодршци примијете да постоје око њих и неки грађани који имају своје потребе. Као рецимо потребу да имају воду у кући у 2016. години. Властима у Сарајеву требале су године да издају грађевинску дозволу за изградњу водовода за насеље Нахорево које припада опћинама Центар и Стари Град. Предсједавајући Опћинског вијећа Центар Неџад Ајнаџић, кандидат на изборима (што није наглашено у текстовима у којима су медији извијестили о овом догађају) је казао да је то пројекат од животне важности за локално становништво.

“Водовод је најбољи поклон који смо могли дати нашим грађанима”, рекао је Ајнаџић, заборављајући, као што су и медији заборавили да га подсјете, да ће водовод бити изграђен од средстава грађана. Овако изгледа као да Ајнаџић (тј. СДА и СББ) поклањају нешто грађанима, што наравно није истина.

Проблем затварања мљекаре “Милк” у Мокром код Пала такођер је искориштен у предизборне сврхе. Медији су пренијели како је кандидат Коалиције "Сложно за Пале", Бошко Југовић, рекао како је власник мљекаре "Милк" морао затворити предузеће због недостатка слуха опћинске власти, али да је, уколико се такав однос промијени, спреман поново покренути производњу. Кандидат каже како су капацитети ове мљекаре довољни да се искористи и прикупи комплетно млијеко које локални домаћини и власници фарми могу у испоруче.

“Југовић је нагласио да ће коалиција, када освоји власт у општини Пале, настојати да пружи пуну подршку породичним предузећима као што је мљекара у Мокром. Према његовим ријечима, настојаће да подстицајима стимулишу производњу малих и средњих предузећа на корист комплетног становништва ове локалне заједнице. Коалицију 'Сложно за Пале' чине СНСД, Покрет за наш град - Пале, ДНС, СП, Уједињена Српска, СзДС и Еколошка партија Републике Српске”, извијестили су медији, у тексту без иједног питања или провјере навода, и напомене да је све изречено у сврху предизборне кампање.

Прије избора и некадашњи борци добијају станове. Тако је у Рогатици Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, уручио кључеве 11 станова бородицама борачких категорија, 22 године након рата.

Празна обећања - најбоља реклама

На скупу СДА у Калесији говорио је и члан Предсједништва БиХ Изетбеговић (како се појављивање на предизборним скуповима правда на “послу”? Да ли узме слободан дан или боловање? Или и ово иде на наш рачун? ...медији нису провјерили), не дотичући се ниједног локалног проблема, са којим вјероватно није ни упознат. Али се сјетио рата.

“Нико више од нас није спремнији за такав пут, али једнако тако нико од нас није спремнији да одбрани и да гарантује да Сребреница, Томашица, да свако мјесто патње људи који су без разлога побијени у овој земљи никада неће бити ништа друго до Босна и Херцеговина…” Наставак говора је ироничан и неукусан. “Калесија има изванредне ресурсе, у једној ствари можда најбитнијој чега можда нисте ни свјесни, ви сте први у овој земљи у наталитету. Главни ресурс, главно богатство сваке државе, сваког мјеста су на крају људи”. На крају, Изетбеговић промовира свог кандидата за којег каже да припада генерацији коју је “СДА одгојила”, те обећава у његово име како ће у Калесију довући бизнисмене.

“Свима онима које је СДА одгојила, којима је СДА дала шансу, који су направили у животу успјех и каријеру захваљујући СДА, вечерас поручујем нека се окане ћорава посла и не подмећу клипове овој странци. Не могу је зауставити”, запријетио је Изетбеговић, а медији пренијели од ријечи до ријечи.

Сличан је по порукама био скуп који је СНСД одржао у Шипову гдје су позвали становнике да буду сретни, што наравно једино могу ако гласају за њих.

“Шипово је доказ да Савез за промјене не значи напредак већ суноврат, ви то најбоље осјећате. Зауставили сте развој, инфраструктуру и они који желе да се врате стази развоја, нека гласају за нашу листу, за дивне људе, остварене у својим пословима, који желе да овај град буде бољи”, рекао је Додик на предизборном скупу, а медији нису питали шта конкретно значе ова обећања.

Предизборна кампања је наравно и обећање о куповини куће за једну угрожену породицу, а баш таква редовно чујемо у предизборним кампањама. Ове године прву је послао Додик путем Гласа Српске у тексту са насловом: “Предсједник купује кућу седмочланој породици” испод којег слиједи патетична прича о предсједнику који се возио кроз врлети РС, да би сасвим случајно сазнао о судбини породице која живи у шуми. Додик је обећао да ће им купити кућу “у којој ће породица Ђорђић моћи да живи нормално са својим малим анђелима”. У тексту пише да ће кућа наводно бити купљена од средстава из кабинета Предсједника, што значи да је неће он купити него ће је купити грађани РС.

Ко пјева, зло не мисли

Редакција портала Фактор.ба одлучила се током ове предизборне кампање за занимљив потез. Новина коју се често веже за једну политичку партију у БиХ, испод сваког текста који сматрају дијелом предизборне кампање наглашава како редакција “не сноси одговорност за садржаје саопћења политичких странака”. Уствари они, као и сви други медији, сносе одговорност за све што објаве у новини, па тако и саопћења политичких странака. Јер медији не смију преносити саопћења, него им она служе као повод за текст и питања.

Предизборни скуп СДА и СББ у Горажду је био концерт "Севдах на Дрини”. Наглашено је у извјештају са концерта да је све прошло “без политичких говора”, тако да су Гораждани барем поштеђени празних обећања.

“Наше суграђане, у овом вртлогу политичких догађаја, промоција, информација, жељели смо бар на једну ноћ поштедјети тога и поклонити им једну лијепу ноћ поред Дрине”, преноси Дневни Аваз ријечи кандидата који ништа не обећава, ваљда сигуран у побједу.

Предизборни скуп је и промоција књиге. У Бугојну је СДА промовисала књигу о Алији Изетбеговићу. Предсједница локалног страначког одбора је подсјетила како је ријеч о човјеку којем требамо захвалити јер смо “добили државу коју сви морамо чувати”. А његов син нас и сада води.

Поред тога што сва три члана Предсједништва учествују врло активно у предизборнима кампањама својих странака, они као мјесто за скупове користе и зграду те институције. Тако се у згради Предсједништва одржао састанак лидера СДА, ХДЗ БиХ и СББ-а са представницима Аутоцеста БиХ. Изетбеговић је прије састанка новинарима рекао да вјерује да ће “уз помоћ Радончића, лидера СББ-а који се показао као успјешан градитељ, у периоду од четири до шест година бити завршена изградња путне инфраструктуре у БиХ.”

Овај тандем се појављује често скупа на предизборним скуповима, и ван зграда државних институција. У Јајцу су њих двојица говорили о еуропском путу и уласку у НАТО, што наравно нема никакве везе са локалним проблемима, али то нису примијетили присутни новинари. И на овом скупу се Изетбеговић захвалио Радончићу “на заједничким напорима који имају за циљ стабилизацију прилика у нашој земљи”, поручујући да ће кандидати СДА и СББ-а “радити све да БиХ 2020. године буде најбрже растућа економија и развијајућа инфраструктура на Балкану”.

Информисани грађани су снага демократије. Овдашњи медији тешко успијевају, а неки се и не труде, да “наоружају” грађане информацијама које ће им омогућити да донесу одлуку на дан избора. И тако се вртимо у круг и слушамо празна обећања већ више од двије деценије.