Вести

26. 09. 2016.

Извор: www.portalnovosti.com

Реквијем за ХРТ

Како је Хрватска радиотелевизија у кратком мандату Синише Ковачића постала црквени медиј: На свим програмима ХРТ-а католички садржај се драстично повећао.

Сваки тједан у коловозу на сва четири телевизијска програма била су емитирана у просјеку четири религијска документарца, репризе већине стандардних вјерских емисија, по двије мисе и двије емисије из домене католичке баштине.

‘Јасеновац је далеко већа љага на Титовој Југославији, комунистичком погледу на прошлост, него на тијелу НДХ, без обзира на појединачне ствари које су се тамо догађале. Јасеновац је био радни логор, мјесто интернације, у највећем броју оних који су протудржавно дјеловали (…) За ратне околности, Жидови су живјели у добрим хигијенско-санитарним увјетима.’ Наведени цитати само су дио садржаја вјерске емисије ‘Сусрет у дијалогу’ која је прије два тједна емитирана на Првом програму Хрватског радија и, сукладно новој схеми, на Четвртом телевизијском програму. Изрекао их је Игор Вукић, члан ревизионистичког Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, који је посљедње године посветио доказивању да је стварна бројка убијених у овом ‘радном’ логору знатно мања него што се службено приказује и да је, супротно свим релевантним повијесним изворима, прави пакао на тој локацији услиједио послије 1945., у Титовој Југославији. Недавно је Вукић релативизирао и постојање усташког дјечјег логора у Јастребарском, а његова истраживања послужила су као својеврсни предложак за документарац Јакова Седлара о Јасеновцу, због којег је овај казнено пријављен.

Повод вјерској емисији, која се иначе оглашава као програм за потицање међувјерског дијалога, био је посјет цариградског патријарха Бартоломеја И. Јасеновцу. Водитељица Тања Баран, уредница Радио Сљемена, није реагирала на Вукићеве иступе, баш као ни на сличне изјаве другог госта, бискупа Владе Кошића који је, позивајући се на Вукића, констатирао да у Јасеновцу Срби ‘нису убијани због српства’. Умјесто ограђивања, водитељица и уредница која их је тамо довела покровитељски се чудила Вукићу како се с обзиром на своје православно поријекло није приклонио тврдњама српске стране да је у Јасеновцу убијено 700 тисућа Срба.

Од доласка Тање Баран на мјесто главне уреднице хрт-овог Радио Сљемена количина тједног вјерског програма се утростручила

Експлицитни примјер повијесног ревизионизма и рехабилитације НДХ, помијешан са свјетоназорима и уређивачким утјецајем службеног Каптола, тако је захваљујући концепцији и кадровима које су поставили МОСТ и ХДЗ пресељен из ‘Гласа Концила’ и десних таблоида на јавну телевизију. Људи с ХРТ-а с којима смо разговарали потврђују да је ријеч о досад најсрамотнијем садржају који је тамо емитиран. Кажу како се опћенито ради о сасвим логичним посљедицама кратког в.д. мандата Синише Ковачића, који је на кључне уредничке позиције поставио појединце што добрим дијелом припадају Хрватским новинарима и публицистима (ХНИП), националистичком удружењу које у својим редовима има и Велимира Бујанца.

- Рекристијанизација упарена с национализмом овдје се капиларно проширила дословно свим програмима, тако да сада очекивано гледамо патриотски кич и вјерски национализам. С обзиром на нове емисије, сигурно је да ће ситуација ескалирати - каже наш суговорник с ХРТ-а.

Члан Програмског вијећа Ивица Маштруко је неколико дана након емисије ‘Сусрет у дијалогу’ на сједници Вијећа казао да се програм ХРТ-а ‘каптолизирао’, односно ‘кошићизирао’, и да такве утјецаје још није видио једино у временској прогнози.

Дух Каптола доиста се може осјетити у свим програмима. Уредници и новинари некритички преносе ставове црквених хијерархија и свећеника – каже Ивица Маштруко

- Дух Каптола доиста се може осјетити у свим програмима - понавља за ‘Новости’ Маштруко.

- Ради се о утјецају институције Католичке цркве на цјелокупни програм. Уредници и новинари некритички преносе ставове црквених хијерархија и свећеника, без пропитивања колико је то у јавном интересу. То заправо нису религијски програми него изравно бављење Цркве као институције темама које нису у њезиној домени - каже Маштруко.

Програмски равнатељ Дражен Миочић одбацио је на сједници такве констатације као невриједне коментаре, слично као и Ковачић, понављајући да је, за почетак, удио католичког вјерског програма сасвим стандардан и да на ХРТ-у поштују све уговоре које су потписали с Владом, односно Хрватском бискупском конференцијом. Но анализа програмског садржаја у посљедњих мјесец и пол дана показује да се на дословно свим програмима католички садржај драстично повећао у односу на минуле године, док је у неким случајевима ријеч о четвероструком увећању. Прије двије године, примјерице, католички удио у телевизијском програму био је између 170 и 220 минута тједно, а такав би требао бити и данас.

Количина религијског програма одређена је садржајем уговора што га је још у вријеме владе Ивице Рачана потписао тадашњи шеф ХРТ-а Мирко Галић с Хрватском бискупском конференцијом. Осим четири емисије тједно, ХРТ службено наводи да емитира три до пет документарних филмова годишње и око 70 миса, изузмемо ли додатне благданске пригоде. Но треба знати да је прописан минимум, док је максималан број препуштен арбитрарном одлучивању уредника. Према процјенама људи који су упућени у тематику, данас је удио католичког програма у успоредби с другим религијским заједницама већи од 90 посто.

То добрим дијелом показује и наша анализа. Готово сваки тједан у коловозу на сва четири телевизијска програма била су емитирана у просјеку четири религијска документарца, репризе већине стандардних вјерских емисија, по двије мисе и двије емисије из домене католичке културне баштине. У исто вријеме, тијеком цијелог коловоза емитирана су два до три документарца која се дотичу других вјерских заједница. Испада дакле да је ХРТ на свим својим каналима сваки тједан емитирао двоструко више од количине програма назначеног у уговору, који је годинама уназад емитиран. Штовише, у више дана премашена је процијењена тједна разина од 220 минута: у недјељу, 4. рујна, на два су канала истовремено емитирана два пријеноса, мисно славље из Лудбрега и проглашење Мајке Терезе светицом у Риму. Притом су због мисних славља у најмање три наврата одгођени стандардни термини подневног Дневника на радију и телевизији.

Када је ријеч о радију, највећи скок забиљежен је на загребачком Радио Сљемену. Од доласка Тање Баран на мјесто главне уреднице прије пет мјесеци количина тједног вјерског програма се утростручила. Недавно су уведене и нове емисије: сада их је четири, укључимо ли и емисију о ‘духовној глазби’, а према неслужбеним информацијама, припрема се простор за још једну. Међу њима се свакако истиче ‘Свећеник на телефону’, у којој се одговара на проблеме слушатеља. Баран, која је прије радила у религијском програму, вратила је и дневну петоминутну емисију ‘Хваљен Исус и Марија’, па сада тамо више утјецајних загребачких свећеника сваког јутра одржава кратке проповиједи. Минулог је тједна тако у тој емисији Љубо Вуковић, жупник из Гајница, који је хомосексуалце назвао ‘злом’, искористио проповијед да на јавном сервису прозове противнике градње цркве на Савици као ‘подмукле’, ‘агресивне’ и ‘наметљиве’ лажове који ‘мрзе цркву’. Сличан поглед на свијет шире проповједници и другим данима.

Католички садржај све је осјетнији и на Првом и Трећем програму Хрватског радија. На потоњем каналу покренуто је нових 11 емисија, добрим дијелом умјесто награђиваних програма које је, уз бурно негодовање културњачке јавности, угасило ново уредништво Трећег програма предвођено Невенком Дујмовић, супругом радикално десничарског коментатора Тихомира, који је пак и сам добио емисију на телевизијском програму.

Један од новитета Трећег програма бит ће емисија о духовности која ће се бавити кршћанским, али и другим духовним баштинама. Водит ће је Владимир Лончаревић, досад познат као (ко)аутор бројних антологија римокатоличке провенијенције. Суводитељство у чак три емисије на радију и телевизији добио је Јуре Вујић, заговорник лустрације, жестоки бранитељ Златка Хасанбеговића и идеолог ХНИП-а. Један од аутора нове емисије је и Марито Миховил Летица, члан трагикомичног Хрватскога националног етичког судишта и још један заговаратељ лустрације, поред још пет до шест интелектуалаца католичке провенијенције. Засад је видљиво да најмање три нове емисије уреднички потписује Антониа Хрватин Ротх, такођер кадар из религијског програма. Слушатељи сваки дан могу чути и проповиједи на Првом програму Хрватског радија, гдје је примјерице у понедјељак један свећеник казао да је Библија ‘доказани повијесни документ, а не скуп метафора, како многи тврде’. С обзиром на досадашњи рад потоњих, може се претпоставити какав ће бити садржај њихових емисија, баш као и оних које се називају емисијама о ‘духовности’. Досад је та ријеч, кажу нам упућени појединци с ХТВ-а, била искључиво поистовјећивана с католичанством или, прецизније, врхом Католичке цркве у Хрватској, која и формално уређује ‘вјерски’ програм, постављајући тамо своје кадрове.

Њихов утјецај и свјетоназор сада је све развиднији и по питању ‘свјетовних’ тема, што кроз информативни програм, што кроз друге садржаје. Тако је примјерице у посљедњих пола године на јавној телевизији величана НДХ. Гејеви су проглашени психичким болесницима, сполни одгој дјелом педофила, феминисткиње и удруге за људска права Сорошевим плаћеницима, наиме унутарњим непријатељима с вањским дотацијама. Јасеновац је био карактеризиран као радни логор, с дупло мање ликвидираних од службених бројки. На свим овим темама у јавности је понајвише инзистирао Каптол. Анте Бељо је у емисији ‘Добро јутро’ говорио о томе да у Јастребарском није било никаквог дјечјег логора, а да су козарачкој дјеци родитељи убијени у међусобном унутарпартизанском обрачуну.

Према мишљењу Маријане Бијелић, чланице удруге ирелигиозних особа Протагора, јавни медији злорабе се већ дуже вријеме за неумјерену католичку идеолошку пропаганду, па се католички садржаји крајње непримјерено уводе у готово све емисије, док су знакови католичког идентитета наметљиво свеприсутни.

- Код третирања тема везаних уз Цркву доминира једностран апологетски приступ. О Цркви као институцији и њезиној хијерархији извјештава се врло често, неријетко без неке значајне повезнице с основном темом и сврхом емисије, при чему се Црква неумјерено велича, а критички став је потпуно потиснут - каже Бијелић, додајући да се ‘на сваком кораку католичанство наметљиво намеће као опћеобавезан елемент јавног живота и националног идентитета, док се заташкавају проблематични моменти и сукобљени интереси везани уз питања религије и нације. Пажљиво се избјегавају отворити врата критичком промишљању идентитетских политика, националне идеологије и дјеловања Цркве као институције’.

Као примјер наводи садржаје који су емитирани у измијењеној програмској схеми поводом канонизације Мајке Терезе.

- У филму, у емисији и на мрежним страницама Хрватске телевизије Мајка Тереза је приказана у потпуно позитивном свјетлу, готово као савршено биће, док је потпуно изостао критички осврт на многе спорне моменте из њезине биографије, уз коју се вежу многи скандали и основане сумње да је огромне своте новца које је примала за своје штићенике преусмјеравала у Ватикан, док је у њезиним хуманитарним институцијама болесницима била ускраћивана елементарна скрб – од тога да су медицинске игле употребљаване више пута, до тога да се ова поборница патње противила лијековима за ублажавање болова. О противљењу кориштењу кондома и контрацепције међу крајње сиромашнима да не говоримо - каже Маријана Бијелић.

Она додаје да се националнорелигијска идентификација појављује и у многим емисијама едукативне нарави или у фолклорном садржају, често везаном уз патријархалне норме које се некритички величају, па се увијек приказују идиличне слике живота у којем су жене задужене за све кућанске послове, а такав религијски патријархат се, вели, онда без најмањег критичког одмака повезује с националним идентитетом