Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
25. 01. 2010.
Рампа на интернет киоску
Вашингтон, 24. јануара – „Њујорк тајмс” је онима који га читају онлајн прошле недеље поручио да цени њихову верност, али и да бесплатна доступност свим његовим садржајима – треба да има меру.
Од идуће године, најутицајнији (али не и најтиражнији) овдашњи дневник ће почети да наплаћује читање преко Интернета. Неће додуше сасвим закључати електронско издање: свако ће, без улазнице, моћи да прочита одређен број текстова, а кад ту квоту потроши, за наставак ће морати да плати. Колико ће то бити, још није одлучено (папирно издање радним данима кошта 2 долара, а недељом три пута више), али издавач листа који излази још од 1851, нема избора.
У ситуацији када се доток пара од огласа стално смањује, а тираж из године у годину опада, мора да се нађе начин да се нешто узме и од оних који новине читају, али их не купују. А таквих је све више. Подизање наплатне рампе онлајн је, то се не крије, ризичан потез.
Бесплатни Интернет садржаји привлаче велики број посетилаца чије се очи „продају” оглашивачима. Интернет долари „по глави” су истина вишеструко мањи него по купцу папирног издања – али су долари. Ако рампа умањи саобраћај, смањиће се и укупна колачина огласне „путарине”. Па ипак, у целом новинском еснафу овде сматрају да је време да почне мењање постојећег пословног модела, пре свега његовог онлајн дела.
Велики заговорник тога, који нешто слично ономе што намерава „Њујорк тајмс” већ увелико примењује (нешто је бесплатно, али се за нешто плаћа), јесте Руперт Мардок, глобални медијски тајкун, који је власник исто тако угледног „Волстрит џорнала”, најтиражнијег америчког дневника (нешто преко 2 милиона примерака). Мардокова теза да квалитетан производ увек нађе купца потврђује се у пракси. „Џорнал” је заиста најбољи у својој категорији (пословно-политичког дневника) и његови приходи са Интернета су знатни.
Истраживања која је прошле године спровео „Њујорк тајмс” показала су да је језгро највернијих читалаца и спремно и вољно да плати. Наплатна рампа ће по „Тајмсовом” моделу бити довољно подигнута да испод ње прођу повремени читаоци, они који су упућени преко „Гугла” и других претраживача, док ће они стални и детаљни, за своје паре добити много више.
Сличан приступ још од 2007. примењује лондонски „Фајненшел тајмс”, дневник из исте категорије као и „Волстрит џорнал”, који захтев за претплату испоставља после десете посете у месецу. Услов за онлајн читање овог листа иначе подразумева бесплатну регистрацију која је адут за оглашиваче.
FT.com данас има 1.8 милиона регистрованих онлајн читалаца и 121.000 претплатника. Али главни проблем „Њујорк тајмса” и свих осталих листова са свих меридијана јесте у томе што су онлајн посетиоци навикнути да читају бесплатно и да због тога сваки покушај наплате може да их отера ка другим изворима јер се сигурно неће догодити да сви наплату уведу одједном.
Нyтимес.цом је већ једном пробао да наплаћује Интернет читање. У 2005. уведена је опција „тајмс селект” која је захтевала претплату од 8 долара месечно, или 50 годишње, да би се читало оно што редакција сматра највреднијим: текстови колумниста. Обезбеђено је 200.000 претплатника, али се од овог модела после две године одустало, пошто је анализа показала да се више губи (у огласним приходима због смањеног саобраћаја), него што се добија (од претплате). Ово постаје разумљивије кад се има у виду да нyтимес.цом месечно има око 18 милиона посетилаца и око 100 милиона долара од интернет огласа.
Са прве стране – То међутим није довољно да укупни приходи куће буду већи од укупних расхода. Због великог пада огласних долара од редовног издања, лист је лане у два маха отпустио по 100 новинара, продао своју зграду (чији један део сада изнајмљује) и предузео друге мере за смањење трошкова.
И на крају, сви новински издавачи овде са великом пажњом очекују овонедељну премијеру нове справе информатичке ере – компјутерску „таблицу” фирме „Епл”, која се најављује као уређај који ће да „промени игру” у дистрибуцији садржаја и новина и магазина, као што је то на почетку овог века справица „ајпод”, такође из „Епла”, новим начином чувања, слушања и продаје популарних мелодија, радикално трансформисала пословни модел музичке индустрије.
Вести говоре да су многи издавачи већ у преговорима са „Еплом”, који ће завесу са свог новог компјутера, уз досад невиђени медијски публицитет и очекивања да ће бити „револуционарно” практичан и свестран, подићи у среду.
Милан Мишић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.