Вести
30. 09. 2016.
ЖИВАНА ШАПОЊА ИЛИЋ, ВОДИТЕЉКА НА Б92 О ДАНАШЊЕМ НОВИНАРСТВУ, НАСЛОВНИМ СТРАНАМА И РАДИЈУ
Капитал уређује медије
Још у средњој школи, Живана Шапоња Илић, презентерка вести на Б 92, добила је прилику да ради на радију. Чим је осетила магију коју носи радио, адреналин који расте како се број секунди до живог укључења смањује, добру атмосферу међу колегама, за њу, наглашава, више није било дилеме.
Знала је да жели да буде “иза микрофона" што се после више од 10 година радијског искуства претворило у "испред камера"!
Љубав према речима, језику, читању... такође је имала улогу у свему томе. А диплома Економског факултета била јој је у то време нешто што треба да јој донесе сигурност, уколико, каже, икад пожели да промени професију.
Шта је данас другачије од оног времена када сге ви почињали да се бавите новинарством?
- Друштвене прилике и локално и глобално су се измениле. Новинари су се осећали као неко ко има мисију да информише, едукује, освести. Већ дуже време капитал и бизнис воде медије, није то само слика Србије, тако је свуда. Добар новинар покушаће да и у том оквиру ради поштено свој посао. До информација је можда данас лакше доћи, људи су повезани, умрежени, интернет је променио све. Али гледаоцима је и даље потребно да им се те информације ставе у неки контекст и то треба да буде наша улога.
Докле може да досегие телевизијско новинарство, где су границе?
- Брзина којом се живи захтева кратку и сажету форму, што мање непотребних речи, сувишних информација. С друге стране све то имате и на информативним порталима. Телевизија због тога, осим што треба да се бори с брзином коју поседује интернет, мора више да анализира и објасни узрочно-последичне везе. Тај баланс ће телевизијско новинарство морати да пронађе.
До сада сте се у каријери сусретали са различитим изазовима, који вам је од њих био највећи?
- На једном издању вести ради елики тим, сви они треба да буду максимално усклађени и концентрисани кад се укључи црвено светло, које значи да сте програму. Због тога је сваки дан изазов, али као и сваком новинару информативне редакције ванредне ситуације су посебно искушење. Примера ради, за време поплава, у студију смо били нон-стоп, гости су се смењивали, репортери су све време били на терену, тада се осећате као да заиста радите нешто важно. Тренутно ми је највећи изазов како да представим сутрашњу штампу, што је редовна рубрика у вестима Б92(20.00).
ПОРОДИЦА КАО АНТИСТРЕС ТЕРАПИЈА
- Највећа срећа је моја породица - каже Живана. - Од њих добијам све лујто ми треба, они су и антистрес терапија и енергија и уточиште. Свако слободно време проведено с њима је за мене чист добитак. И дружење са драгим пријатељима иде у исту антистрес категорију! Готово сваке вечери покушавам наше гледаоце да барем делимично заштитим од неукуса, непристојности, злурадости које вребају са насловних страна појединих новина. Понекад је то заиста немогућа мисија! Једноставно останете без текста и сваки коментар је сувишан.
Рекли сте да адреналин, фокус и концентрација у току вођења вести морају да буду максимални. Али у живом програму, неретко се догоде потпуно непланиране ствари... Да ли можете да нам откријете неку од анегдота?
- Има милион ситуација које су непланиране. Често то гледаоци уопште не виде, али су за нас што пролазимо кроз њих прилично стресне. Не памтим их као анегдоте, из таквих ситуација се углавном најбоље учи.
Шта је све потребно да има неко ко презентује вести како би му гледаоци веровали?
- Пре свега да покаже да разуме то о чему говори, мора да стекне ауторитет који се гради и негује годинама, да не шири хистерију и буде одмерен. Нешто од тога може да се научи, а неке особине доброг презентера су и ствар талента. То што људи верују добром водитељу вести ствара и додатну одговорност, које увек морамо бити свесни.
Иако су вести из света и земље неретко веома лоше, важите за некога ко и поред тога уме да шири добру енергију. Како вам то успева?
- Рат, избеглице, бомбардовање, све сам то и лично искусила, као и многи сународници. То ме није огрубело, напротив, увек саосећам са онима који пате, нажалост много је таквих прича,
"БУЂЕЊЕ" ЈЕ ИЗУЗЕТАК
Шта вам је ближе срцу, радио или телевизија?
- Већина радио-станица данас другачије функционише, форматиране су и углавном личе једна на другу. Наравно, има изузетака на програму, а управо је то 'Буђење' које раде Горица и Драган. На телевизији сам већ доста дуго, па ваљда из тога може да се донесе закључак истиче водитељка.
Шта бисте још волели да искусите у каријери, имате ли жељу да осим информативе радите и нешто друго?
- Не би било људски не пожелети да урадиш нешто боље, веће... видећемо шта ће донети сутра.
Да ли вам је супруг Драган Илић, ТВ критичар и водитељ, и ваш најбољи саветник кроз каријеру, као и ви њему?
- Корисно је имати поред себе неког ко одлично разуме оно чиме се бавиш. Разговарамо, наравно, о послу, и можда је боље рећи да смо један другом корективни фактор, али не оптерећујемо се међусобно професиналним проблемима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.