Вести
14. 10. 2016.
Забрињавајућа студија о слободи медија и плурализму у 7 еуропских земаља
Недавно објављена студија „Компаративна анализа слободе медија и плурализма у чланицама ЕУ“, анализа истраживања проведеног у Бугарској, Француској, Грчкој, Италији, Мађарској и Пољској, показује да је плурализам у свим тим земљама у врло лошем стању те да га прати снажно уплитање државе у медије или чврсте економске везе политике и медија.
Студија од 175 страница наглашава да сваки покушај разговора о медијској слободи и плурализму на еуропској разини мора бити „битно повезан с питањима демокрације, владавине права и темељним људским правима те да мора постати дио редовног процеса демократске контроле“. Извјештај инзистира на томе да би Еуропска унија о том питању морала донијети законодавне мјере као што то наводи Група за слободу информирања и плурализам на највишој разини (High Level Group for Freedom of Information and Pluralism).
Платформа за праћење медијског плурализма (Media Pluralism Monitor) треба наставити рад и развити јасне поступке пријављивања кршења заданог.
Студија наводи шест препорука; јавно финанцирање (државну помоћ медијском сектору), транспарентност, побољшање статуса новинарске професије, медијску писменост, платформе пружатеља услуга и конкретне приједлоге измјена и допуна Директиве за аудиовизуални медијски сервис (Audiovisual Media Service Directive), о чему се управо расправља (види Препоруку 3):
1. Морају заживјети правила регуалције концентрације медија
2. Треба подузети потребне кораке да би се подигла разина новинарске професије, потицањем новинара на саморегулирање, промовирањем образовања итд.
3. Треба промовирати медијску писменост и сурадњу с програмима Еуропске уније да би се та врста писмености побољшала код свих грађана Еуропе.
4. Треба ојачати неовисност националних регулаторних тијела осигурањем примјене захтјева из Препорука Еуропског вијећа из 2000 (23) и Чланка 3 Оквира те директиве.
5. Треба осигурати културну и друштвену разноликост.
Студија се бави и радним статусом новинара те се као проблем види чињеницу да су многи запослени на уговоре на одређено вријеме, да не располажу својим интелектуалним власништвом и да немају заштиту и предности које произлазе из радних права.
Недавни развој догађаја у Мађарској, Хрватској, Пољској и многим другим чланицама ЕУ указују на потребу за усклађеном акцијом на разини ЕУ. Опћа криза медија и све видљивији изостанак финанцирања новинарства од јавног интереса, уз порасто политичког екстремизма, национализма и популизма показују да је потребна наднационална акција. То су налази врло детаљне и цијењене студије коју је наручио Одјел за људска права и уставна питања Еуропског парламента на захтјев одбора ЛИБЕ (Committee on Civil Liberties, Justice and Home Affairs).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.