Вести
17. 10. 2016.
Побуна Јовице Васића је побуна сваког пониженог човека доведеног до ивице
Јовица Јоца Васић, дугогодишњи новинар Народних новина и публициста, већ данима штрајкује глађу на отвореном, испред Полицијске управе у Нишу. Његов штрајк није нагла и непромишљена реакција незадовољника, већ је смишљена акција за коју се Јовица и данима пре изласка на улицу, спремао. Баш као својевремено чешки студент Јан Палах. Са циљем и са јасном решеношћу да саможвртвовањем испуни циљ.
Људи, уморни од лошег живота и безнађа пролазе поред њега. Неко застане, са чуђењем погледа транспарент на Јоциним леђима и грудима, неко продужи, уплашен јер можда као у огледалу у Јовици Васићу препозна свој лик. Варљиво октобарско време Јовици углавном не иде на руку. Необично хладан и кишовит октобар, чини његов улични протест још тежим.
Јоца је, за место штрајка, изабрао раскрсницу између улица Светозара Марковића и Наде Томић, угао који гледа право у зграду полицијске управе у Нишу. И тамо је већ данима.
Као директно одговорне за почетак његовог штрајка глађу Јоца означава градске власти и полицијску управу, због, како каже нечињења, упркос бројним пријавама и доказима, које је, каже, слао у току последњих десет година, од тренутка када су Народне новине приватизоване од стране породице Радомировић. Пријаве су се, како каже, односиле на разне прекршаје, од „рада на црно“ многобројних запослених, па надаље.
Пријаве, које је Васић слао најпре поштом анонимно а потом и са званичног мејла Народних новина на адресе разних инспекција и криминалистичке полиције, каже, никада нису изазвале ни најмање интересовање надлежних, нити је ико дошао да их провери. Зато је одлучио да изађе на улицу и отпочне штрајк глађу. И од тога, неће одустати док се нешто не помери са мртве тачке. Ако се ништа не промени, он је решен да иде до краја.
Са друге стране, Видосав Радомировић, власник неколико медија, укључујући и Народне новине, је ових дана, говорећи за Цензоловку и Н1 ТВ демантовао тврдње свог запосленог назвавши их инсинуацијама. Јовица каже да је дошао и да разговара са њим и да га наговара да штрајк оконча, што је Васић одбио.
“Ово је само конац или крај нечега што се дешава 10 година. Нико није узимао у обзир те пријаве за озбиљно. Или их је неко намерно склањао. Исто важи и за ове последње. Једноставно сам схватио да институције или не раде свој посао или у институцијама постоје људи који су у неким диловима са људима о којима је овде реч.” – каже Јовица и додаје да је у штрајк ступио пошто је економска ситуација и његова, али и колега са којима ради постала неподношљива.
“Практично је неподношљиво, не може са тим да се живи јер дугови, оно што се стално гомила превазилазе зараде. А друго, кад ви видите да неко добије толике милионе за пројекте, а ми запослени од тога ни по динар нисмо имали јасно је, а што се види и кроз многе друге ствари, да они за себе све задрже.”
Јоцине колеге из Народних и са других Радомировићевих медија (Belle Amie, Нишка ТВ) га обиђу у пролазу, зову га телефоном забринуте за његово здравље, али му се у протесту не придружују, нити га јавно подржавају. Васић их не криви.
“Ово је мој лични чин и не очекујем да стану јавно уз мене. Многима од њих и то мало што имају значи. Сви они знају да је ово што говорим истина али не очекујем да ће јавно о томе проговорити”.
Са друге стране, Јовицу обилазе пријатељи и колеге из осталих медија. Јоца Васић говори како је десет година ћутке подносио све што је нови послодавац од њега захтевао. Тако је, каже, само зато што није желео да иступи из Синдиката новинара Србије (а што су тврди, на захтев Радомировића учинили скоро све његове колеге), најпре по казни премештен на место дописника из Сврљига а потом је распоређен на место дописника за читаву југоисточну Србију.
“Без кола на располагању, без лаптопа, без камере а последњих годину дана и без најобичнијег, најјефтинијег фото апарата. Само са картом за кружни превоз на Ниш експресовим линијама, блокчетом И оловком. Дописник за дневне новине који нема фотографију да илуструје то што је руком написао у 21. веку” – прича Јовица и наставља –“Тражио сам да ми купе макар најјефтинији апарат. Рекли су ми да је 6, 7 хиљада динара за то скупо.”
Медијима у власништву породице Радомировић, почевши од Народних новина, као и свим осталим медијима који су у 2015. добили буџетски новац по основу суфинансирања пројеката од јавног значаја у области јавног информисања, бавио се Локални антикорупцијски форум (ЛАФ). У Трећем јавном извештају о конкурсу за суфинансирање пројеката за остварење јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2015.години, а након мониторинга финансијских И наративних извештаја описују се бројне уочене неправилности у трошењу новца. Али оно што посебно привлачи пажњу јесте податак да су Народне новине крајем децембра 2015.потрошиле читаво мало богатство тих буџетских пара управо на набавку опреме. Близу 2,5 милиона динара је на самом крају пројекта потрошено на више десетина лаптоп и неколико десктоп рачунара. Близу два милиона динара је за четири месеца исплаћено на један једини налог “на име дневница”. Извештајем треба да се баве надлежни, али, истини за вољу, такви подаци морају да зачуде, с обзиром на сасвим супротне податке, које смиреним и одлучним гласом, саопштава Јоца Васић, новинар тог истог медија који данима гладује.
Првих неколико дана, Јоца је био сасвим сам. Од петка се, међутим, ситуација благо променила. Прича о Јоци Васићу, пробила је зидове ћутања и игнорисања и његово гладовање је добило нову димензију. Огласили су се неки медији (Цензоловка, Јужне вести, Н1ТВ, портал Новинари Онлине, Нишке вести, Слободна Европа..) али и струковна медијска удружења, Синдикат новинара Србије (СИНОС), ПРОУНС, УНС, у суботу га је посетио Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а, огласио се и СЕЕ Media Partnership, а о штрајку глађу су обавештене и све друге државне и међународне организације. Захваљујући колегиници Оливери Сашек Радуловић од јуче за случај Јовице Васића зна и актуелни министар културе и информисања, Владан Вукосављевић.
И шта сада? Шта даље?
Од тога што сви ми знамо да наш колега стоји на киши, гладан и уморан не би ли институције натерао да реагују он нема баш много тога, ни друштво нема много. Од тога да Јоца гладује до умирања тек нико нема ништа.
А он је решен да и даље гладује, свестан да му повратка на посао више нема. Свестан да га упорно изгладњивање, смрзавање и стрес воде у најмању руку у нарушавање здравља а у горем сценарију можда и у смрт.
Прича се да је умирући након тродневне агоније, студент Јан Палах, који се у знак протеста самоспалио на тргу у Прагу, неког јануара 1969. промрмљао: Нека никада више, нико овако нешто не учини! Јоца Васић, овог октобра 2016. је својом одлучношћу и штрајком глађу далеко превазишао просте економске разлоге медијског еснафа, на које се сви жалимо. Постао је глас свих понижених и обесправљених људи, гурнутих до саме ивице самопоштовања и егзистенције. И баш из тог разлога немамо права да га се одрекнемо. Да се никада, ниједан новинар више не би саможртвовао на овако тежак и драстичан начин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.