Вести
31. 10. 2016.
Данас би свако да уређује Данас
Дневни лист Данас ће ускоро прославити двадесет година постојања. Одолевао је турбулентним временима и успео да се одржи као релевантан медиј.
У оквиру Медија Маркета, посетиоци сајма књига на штанду Данаса могли су да се друже са четири досадашња уредника листа - Грујицом Спасовићем, Михалом Рамачем, Зораном Пановићем и садашњим главним уредником Драгољубом Дражом Петровићем, који су причали о својим уредничким искуствима.
- Да будем поштен, нисам превише задовољан, ја сам мислио да ће лист много даље да оде и да ћемо много више да урадимо и више да одемо, да будемо бољи, квалитетнији, значајнији, тиражнији и богатији. Са друге стране, морам да осећам и задовољство што смо уопште опстали. Једноставно ситуација је била таква да се сваки режим, од Милошевића па до данашњег, трудио да уништи овај лист, па је стварно невиђено чудо да је лист опстао - каже Грујица Спасовић, први уредник дневног листа Данас.
Он наглашава и да је Данас остао једина права алтернативна понуда на политичком тржишту и тржишту штампе и да су други медији прорежимски, режимски или крајње опортунистички.
Како истиче Спасовић, кључна ствар, када је група новинара кренула у авантуру отварања новог медија, била је да се задржи нека елементарна уређивачка политика коју лист има до данас.
- Данашњи млади уредник је био средњошколац када смо почињали, а данас држи лист. Нормално је да он на други начин то посматра. Не слажем се увек са свиме, има ту доста проблема, слабости, али ствар се креће напред - каже Грујица Спасовић.
На месту главног уредника Спасовића је наследио Михал Рамач, који сматра да је Данас играо часну улогу у тешким временима. Пре свега држао је до професије, до тога да поштено обавештава о свему што је битно, а да при томе не буде везан за једну идеологију. Истовремено отворен за различита мишљења, али никада за она мишљења која поробљавају туђа.
- И данас држи главу изнад воде, држи и даље ону јасну и препознатљиву данасовску линију. Имали смо доста бурних и драматичних догађаја и ја и колеге које су после мене уређивале, али срећан сам што можемо један другог да погледамо у очи и да погледамо у очи свим својим сарадницима, а уверен сам и сваком нашем читаоцу. Драго ми је што се појавила и млада генерација новинара и читалаца, што је јако важно за опстанак нашег листа - каже Рамач.
Зоран Пановић је у листу Данас од првог дана. Тада није очекивао да ће лист опстати тако дуго, сходно тешким временима која су га пратила. Данас је то за њега нека врста традиције. Кршећи различите логике, тржишне, политичке и менталитетске, Данас има невиђену жилавост, а он се труди да открије шта одржава ту жилавост и необичну концепцију која опстаје.
- Још као студент сам дошао код Грујице Спасовића, првог уредника, који је тада био у Независности, синдикату и новинама. Ми смо правили на Филозофском факултету неке новине које су се звале Протест и то је било 1996. године, а следеће године су биле демонстрације. Тада је требало да направимо сарадњу са Независности, али је Груја рекао да треба да направе новине које ће се звати Данас и да им требају клинци који ће да раде. Тада нам је објаснио да је Србија подељена, а да ћемо ми бити мост између две Србије. Онда, пошто је и режим полудео, то више и није био мост него жесток и опасан лист. Када сам ја био уредник, пробао сам да поново направим тај мост, а често су ме оптуживали да некада мало изневеравам неке принципе Данаса - присећа се Пановић и додаје да су постојали разни притисци, друштвени и политички, али је лист успео да се избори са тим и очува политику и стандарде куће која је утемељена на самом почетку.
- Многи људи доживљавају Данас, не као приватне новине, већ као јавни сервис, па би сви у граду да уређују Данас. Пошто знам како је то из искуства, мислим да је најбоље пустити људе да раде, и главног уредника и колегијум и не давати никаква мишљења. Свако мишљење, па чак и оно које је добро је опет неки притисак и паметовање. Све то треба оставити само у виду сугестије - каже Пановић.
Данас су новине намењене грађанској публици, увек благо опозиционој према властима, ма које то биле, сматра Драгољуб Дража Петровић, главни уредник Данаса. Овај лист пружа могућност људима са разних крајева друштва да нешто кажу.
- Данас никада није трчао за тиражом јер ни његова улога није да се обраћа широким народним масама, него својој уској публици. Не очекујемо да ће нас читати, на пример, читаоци који читају Информер или који воле да читају Курир. Наша публика је стална и то је добро код Данаса, и он због те публике не сме да се мења јер би се онда та публика разочарала - каже Петровић и наводи да је највећа опасност у Србији што су све новине, изузев Политике, таблоиди и да Данас тежи да не подлегне таблоидизацији.
Данас пре свега тежи да буде информативнији, што је тешко сада када су комуникације много брже него пре двадесет година када је лист почео. Зато се лист определио да развија сајт, као будућност медија, јер људи више читају преко телефона него што купују на папиру. Али ипак, ни сајт не би функционисао без редакције и новинара.
Да ли сте некада зажалили што сте главни уредник Данаса?
Грујица Спасовић: „Ја сам био девет година главни уредник и када бих жалио за тим, онда бих жалио за тих девет година, а то не желим. Било је тешко, али узбудљиво и занимљиво. Најтежи ми је био тај осећај да се трудите да будете поштени, искрени, да будете позитивни, а добијете шамаре са свих страна, јер једноставно нисте хтели да будете полтронска новина, да се приклоните владајућем систему."
Михал Рамач: „Не, била ми је част и задовољство."
Зоран Пановић: „Јесам, више пута. Некада није лако да се објасниш са толико власника. Однос са новинама није као однос рада и капитала и онда некада они то не могу да схвате. Свако од њих има неки свој свет, а онда у једном дану дође седам њих са седам светова, а све то треба ускладити."
Драгољуб Петровић: „Ја не волим много да се бавим уредничким пословима, више волим новинарске. Али ето, решио сам да пробам. Знате оно, има десет ствари које морате у животу да покушате пре него што умрете, па има да се попнете на Хималаје, на Аконкагву, да идете на Малдиве, а једна ствар је да покушате да будете уредник Данаса."
Коментари (1)
Остави коментар31.10.
2016.
Neka vam je sa srećom!
Tiraž od 4000 iz mnogo razloga ne odražava stvarni uticaj Danasa. Navešću samo dva: a) čitaju ga pravi ljudi, i b) broj čitalaca bio bi mnogo veći da Uredništvo nije tako galantno prema korisnicima Interneta (praktično sve može da se pročita s monitora).
Одговори