Вести
01. 11. 2016.
Кљајић: Храброст да не буде епитет, већ услов да радимо
Новинарска храброст не сме да буде епитет и не би требало да буде нешто за шта ћемо добијати награде, већ услов да се бавимо овим послом и једини могући начин, каже новинарка Сања Кљајић, која је недавно добла награду "Душан Богавац" за етику и храброст.
Она сматра да новинари имају велику одговорност а да у истом рангу са новинарском храброшћу стоји и етика.
"Јер оно што ми можемо да урадимо јавном речју је да неком можемо да помогнемо да реши проблем или да га "закопамо". Одговорност према друштву да би изгледало боље је огромна", каже она.
На питање да ли јој се чини да су неки новинари "сведени само на то да држе диктафон", она каже да јој се чини да јесу и да се то могло видети на примеру РТВ-а.
"Колеге нису осетиле ни личну потребу да нас подрже ни с колегијалне, ни с људске стране, нису осетиле ни одговорност, јер ми се нисмо борили за позиције већ за јавни сервис. Ако смо могли да учинимо корак и да изађемо и ризикујемо своје позицје, очекивали смо барем подршку. Та подршка је дошла само од медија из непрофитног сектора, Н1 и Данаса", каже она.
Сања Клајић сматра да у медијима постоји пропаганда и да су се на РТВ суочавали са притисцима.
"Недавно смо добили истраживање које је показало све оно што смо ми претпостављали и упозоравали у смислу садржаја РТВ, колико је смањен жанровски диверзитет, повећан број псеудо догађаја, број извештавања са догађаја које организује извршна власт, нема медијске иницијативе. Ми смо давали простор владајућој елити, али смо остављали и простор за проблеме грађана, дневник је постао читачки, број догађаја извршне власти са којих РТВ извештава је порастао са 17 на 33 одсто. Промене су претрпеле и градске хронике, у њима нема тематских прилога о комуналним проблемима", каже Кљајић и додаје да медији морају да буду независни и да се боре да буде тако.
Коментаришући случај пронађеног оружја у близини породичне куће премијера Александра Вучића, она каже да би институције "морале што шта да знају" и да нас штите у многим ситуацијама, а не само када су државни удари у питању.
"Случај јесте застрашујућ ако долазимо у ситуацију да нам је угрожен премијер, ако је питање да ли премијер верује службама, како онда ми да им верујемо. Нажалост, ово није једини случај који неће бити решен, имамо истраге које трају предуго, то је био случај са неколико покушаја државног удара, са Савамалом, претпостављам да ће тако и са овим случајем".
Што се тиче случаја рушења у Савамали, Сања Кљајић каже да се пребацује лопта на Тужилаштво, али додаје да је Тужилаштво тако конституисано да је под утицајем власти, тако да је питање "да ли само покушавају да пренесу одговорност како им не бисмо постављали питања".
"То је пораз за друштво и грађане који институцијама више не верују. Протести јесу мањи, али ми новинари не смемо да дозволимо да се то заборави, морамо да постављамо питања на конференцијама чак и када то није тема, јер ово није мали случај".
Сматра да протести не би били тако супешни да су их организовали политичари и да је у томе капацитет организације "Не да(ви)мо Београд". На питање да ли ту организацију види и у политици каже да је то треба њих питати, али да би било добро јер бисмо имали нову политичку снагу.
Говорећи о односима Србије и САД и одговору министра полиције Небојше Стефановића амбасадору САД Кајлу Скату, она је истакла да јој Стефановићев коментар делује врло "дечачки".
"На делу је непознавање дипломатије, тако се не разговара, аргументи Стефановића су врло дечачки, јер не можете да потегнете аргумент о каквој демократији ви причате, убијали сте људе друге расе, то може да каже неко ко је други разред. Скат је поставио кључно питање о Савамали, на које већ пола године не добијамо одговор".
Што се тиче односа Србије и ЕУ, Сања Кљајић каже да у изјавама види благи заокрет ка Русији и додаје да би однос са ЕУ требало да искористимо за унутрашње уређење.
"Ја прижељкујем већи притисак ЕУ, питање је какве резултате може да донесе, да ли ћемо опет доћи у ситуацију да будемо изолована држава или ћемо да будемо модерно демократско друштво, да ли је то идеал који ова власт следи. Поглавља могу бити шанса да уредимо систем у коме живимо, иако имамо законе који су добро написани, немамо систем у коме то функционише", закључује она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.