Вести
03. 11. 2016.
Промена комуникације за конструктивно редефинисање реалности
КоССев од данас покреће нову рубрику "Разговор без повода" у оквиру наше нове странице "Дијалог", коју чини и већ позната рубрика "С друге стране барикаде", а која ће се такође ускоро поново наставити да објављује.
У Разговору без повода, своје недељне колумне у наредним месецима објављиваће доскорашња уредница Политике из Београда, новинарка Љиљана Смајловић и директор ТВ Кљан Косова (Клан Косова) из Приштине, новинар Батон Хаџиу (Baton Haxhiu). Њихове колумне биће објављиване и на албанском језику, на порталу Кљан Косова.
Прву колумну, "Промена комуникације за конструктивно редефинисање реалности", пише Батон Хаџиу.
Да ли постоји алтернатива између оштрих говора и језичких удараца и смањења реторичких тензија између Албанаца и Срба?
Прва реформа: Језик
Када ме је Тања контактирала како бих са Љиљаном започео дебату о Косову и Србији, грађанима и језику, политици и политичарима, памћењу и будућности, имао сам у виду да се речима и великодушношћу, као и језиком који замењује мржњу, ситуација може донекле да промени на позитивно.
На одређено време, у дискурсу рубрике "Одјеци и реаговања", током осамдесетих и деведесетих, у новинама у којима је, касније, Љиљана после рата радила, писање мојих српских колега није садржало речи за интелигентне умове, добронамерне, цивиле, за оне који су доживели бол. На жалост, речи су коришћене за осветнике, храбре, немилосрдне, насилне и интригантне.
Кодекси отровног духа политике и медија представљају главне препреке да се менталитети са историјом сукоба, новим реалностима позабаве на објективан начин.
Овом приликом покушавам да разговарам о свему што интересује Љиљану (а и читаоце свакако), не скривајући задовољство што могу да пронађем језик аргумената. Очекујем да Љиљана буде та која ће мени и косовским читаоцима да објасни своју перспективу разлога за све оно што нас мучи и раздваја, али и уједињује.
Вредно је да се предамо овом дијалогу како би се изблиза упознали са схватањима моје колегинице из Србије и њеним ставовима према Албанцима и Косову; а и због чињенице што желим да објективно и аналитички опширније разговарам о контексту непрекидности негативних осећања Срба према Албанцима. Као и у другом смеру – Албанаца према Србима.
Косовски медији се у свом послератном извештавању уопштено одликују уклањањем језика мржње, расистичког језика, а поготово језика предрасуда према Србима. На жалост, мислим да београдски медији у овом смеру нису направили неопходне кораке. У периферним медијима на Косову може доћи до испада и сличности са негативним речником већине медија у Србији, али не и у апсолутној већини значајних медија. Ово се веома лако може доказати самим читањем, гледањем, слушањем.
У књизи једног мог пријатеља, под насловом "Царере Патриа", у којој се анализира културни и социјални значај језика међу Албанцима, парафразира се Конфучијева изрека, према којој је непромењен језик тај који отежава живот грађана.
"Када је Цу Лу (Tzu Lu) питао Конфучија: 'Ако би те војвода Веа (Wei) позвао да управљаш његовом земљом, коју би прву меру предузео?', Местро је одговорио: 'Реформу језика'."
Реформа језика није, просто, део језика који политичари користе – то је концепт, мисао и рефлекс који се рађа из идеје и пројекције коју неки називају визијом, а други пројекцијом будућности.
Да ли постоји нов језички садржај на Косову и у Србији?
Постоји промена у радњама. Постоји хуманија димензија комуникације са грађанима. Али оно што је остало скоро непромењено јесте управо језик.
Седамнаест година након '99., која је обележила крај, или почетак - у зависности од перспективе ове историјске етапе између Албанаца и Срба, имамо скоро исте људе и исти речник који одређује комуникацију политичара са грађанином.
Уколико бисмо направили површну анализу језика који се данас користи у медијима или јавности, одмах се може констатовати да у Србији реформа није спроведена, али у одређеној мери ни на Косову - оно што би Конфучије прво урадио: реформу језика.
На жалост, из тих разлога се није могао променити ни реторички концепт.
Ако бисмо анализирали језик политичара, језик партијских руководилаца, језик коментатора и аналитичара, језик новина и новинара, потврђује се на жалост такав дискурс, а то је дискурс без конструктивних идеја и концепта, за који речи не представљају ништа више до пуко преобраћања времена у сећање.
Поставља се питање: може ли уз овакав језик да буде демократије и новог система друштвене интеракције?
Доказано је да се нова демократија не може направити старим језиком и дискурсом. Јер, ђутуре квалификацијама се не прави демократија, већ се њима утире пут за њено уништење.
Ово се често ради простим фабриковањем, без критеријума избора. Недостаје језик аргумената за који смо научили да ћемо га традиционално чути на Западу и који је свакако обавијен транспарентношћу.
Многобројна су мишљења којима се објашњава или, пак, замагљује, како се не би на време предузеле превентивне мере. Изгледа да се лакоћа коришћења оваквог језика укоренила јер се он сматра ефикасним.
Друга реформа: Историја
Објективна ревизија историје долази из универзалне перспективе, а не его-националне.
Балкански народи, посебно Србија, треба да прихвате позиве многих историчара за исправку и ревизију нарација и митова. Исто треба да учине и Албанци, посебно у школским уџбеницима.
У случају Србије, присутно је конзистентно игнорисање реалистичког приступа дешавањима ’90-их, као и света 'поетика' самовиктимизације у поређењу са другим народима у региону.
Срби на Косову, иако уз много проблема, у институционалном смислу су најпривилегованија мањина у региону, да не кажем на континенту. На основу Устава Косова, апсолутна албанска већина не може да донесе ниједну важну одлуку без одобрења српских представника; док се чак и дан-данас дискутује да ли Албанци у Прешевској долини могу да имају књиге на албанском из сопствене културне сфере.
Ове различитости блокирају било какво побољшање док још више подстрекавају напете појединце, ма где год се они налазили.
Ипак, постоје иницијативе НВО-а које доприносе поновном културном приближавању обе стране. Оне би биле много ефикасније уколико би у овом погледу и одговарајући актери, укључујући и оне у оквиру ЕУ, спонзорисали интелектуалну, медијску и спортску сарадњу која би узајамне аверзије донекле смањила.
Одговорност је на нама, Албанцима и Србима, да тежимо ка постизању регионалне нормалности – како у јавном дискурсу, тако и у свакодневном животу.
Ово би донело корист свима.
П.С.
Ово је први чланак.
Желео бих да Љиљана елаборира одговор на питање:
Који би могли бити разлози за доминацију оштрог дискурса у српским медијима и јавном животу Србије према Албанцима и Косову?
(Текст са албанског језика превео Бруно Незирај)
Батон Хаџиу (Baton Haxhiu) је новинар из Приштине. Директор је телевизије "Кљан Косова" (Клан Косова). Добитник је награде за храброст у новинарству Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.