Вести
17. 11. 2016.
„Шум у комуникацији“ око пословања Танјуга
Новинска агенција Танјуг не само што дуже од годину дана ради без законског оквира, већ ни државни органи не могу да се договоре ко је надлежан да одговора на питања у вези с Танјугом.
Наиме, Управа за трезор и Министарство финансија ни након две недеље нису одговорили на питање новинара Инсајдера да ли је и у ком износу након 15. марта било финансијских уплата буџетских корисника угашеној новинској агенцији Танјуг.
Пребацујући надлежности с једних на друге, у Управи за трезор упутили су нас на Министарство финансија, а оданде на Управу за трезор.
Овај „шум у комуникацији“ само је један од примера вакуума у ком некада култна новинска агенција тренутно ради.
Недефинисан статус новинске агенције Танјуг привукао је пажњу и Европске комисије која у последњем извештају о напретку Србије тврди да „правна ситуација новинске агенције Танјуг и њено финансирање морају да се разјасне и доведу у склад с постојећим законодавством“.
Танјуг званично не постоји од 31.10.2015, када је Законом о јавном информисању угашен, међутим новинска агенција и даље објављује вести, фотографије и видео снимке и за то добија новац од државних институција, док многи Танјуг оптужују за необјективности, тврдећи да се претворио у приватну агенцију Владе Србије.
Чињењица да Танјуг опстаје захваљујући државном новцу ставља у неравноправан положај друге новинске агенције - Фонет и Бету.
Угашени Танјуг „прави“ пареМинистарства и друге државне установе су за девет месеци од гашења, по разним основама, уплатили више до 135 милиона динара на рачун Танјуга, по подацима које је објавио Fairpress.
Међутим, не само што добија новац из буџета, „угашена“ новинска агенција и зарађује.
Наиме, према одлуци коју је 11. јуна донео Управни одбор Танјуга, нето добит за првих девет месеци од 34.119.912 динара, коју је Танјуг зарадио, деле држава и то предузеће. Пола новца одлази у буџет Србије, а пола се распоређује за повећање капитала предузећа.
Да ли је након тога финансирање Танјуга из буџета настављено, и на који начин, остаје непознаница с обзиром на то да због проблема у комуникацији између Управе за трезор и Министарства финансија Инсајдер.нет још није добио званичне податке.
Држава крива за недефинисан статус Танјуга
Анализа Инсајдера показује да кривицу за овакву недефинисану ситуацију сноси држава јер се у одлуци о престанку рада Танјуга не наводи рок до ког се пријава за брисање мора поднети, нити су назначене било какве последице ако то не буде учињено као и ко би читав процес контролисао.
Влада Србије је 3. новембра донела Одлуку о правним последицама престанка рада јавног предузећа Танјуг којом је предвиђено да - након исплате зарада и отпремнина запосленима и других примања по основу рада и других обавеза - директор Танјуга поднесе пријаву за брисање из Регистра привредних друштава, али то се никад није десило.
У регистру медија пописано је седам сервиса новинске агенције Танјуг, ни за један од тих сервиса није наведен одговорни уредник, што је обавезно по Закону о јавном информисању.
Најава „легализације“ Танјуговог нелегалног пословања
У последњих годину дана изјаве државних званичника о Танјугу биле су једнако нејасне као и статус новинске агенције, што је појачавало сумње у прећутни договор руководства Танјуга и тренутне власти.
Стручњак за медијско право: По српским прописима држава не може да буде власник новинске агенције
Реагујући на изјаву министра, адвокат и стручњак за медијско право Слободан Кремењак изјавио је да прописи, конкретно Закон о јавном информисању и медијима, јасно кажу да држава не може да буде власник новинске агенције, чак ни посредно.
То значи да власник не може да буде ни нека државна установа, предузеће или друго правно лице које је у целини или делимично у државној својини, односно финансира се из јавних прихода, рекао је Кремењак.
"Србија је своју процену о томе да ли је у њеном интересу да има новинску агенцију донела још пре пет или шест година, Медијском стратегијом. Држава се тада определила да ће се, уместо што би била власник медија, бавити стварањем погодног амбијента за независан, аутономан, професионалан и одржив рад свих медија, без обзира на њихово власништво", рекао је Кремењак.
Непосредно након „гашења“ Танјуга, премијер Александар Вучић је за неуспешну приватизацију новинске агенције оштро критиковао бившег министра за културу и информисање Ивана Тасовца, тврдећи да је био против гашења Танјуга, али да је Тасовац „подметнуо његова леђа“ да би спровео приватизацију медија.
Вучић је у јануару 2016. изјавио да не зна шта се у техничком смислу дешава с том агенцијом, али "ако ти људи могу да раде и да добију посао на било који други начин, онда супер, ја бих био веома задовољан".За све то време, Танјуг је све чешће критикован за пристрасност и блискост Влади.
Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић је почетком новембра изјавио да је Танјуг постао „биро за информисање под контролом и утицајем Владе“.
Назнаке да би недефинисан статус Танјуга могао бити уведен у законске оквире у понедељак је дао и нови министар за културу и информисања Владан Вукосављевић, изјавом да није искључено да се Танјуг поново „врати“ под окриље државе.
"То да Србија може да не буде власник било чега јесте у складу с ЕУ, као и то да Србија може да има новинску агенцију у којој је власник 51 одсто", оценио је Вукосављевић, додавши да одлука о статусу Танјуга може бити донета у наредних месец дана.
Објашњавајући чињеницу како ова новинска агенција данас уопше ради, министар је рекао да је Танјуг у процесу ликвидације који ће бити завршен када измири сва дуговања према трећим лицима.
Чињеница је да док год су питања власништва и финансирања нејасна постојаће оправдане сумње у непристрасност ове новинске агенције.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.