Вести
17. 11. 2016.
Коме смета Танјуг
Када је министар Владан Вукосављевић казао да тражи рецепт за спас Танјуга, вероватно није помишљао да ће том реченицом да навуче гнев оних који би требало да се налазе на бранику новинарских права и интереса.
НУНС и његов војвођански рођак НДНВ већ дуго не крију да желе да ова новинска агенција заувек заћути. Зашто им смета Танјуг?
Председник НДНВ-а Недим Сејдиновић у ауторском тексту оцењује да тој медијској кући „недостаје простор за плурализам мишљења и критично мишљење”, те да „доминира пристрасно медијско извештавање”.
То је у најмању руку чудно запажање уредника портала Аутономија.инфо, медија који од свог настанка ради као својеврсна политичка група за притисак. Није ли то лицемеран закључак уредника медија чији читалац, ако пронађе различито мишљење, може да помисли да чита рубрику „Веровали или не”.
На реинкарнацију идеје о спасу Танјуга није остао имун ни председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.
Иако је већ неколико дана у медијској илегали и не жели да даје изјаве новинарима, није могао да бар на друштвеним мрежама не понови свој став: „Држава, ако хоће своју агенцију, мора да угаси Танјуг, затим да промени закон, па тек онда да формира нови Танјуг.”
Зашто би Обрадовић марио за 90 Танјуговских судбина, кад су његови најближи сарадници у Бети и Фонету? Можда је анимозитет према Танјугу маскиран личним интересима?
Наиме, власник и директор Фонета је Зоран Секулић, члан НУНС-а, док је један од сувласника и однедавно глодур Бете Драган Јањић, потпредседник НУНС-а. А ове две агенције одавно верују да ће да им сване само ако се Танјугу смркне.
Истина је да се у два круга приватизације није пронашао купац за националну агенцију. Закон о Танјугу престао је да важи 31. октобра 2015, а неколико дана касније влада је донела одлуку о његовом гашењу. Тада, а ни сада, заиста није јасно зашто се држава олако одрекла таквог капитала и зашто су радници Танјуга законски остали ускраћени за право да постану сами своје газде.
Међутим, годину дана касније, ова агенција и даље емитује вести. Нема право да учествује на конкурсима за суфинансирање медија. Док Бета ту могућност обилато користи. Мора се одати признање да је та агенција веома креативна јер са истим пројектима учествује на конкурсима у Сврљигу, Медвеђи, Краљеву, Врању, Александровцу, Лесковцу, иако је питање да ли тамо уопште има дописнике. Р
ачуновођама у Европској комисији који деле донације Танјуг је непознат, док се Бета са 507.143 евра налази међу медијима који су готово редовно од 2007. добијали новац. На истом извору се напајају и Фонет, НУНС, НДНВ…
Иако је Танјуг правно престао да постоји, волшебно производи највише вести и фотографија. И још је најпоузданија агенција. Зато би влада морала да одлучи да ли Танјуг треба да стави у правни или у НУНС-ов оквир.
Коментари (4)
Остави коментар21.11.
2016.
tržišni fundamentalizam
Ne postoje dobri razlozi za ukidanje Tanjuga, putovanje u bespuće je i dovelo do ovoga - da raspravljamo "za" ili "protiv" postojanja te infomativne kuće. Pitanja su kako da se osavremene mesto, koncept, organizacija, delovanje, vlasništvo i upravljanje Tanjugom u skladu sa današnjim potrebama građana Srbije.
ОдговориNaizgled važni argumeti - da Tanjug prima dotacije od države čime guši konkurenciju, da emituje pristrasne informacije pod uticajem državnog aparata i slični - protiv postojanja Tanjuga zasnivaju se na ličnim a ne opštim interesima, i mogu se braniti samo tržišnim fundamentalizmom i to primenjenim selektivno. Jer, kako bi bilo da se zabrane i dotacije stranih država srpskim medijima? Kako bi izgledalo da se traži ukidanje državnih vrtića, škola, bolnica, da se ukinu državne dotacije u kulturi, sportu, nauci? Doduše, možda ćemo doći i do takvih zahteva ako se nastavi ovim putem trasiranim neznanjem i neodgovornim razmetanjnem talibana jedne doktrine koja ne poznaje Srbiju.
Poželjna reforma Tanjuga, međutim, zahteva znanjne, upornost i efikasnost čega dosad nije bilo u postupanju prema ovom važnom informativnom preduzeću.
19.11.
2016.
Konkurencija , šta to beše ?
Beta i Fonet se sasvim osnovano bune i traže ravnopravnu tržišnu utakmicu, jer ove dve agencije svaki mesec počinju od nule, ili iz minusa, dok Tanjug radi opušteno jer zna da će iz budžeta dobiti koliko im treba. Utakmica je neravnopravna, zato su i Beta i Fonet u ozbiljnom problemu, dok fabrika laži Branke Đukić nesmetano radi za potrebe Vučića i SNS-a, o trošku svih poreskih obveznika.
ОдговориSve što se radi u Tanjugu, u suprotnosti je sa zakonom, jer ako je zakon o Tanjugu istekao, Branka Đukić je bila u obavezi da prijavi prestanak postojanja firme APR-u, što se nije desilo, nego je fantomski Tanjug nastavio da radi za potrebe vlastodržaca, oslanjajući se na Vučićevo obećanje da će "naći rešenje za Tanjug".
Koleginica Aranđelović je još jednom potvrdila koliko je pristrasna, a nažalost i maksimalno neupućena u sektor koji prati, a posebno u stanje stvari oko novinskih agencija.
18.11.
2016.
Re: Коме смета ТАНЈУГ?
Па, на делу је опет оно наше проклето "Само да комшији цркне крава, па макар ја од тога и немао користи"! Танјуг је Танјуг, а Бета и Фонет нису и не могу бити Танјуг, па га зато треба смакнути. (Не)поштена радња, зар не!? Влада заиста треба нешто да уради, али не по туђем диктату, већ да стане у заштиту националних интереса и достојанства државе Србије.
Одговори18.11.
2016.
ovde je odgovor
Нема право да учествује на конкурсима за суфинансирање медија. Док Бета ту могућност обилато користи...
Одговори