Вести
17. 11. 2016.
Медији ишчекују свог државног секретара
Колапс у пројектном суфинансирању медија, приватизација која је оставила без посла око 1000 људи, питање Танјуга – проблеми су чија решења треба да да Медијска стратегија са чијом се израдом касни. И новинарска удружења и ресорни министар Владан Вукосављевић сложни су у оцени да Министарство културе и информисања не може да ради без државног секретара за медије.
Иако је у неколико наврата најављивао да овај стручњак само што није ушао у министарство, Вукосављевић је пре два дана на седници ресорног одбора Скупштине Србије ипак казао да не жели да брза са одлуком о његовом именовању. У Министарству културе за „Политику” тврде да се интензивно ради да државни секретар и помоћник министра за информисање буду изабрани у веома кратком временском року.
У Удружењу новинара Србије (УНС) и Независном удружењу новинара Србије (НУНС) сматрају да сваки дан без стручњака за медије у министарству погоршава већ довољно лошу медијску слику. Само прошле године, након приватизације, без посла је остало око 1000 медијских радника, од 73 локална гласила продато је тек 33, док је десет информативних кућа припало радницима. Многи медији једва преживљавају будући да општине све мање новца издвајају за њихове пројекте.
Према подацима које су прошле недеље представили УНС и НУНС већина општина осетно мање новца одваја за пројектно финансирање, него што је то био случај кад су медији у њиховом власништву.
Најдрастичнији пример је град Београд где је око 200 милиона динара издвајано само за Студио Б, док је ове године за пројектно суфинансирање медија опредељено тек 45 милиона. Ни у Јагодини није другачије – пре пет година општина је преко 52 милиона динара наменила медијима, а ове година тек седам милиона. Ништа боље нису прошли ни медији у Панчеву, Суботици, Новом Саду Има и оних медија који нису из буџетске касе видели ни динар попут оних у Крагујевцу, док је ова општина 2011. издвојила више од 73 милиона.
Удружења упозоравају и да је све више ситуација попут ове у Крагујевцу – да локалне власти избегавају да распишу конкурсе за пројектно суфинансирање. Ситуацију додатно отежава чињеница да Закон о јавном информисању није предвидео никакве санкције за општине које не расписују медијске конкурсе.
За све ове проблеме требало би да се до решења дође радом на Медијској стратегији, а са којом се већ добро окаснило.
Генерални секретар УНС Нино Брајовић истиче да је државни секретар за информисање изузетно битан имајући у виду све ове проблеме, али и чињеницу да су на челу ресорног министарства десет година уназад људи који нису блиски медијима.
– Непостављање државног секретара само успорава решавање проблема којих у области информисања има и превише. То препознаје и Европска комисија, па су медији и једина област у којој Србија није остварила никакав напредак и УНС се са том оценом слаже. Министарство културе је у медијској реформи добило значајнију улогу јер је пројектно суфинансирање медија у њиховим рукама и то не само на републичком, него на свим нивоима власти. Дакле, они су надлежни за спровођење овог закона – наглашава Брајовић.
За генералног секретара НУНС-а Светозара Раковића одлагање именовања државног секретара јесте знак да „нови ресорни министар потцењује веома тешку ситуацију на медијском простору Србије”.
– Можда и зато што није из медијске професије, али то не умањује његову одговорност. Тим пре што се увелико касни са медијским реформама. НУНС, а и друга новинарска удружења веома су забринута због кашњења у изради нове Медијске стратегије. Том важном послу треба да претходи подробна анализа примене прве Медијске стратегије. Верујем да у Министарству на то скрећу пажњу министру и зато чуди његова изјава да ће о именовању државног секретара за медије још размишљати. Докле? – каже за „Политику”.
А како је раније најавио министар Вукосављевић, Медијском стратегијом требало би да се реши и питање новинске агенције Танјуг. Ова медијска кућа, пошто ни у другом кругу приватизације није успела да пронађе новог власника, престала је правно да постоји 31. октобра 2015. године, кад је рок за приватизацију медија истекао и истовремено престао да важи и Закон о Танјугу.
Држава се није побринула да запослени остваре право да бесплатним преносом акција постану власници, иако је Закон о јавном информисању предвидео ту могућност. Од тада Танјуг послује самостално на тржишту, без права да учествују и на медијским конкурсима и без дефинисаног правног статуса.
Коментари (1)
Остави коментар18.11.
2016.
Све го професионалац у медијској индустрији
За штетне последице закона директно мора да одговара један од главних лобиста , бивши државни секретар Саша Мирковић Мици којег је једна интересна група делегирала да прогура њихов закон и да им омогући директан приступ буџетскихм средствима. У пракси је дошло до катастрофе, а НУНС и УНС траже од Вукосављевића да именује неку нову штетпчину типа Тасовца или Мирковића која би коначно забила глогов колац полумртвим медијима.
ОдговориКада се то буде догодило , на ред долазе врло брзо и сами НУНС и УНС који ће можда опстати као сервис преосталим радницима РТС-а и РТВ, пошто ништа друго неће постојати због већ поменутог зулума сорошеваца.