Вести
23. 11. 2016.
Остаци слободе
„Ако се нешто озбиљно не предузме на нивоу читаве професије, нећемо ускоро имати ни ту професију, ни посао, ни минимум достојанства, нити ишта налик пристојном извештавању, а камоли истраживачком новинарству. А то значи да нећемо имати ни ове остатке демократије, грађанских или људских слобода“, пише директор ЦИНС-а о разлозима због којих је јуче изашао из сале пре него што се новинарима обратио премијер Александар Вучић.
Моје колеге из ЦИНС-а и ја јуче смо напустили салу међународне конференције о медијима и новинарству када је у њу ушао Александар Вучић, председник Владе Србије. Исто су, независно од нас, одлучиле и колеге из БИРН-а, КРИК-а, црногорског Центра за истраживачко новинарство, суботичког Маглочистача и још неке.
Изашао сам зато што је премијер:
• Одговоран за драматично назадовање укупне друштвене климе погодне за слободне, критичне и професионалне медије;
• Предводник отвореног понижавања и вређања новинара;
• Учинио готово немогућим да му се постави питање које му не одговара, а камоли потпитање, осим када он то сам организује;
• Довео до тога да се много лоших људи осети слободним да прете новинарима смрћу, затвором и другим насиљем;
• Најбаналнију пропаганду, укључујући и најстрашније медијске хајке против критички настројених и професионалних новинара и других истакнутих личности, представља као часно и добро новинарство;
• Дао себи слободу да вреднује (обезвређује) рад медија, у шта се не разуме довољно;
• Релативизовао и обесмислио читав низ раније општеприхваћених вредности, у овом случају право грађана на слободно, тачно и правовремено информисање;
• Јавно говорио о потреби слободе изражавања, а води државу у којој је све то рапидно нестало и једва да је нешто преостало.
Имајући у виду све наведено, осећао сам да не морам себи да намећем понижење да слушам његове ставове и мишљења о мојој професији коју држава коју он води тако темељно уништава.
Не сматрам да је требало да и остале колеге напусте салу. Ово је лични гест, протест који се темељи на мојим уверењима. Можда остали сматрају да са премијером треба да се разговара не би ли се нешто променило.
Премијер, додуше, не сматра тако, пошто се и синоћ испоставило да му се питања не могу поставити. Можда смо ми, као истраживачки новинари који се на насловној страни Информера појављујемо као средње познате старлете, сваких месец-два, доведени до снажног осећања угрожености, а друге колеге још не. Можда смо ми из организација које не зависе финансијски од контролисаног тржишта реклама слободнији да учинимо овако нешто. Не знам, али поштујем њихов став и не сматрам да је мој обавезно исправан или обавезно исправан за свакога.
Али сматрам да је дошло време да назовемо ствари правим именом: ово је земља угушених и обесмишљених медија, необавештених, односно преварених грађана и осионе власти која крши законе и лаже грађане.
Ако се нешто озбиљно не предузме на нивоу читаве професије, нећемо ускоро имати ни ту професију, ни посао, ни минимум достојанства, нити ишта налик пристојном извештавању, а камоли истраживачком новинарству. А то значи да нећемо имати ни ове остатке демократије, грађанских или људских слобода.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.