Вести
26. 11. 2016.
Како Трезор јавља: Танјуг не добија новац из буџета
Почетком месеца делегација Европске алијансе новинских агенција (ЕАНА) посетила је министра културе и информисања Владана Вукосављевића, како би разговарали о ситуацији у којој се налази новинска агенција Танјуг.
Генерални секретар ЕАНА Ерик Нилен и председник ове алијансе Јонас Ериксон, иначе директор шведске агенције ТТ, са министром Вукосављевићем разговарали су о „начину на који ће се Танјугу омогућити да настави да ради као национална новинска агенција која емитује непристрасне вести за медије у Србији и иностранству”.
– Како смо увидели, основни проблеми Танјуга јесу нејасна власничка структура и финансирање после неуспелог покушаја приватизације. Наше чланице су 32 новинске агенције из 32 европске земље. Већина агенција издржава се продајом својих услуга медијима, али не само медијским кућама већ и другим организацијама и државним органима. Многе агенције остварују приход од емитовања вести државним органима, парламентима... Неколико њих потпуно, или највећим делом, финансира држава – каже за „Политику” генерални секретар ЕАНА Ерик Нилен.
Финансирање Танјуга често је подизало прашину у овдашњим медијским круговима. Од када је министар Вукосављевић обелоданио да тражи решење за ову агенцију, та тема се поново нашла на менију заступника идеје о гашењу Танјуга.
Први метак испалио је хрватски портал „Ферпрес”, тврдећи у тексту „Танјуг: Годину дана успешног непостојања” како се од новембра 2015, па у наредних девет месеци из државне касе „на рачун те званично непостојеће агенције” слило 135 милиона динара. Пре два дана је и лист „Данас”, позивајући се на своја сазнања, поновио да Танјуг добија „новац из јавних прихода, што представља недозвољену државну помоћ”.
Низ је јуче наставио „Нови магазин” објављујући изјаву власника и директора агенције Фонет Зорана Секулића који попут рефрена понавља суму од 135 милиона динара. Додуше, Секулић се не позива на мистериозна сазнања, већ на званичне податке из Управе за трезор.
Међутим, баш ти подаци, које је пре месец дана објавио НУНС, демантују све оне који су их обелоданили, али откривају и спорну намеру новинара који су истраживали финансирање ове новинске агенције.На том наводном списку државних финансијера Танјуга заиста се налазе министарства, јавна предузећа, Републички фонд за здравствено осигурање… Међутим, до збира од 135 милиона динара дошли су урачунавајући 56 милиона које је Танјуг добио за отпремнине од Министарства за рад, сабирајући накнаде за породиљско одсуство, боловања, око 38,5 милиона динара које им је Министарство културе дуговало још пре ступања на снагу владине одлуке. У покушају да по сваку цену докажу да је овај медиј и даље на буџету, сабране су чак и плате које је Танјуг исплаћивао запосленима.
Директорка Танјуга Бранка Ђукић каже за „Политику” да од новембра 2015. године влада не финансира рад агенције, као и да је у протеклој години дана од државних органа, органа локалне самоуправе, предузећа и установа у државном или локалном власништву Танјуг зарадио 27 милиона динара.– И то на основу комерцијалних уговора. Баш онако како годинама раде приватне агенције са различитим министарствима. Тај приход од 27 милиона динара није већи него што је био пре доношења одлуке владе о гашењу. Такође, наша агенција зарађује вишеструко од продаје сервиса и услуга клијентима који су у приватном власништву – наводи Бранка Ђукић и додаје да је од почетка 2016. до сада Танјуг у буџет уплатио око 58 милиона динара на име пореза и осталих обавеза.Због компликоване правне ситуације у којој се налази и чињенице да је држава и даље њен власник, Танјугу је онемогућено да учествује у пројектном суфинансирању медија. Не могу да се појављују ни на конкурсима које расписује Европска комисија, а чији су им фондови одувек били недоступни.
– Како онда неко може да каже да је Танјуг привилегован? Неистине и стална питања зашто радимо изговарају исти они људи који се позивају на принципе либералне тржишне демократије, али би желели да одлучују они а не тржиште. Танјуг је у оваквој ситуацији доказао да је његово место на тржишту неупитно, иако је све било против нас – каже директорка Танјуга додајући да ова агенција измирује сва права и обавезе. А да ли су и колико пословали у добитку – знаће тек по истеку 2016.
Коментари (2)
Остави коментар27.11.
2016.
Višnja, Višnja ?
Kako ja javljam, koleginica Višnja je ponovo potpuno neobaveštena o jednoj od najvažnijih temi iz sektora koji prati. Belokošuljaš je sve jasno i precizno objasnio u svom postu: novac ne ide iz trezora direktno, ali ide iz ostalih državnih institucija i javnih predzueća što je još jedan od Vučićevih providnih marifetluka.
Одговори26.11.
2016.
"Ne direktno iz trezora, ali iz ministarstava da"
Kako javlja FoNet, baka Branka ponovo mulja i laže. Ko je radio u Tanjug-u u proteklih godinu ipo dana vrlo dobro zna da su pojedina ministarstva bukvalno naterana da kupe usluge Tanjug-ovih "
Одговориmedijskog praćenja, iako im te usluge ič ne trebaju. Preciznije, svakog meseca neko mora da plati postojanje Tanjug-a. Te pare naravno ne idu iz trezora direktno, ali idu sa drugih računa raznih državnih preduzeća i ministarstava. A onda ti što plaćaju žele sebe da vide u medijima, pa se sadržaj Tanjugovog servisa skoro izjednačio sa sajtom Vlade Srbije.
Ako bi se sav nasilan harač koji Tanjug mesečno uzima od ministarstava i raznih drugih javnih preduzeća odbio - vrlo je jasno da Tanjug ima potpuno istu situaciju kao i FoNet i Beta, tačnije da je u dubokom kanalu punom vode, i voda preti da pokrije i nos. Bez pomoći države preti davljenje.
Trenutno kasni plata već 15-ak dana, jer izgleda da je baka Branka konačno shvatila da ljudi nemaju izbora jer su svi mediji u istom problemu, posla nema, a biće ga sve manje i manje, posebno za ljude sa svojim mišljenjem.