Вести
05. 12. 2016.
Дјеца у све већој мјери прате медије и то најчешће раде кориштењем више медија истодобно
“Бирајмо што гледамо“ национална је кампања УНИЦЕФ-а и Агенције за електроничке медије (АЕМ) покренута још у студеноме 2015. године с циљем подизања разине свијести о важности медијског описмењавања родитеља, скрбника и дјеце.
Истраживање о навикама гледања телевизије код дјеце у Хрватској, које је у студеноме ове године поновила агенција Ипсос Пулс након проведбе кампање о медијској писмености, указује на промјене у томе како дјеца и родитељи гледају телевизију.
„Већина дјеце телевизијски програм прати у друштву обитељи, а свега 11% њих пред екраном је само. Прије само двије године свако треће дијете програм је пратило без надзора одрасле особе. Готово сви родитељи, односно њих 93%, препознају ознаке за добну примјереност садржаја на телевизији и знају чему оне служе. Приликом одлучивања о томе што дијете смије гледати, родитељима је најважнија примјереност садржаја, а 67% родитеља кампању о медијској писмености сматра корисном, Ања Јелавић из АЕМ-а за Fairpress о резултатима истраживања.“
Према процјени родитеља, 57% дјеце пред телевизором проводи од једног до три сата на дан, више него у игри с пријатељима и учењу. Иако родитељи процјењују да су најмлађа дјеца пред телевизором највише ујутро, а старија навечер, подаци о гледаности показују да дјеца телевизију највише гледају у вечерњим сатима, и то између 21 и 22 сата. Гледање телевизије у паду је код дјеце старије од 13 година, а већ у добној скупини дјеце од четврте до шесте године у порасту је гледање телевизијског садржаја на паметним телефонима. Искуства других земаља показала су да су едукација и подизање разине медијске писмености најбољи начин да заштитимо дјецу од потенцијално штетних медијских садржаја.
Горана Банда из уреда УНИЦЕФ-а за Хрватску за Fairpress је објаснила на који начин можемо заштитити дјецу од штетних медијских садржаја.
„Едукацијом дјеце и родитеља о медијској писмености најучинковитије можемо заштитити дјецу од медијских садржаја који су за њих штетни, нису примјерени за њихову доб или ступањ развоја будући медијски садржаји у све већој мјери и често без надзора улазе у дјечје животе кроз различите платформе.
Прописи с друге стране могу регулирати класификацију аудиовизуалних садржаја према добној примјерености и на тај начин могу помоћи родитељима да имају информацију о томе што је примјерено за коју доб како би они могли за своју дјецу бирати садржаје који неће штетити њиховом развоју.
Но, постоји низ медијских платформи које су у пуно мањој мјери регулиране, а које све више прате дјеца старија од 12 година. Да би се догодила промјена у заштити дјеце у електроничким медијима, потребно је радити на обје разине и то је препознато у склопу сурадње Агенције за електроничке медије и УНИЦЕФ-а.“
Надаље, Банда се осврнула на важност кампање и на промјене које су постигнуте.
„Свакодневни избор што и како дјеца гледају и како се носе са садржајима у медијима, обликује њихове друштвене односе, али и вријеме расположиво за школу и друге активности. Истраживања показују да дјеца у све већој мјери прате медије и то најчешће раде кориштењем више медија истодобно. Кампања је важна јер медији у дјечјим животима заузимају све више времена и важности па је битно да дјеца и родитељи разумију како медији функционирају и када они подржавају дјечји развој, а када му штете. Она озива родитеље на кориштење ознака о прикладности ТВ програма за различите добне скупине, а подржали су је и познати ТВ водитељи, који су у програмима својих телевизија позивали родитеље да пажљиво бирају медијске садржаје, гледају их с дјецом и разговарају о њима, те да се користе ознакама о примјерености ТВ садржаја. Кампања је успјела промијенити навике дјеце и родитеља у одабиру ТВ садржаја намијењених дјеци. Надаље, дјеца данас мање сама бирају садржаје и мање гледају телевизију сама, а родитељи у већој мјери препознају и користе ознаке о добној примјерености садржаја за дјецу на телевизији.“
Кампања “Бирајмо што гледамо” је започела у студеноме 2015. године након првог проведеног истраживању о ТВ навикама дјеце (2014.) те након усвајања новог Правилника о заштити дјеце у електроничким медијима.
До повећања свијести о медијској писмености је дошло услијед низа активности које су подузете у протекле двије године, а у којима су судјеловали водећи домаћи стручњаци и у којима су окупљене различите организације, институције те медији. Кроз серију телевизијских спотова кампања упозорава на могуће негативне учинке гледања непримјерених садржаја за дјецу те нуди рјешења родитељима у облику праћења ознака о добној примјерености аудиовизуалних садржаја те заједничком праћењу садржаја на телевизији.
Према ријечима Горане Банде, управо промјене забиљежене у поновљеном истраживању о ТВ навикама дјеце 2016. године – веће препознавање ознака и разлике у томе колико дјеца сама гледају телевизију данас у односу на стање прије двије године указују на промјену и већу свијест о важности медијске писмености. Кампања је емитирана на телевизијама у два вала – тијеком 2015. године те у листопаду и студеноме 2016. године.
Уз кампању, у липњу ове године покренут је и портал medijskapismenost.hr који је намијењен информирању и едукацији родитеља, дјечјих скрбника и учитеља о медијској писмености, а циљ му је оснажити родитеље да активно траже знања и информације о медијима. У рујну ове године представљене су и Препоруке за заштиту дјеце и сигурно кориштење електроничких медија које помажу уредницима у класификацији садржаја, али и доносе корисне савјете за родитеље и учитеље.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.