Вести
06. 12. 2016.
Политика ад допринела гашењу Српске банке
Због чега државне институције толеришу власнику "најстаријег листа на Балкану" да не плаћа струју и порезе и не враћа кредите.
Фирма иза "најстаријег листа на Балкану" дугује чак 123,8 милиона динара Агенцији за осигурање депозита.
Тако је ЕПС некако истрпео да му Политика потроши струју у вредности од чак 551 милион динара, а да сијалице тамо и даље горе.
Тајним закључком донетим 7. новембра 2014. године Влада Србије одлучила је да "спасе" Српску банку, тако што ће потрошити 140 милиона евра новца грађана Србије на покривање њених губитака.
Како се сада сазнало, од тога је за бар један милион евра крива Политика ад, сувласник истоименог дневног листа, која је од Српске банке узела кредит, а да га никад није вратила.
Како показују документи које је Политика поднела Привредном суду када је недавно тражила да оде у стечајни поступак уз УППР, фирма иза "најстаријег листа на Балкану" дугује чак 123,8 милиона динара Агенцији за осигурање депозита. То је на први поглед врло необично, јер фирме не могу да позајмљују новац од АОД-а. Међутим, како су за Данас потврдили у Агенцији, у овом случају се ради о томе да је АОД преузео све ненаплативе кредите Српске банке, па међу њима и Политикин, тако да ова кућа сада Агенцији дугује милион евра. Које и даље не намерава да врати.
Како се наводи у УППР-у, Политика предлаже да јој АОД опрости половину дуга, а да остатак врати у наредних 10 година, али без камате. Политика нуди и алтернативу. Ако АОД неће да се одрекне половине свог новца, може да свих милион евра претвори у капитал у Политици. Дакле, да Агенција за осигурање депозита постане сувласник Политике ад, фирме која је управо затражила отварање стечајног поступка. У овом случају, Политика нуди и "добру" цену: 600 динара по акцији, што је номинална вредност деонице Политике, насупрот 16 динара, колика је тржишна вредност на Београдској берзи. Тако би АОД "купио" акције Политике по само 37 пута већој цени од реалне.
Хоће ли АОД пристати на овако "исплатив" предлог видеће се ако Суд уопште прихвати овакав УППР. Али, могуће и да хоће, јер су државне институције до сада показивале изненађујућу широкогрудост према Политици. Широкогрудост на коју обичне фирме, а посебно конкуренти из приватног сектора, не могу да рачунају.
Тако је ЕПС некако истрпео да му Политика потроши струју у вредности од чак 551 милион динара, а да сијалице тамо и даље горе. У ЕПС-у ни после недељу дана нису одговорили на питања Данаса да ли су на било који начин покушали да наплате овако огроман дуг, нити да ли су Политици икада искључили струју, односно зашто нису? Ово тим пре што је познато да се грађанима струја некад сече и за дуг од 100 евра, а затим шаљу извршитељи да износе фотеље и фрижидере из станова неуредних платиша. Нулта толеранција на неплаћање електричне енергије коју је прошле године најавио премијер Вучић очито се не односи на све. Да је у питању болница или школа, позиција ЕПС-а би се још некако и могла разумети, али колико је познато, Политика није ни једно ни друго.
Ипак, ни ту није крај протекцији. Јер, Политика највише новца дугује држави директно, дакле за разне порезе, доприносе и друге дажбине, по ком основу је држава остала ускраћена за чак 629 милиона евра. Како је могуће да једно предузеће, власник дневног листа и штампарије, нагомила оволики дуг за порезе и доприносе, а да држава не учини баш ништа по том питању? Приватне фирме добро знају колико је власт ревносна када треба наплатити порезе и колике су казне и за минимално кашњење у плаћању, али то очито за Политику не важи. И у Пореској управи су одбили да одговоре на питања Данаса о Политици, објаснивши да их закон спречава да говоре о дуговима појединачних обвезника.
Оно што је познато, то је да је Политика већ годинама под разним специјалним режимима заштите, који јој омогућавају да послује, а да ништа не плаћа. Прво је била у реструктурирању, па је проглашена за предузеће од "стратешког значаја", па је на крају ушла у серију покушаја да добије УППР, што су све законске процедуре којима се пропале фирме вештачки одржавају на површини, за шта рачун плаћају грађани.
Овај последњи механизам је и најзанимљивији, јер је, како се може закључити из докумената, идеја Политике је да настави да и даље живи на вештачким плућима пореских обвезника, тако што ће кад јој суд одбије УППР, истог дана поднети предлог за нови УППР, чиме се изнова покреће процедура одлучивања у којој се повериоцима може забранити принудна наплата. А тако се може унедоглед.
Политика је одбила да одговори на питања Данаса, страхујући да би њени одговори били "злоупотребљени".
Кнежевић одлучује о директорки листа Политика
Осим Политике ад, у проблемима је и фирма Политика новине и магазини, издавач листа Политика, у дељеном власништву Политике ад и Ист медија групе у власништву Мирослава Богићевића.
Проблем ПНМ-а је што нема законито постављеног директора. Наиме, ПНМ је имао две директорке, Миру Глишић Симић и Нину Самарџић, које су делиле дужност. Самарџићевој је недавно истекао уговор и тако је остала само Глишићева. Међутим, Глишићева није могла бити уписана као генерална директорка јер се Скупштина ПНМ-а никада није састала да је именује као директорку са потпуним овлашћењима. Уместо тога, Глишићева је пробала да се у Агенцији за привредне регистре упише без докумената које налаже закон, али је АПР одбио да прихвати такву регистрацију. Тако је ПНМ сада у правном вакууму, који додатно погоршавају сумње у то да Глишићева уопште има важећи уговор о раду.
ПНМ се жалио на одлуку АПР-а ресорном Министарству привреде на чијем је челу Горан Кнежевић, које има рок до 15. децембра, то јест до четвртка наредне недеље, да одлучи о овој жалби. Притом, Министарство привреде нема дискреционо право одлучивања, већ као другостепени орган разматра само да ли је АПР погрешно применио закон када је одбио регистрацију Глишићеве.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.