Вести

09. 12. 2016.

Аутор: Милена Николић Извор: Fairpress

Фантомска новинарска удружења

У Србији је регистровано више од 40 новинарских удружења од којих су највећа и најактивнија Независно удружење новинара Србије (НУНС), Удружење новинара Србије (УНС) и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ). Рад и активности већине других удружења непозната су у јавности.

 

То, међутим, није спречило неке од њих да предлажу своје чланове у комисије за одлучивање о додели новца медијима. Друштво новинара Војводине, Удружење спортских новинара Београда, Удружење новинара Поморавља, Удружење радио-станица РАБ – све су то организације о чијем се раду донедавно није ништа знало.

У правном смислу готово је немогуће утврдити која су од ових удружења активна и репрезентативна, а која нису. То је могуће одредити једино на основу њиховог пређашњег рада, присуства у јавности, тога да ли штите интересе својих чланова и професионалне стандарде. Са новим медијским реформама и почетком пројектног финанасирања медија потреба за утврђивањем кредибилитета појединих новинарских удружења постала је још израженија.

Конкурси за финансирање медијских пројеката често су били оспоравани због нестручних или компромитованих људи који су били у комисијама, а на предлог сумњивих и често непознатих новинарских удружења. Један од актуелнијих примера утицаја ,,фантомских“ организација на доношење битних одлука јесте избор кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

РЕМ – кршење закона и фаворизовање кандидата

Након више месеци рада РЕМ-а у непотпуном саставу, средином октобра коначно су изабрана још два члана Савета овог тела. То су Горан Пековић, изабран на предлог новинарских и медијских удружења и Ђорђе Возаревић кога је предложила Аутономна покрајина Војводина. Избор чланова РЕМ-а од самог почетка пратило је низ неправилности, а интерес да Пековић буде у саставу овог, по Закону независног, регулаторног тела био је више него очигледан. Оно о чему се пак мање прича, јесте улога коју су имала новинарских удружења у избору човека са компромитованом биографијом.

Још у децембру прошле године Пековић је кандидован за члана РЕМ-а на предлог удружења цивилног сектора. Њега су кандидовала спортска удружења која, испоставиће се, немају право предлагања чланова. Потом су на седници већином гласова одабрана два кандидата – Снежана Стојановић-Плавшић и Милан Антонијевић. Пековић је по броју гласова био на трећем месту, због чега је затражено поновно гласање. Процедура је тада обустављена, а ово место је и даље упражњено иако поменута два кандидата испуњавају све услове. Инсистирање на Пековићевом избору у РЕМ се пак наставило, овај пут на предлог медијских удружења.

Након што је процедура била блокирана дуже време, свесно је фаворизован човек који је требало да буде изабран, каже професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић. ,,Власт је показала да се закони и процедуре успостављају без намере да се примене, што је резултирало блокирањем и паралисањем избора, оним циркусом у Скупштини. А уколико већ морају да се примене, онда морају да се изиграју. Овог пута је изигравање направљено коришћењем разних мањих, некад и фантомских организација. У сваком фер и поштеном избору бар неко би устао и оспорио легитимитет, не тих организација да постоје и да се залажу за своје интересе, него да у овој процедури заступају медијску заједницу.“

Овлашћени предлагачи испред медијске заједнице били су Удружење радио-станица РАБ, Друштво новинара Војводине и Удружене радио-телевизијске станице Србије. Пековић је на листу канидата за члана РЕМ-а доспео на предлог Удружења РАБ Србија, а ову одлуку је за Fairpress образложила председница тог удружења Маја Раковиц: ,,Горан Пековић је већ био члан Савета РЕМ-а, а чланице РАБ Србије су с њим имале коректну и професионалну сарадњу. Пековић је разумео проблеме мојих колега у радио станицама и показао вољу и знање како би заједно дошли до решења, а увек има места да ствари у радио индустрији померамо на боље – ка слушаоцима. Из тог разлога РАБ Србија је донела одлуку да он буде наш кандидат“, прокоментарисала је кратко председница РАБ-а. Ипак, занимљиво је да је за време Пековићевог мандата, који га је очигледно препоручио за поновно кандидовање, РЕМ доносио веома сумњиве одлуке. Само једна од тих одлука било је именовање чланова Управних одбора јавних сервиса, након чега је уследила смена уредника на Радио-телевизији Војводине.

Председник НДНВ-а Недим Сејдиновић сматра да је јасно да је Горан Пековић политички подобна особа, и да је стога било веома битно да он буде у Савету РЕМ-а. ,,Да у нормалној земљи нека асоцијација уради овако нешто она би доспела на стуб срама, вероватно би изгубила доста својих чланова и нико их више не би сматрао релевантним. Код нас су међутим то и даље релевантна удружења. Очигледно је да постоје организације и асоцијације које врло вешто тргују са властима, не обазирући се на било какве етичке и друге принципе.”

Председник Друштва новинара Војводине Младен Булут, каже да су њихов почетни предлог за чланове РЕМ-а били Биљана Ратковић Његован из Новог Сада и Милан Петковић из Ниша, а да је коначна одлука донета (принудним) компромисом, илити усаглашавањем: ,,У другом кругу избора били су присутни представници друге две организације који су с лакоћом могли да ме прегласају и тако су, након обостраног одустајања од другог предлога, обезбедили „пролаз“ свом кандидату – Горану Пековићу“, тврди Булут.

Друштво новинара Војводине је још једно од удружења чији је кредибилитет неретко оспораван у јавности. То је учињено и овај пут од стране Удружења новинара Србије, које тврди да Друштво новинара Војводине нема 500 чланова, те да самим тим није могло бити овлашћено да предаже кандидате за РЕМ. Законом о електронским медијима прописано је да само она удружења која имају више од 500 чланова могу предлагати кандидате. То је покушај да се, макар на папиру, направи разлика између активних и неактивних удружења, те избегне компромитовање избора. Младен Булут каже да су ове тврдње УНС-а последица дугогодишњег неслагања два удружења: ,,Ово је постао уобичајени лош и недобронамерни манир УНС-а који се за њима вуче као реп још од маја 2009. године зато што смо се на изборној скупштини у Врњачкој Бањи успротивили избору Љиљане Смајловић за председницу, као и именовању Нина Брајовића на дужност професионалног генералног секретара“, каже Булут и тврди да је овакво законско ограничење на основу броја чланова дискриминаторско, те да је још један покушај УНС-а да се наметне свим осталим новинарским удружењима. На питање колико тачно Друштво новинара Војводине броји чланова, он каже да премашује овај број, али је до сада тек 398 редовно измирило овогодишњу чланарину.

Међусобне размирице између новинарских удружења, попут ових, бациле су сенку на оно што је било најбитније, а то је да се изаберу угледни људи из области медија који ће одговорно обављати своју функцију. ,,Идеја о различитим актерима који предлажу чланове у Регулаторно тело не почива на претпоставци да ће ти људи тамо представљати своје организације него да ће тамо бранити јавни интерес у име организација које су их предложиле. И те организације би требало да се труде да бирају најугледније људе који тамо могу да служе на част њима и да принципијелно заступају јавни интерес у области медија“, тврди Сњежана Миливојевић. А организације које су могле да предложе најквалитетниије људе су НУНС, УНС и НДНВ, који окупљају највећи број медијских стручњака. Ипак ниједно од ова три удружења није имало своје кандидате.

Највећа удружења без кандидата

Иако су НУНС, УНС и НДНВ једногласно осудили кандидовање, а касније и избор Пековића, понашање три најугледнија новинарска удружења умногоме је допринело његовом избору, јер ниједно од њих није имало свог кандидата. Из НДНВ-а кажу да су они проценили да њихов кандидат не би имао никакве шансе на избору, те су стога одмах одустали од кандидатуре и препустили да друга два удружења одлуче о заједничком кандидату. Заједничко одлучивање претворило се у већ традиционалну расправу и пребацивање кривице између два удужења, а резултат је да ниједно неће учествовати у раду најважнијег тела за регулисање електронских медија.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић није за Fairpress прокоментарисао због чега је ово удружење пропустило да преложи свог представника, али је званично образложење било да је НУНС препустио УНС-у да предложи свог кандидата, јер је у претходна два мандата Гордана Суша била чланица РЕМ-а на њихов предлог.

Са друге стране, намера УНС-а је била да предложе Љиљану Смајловић, али су одустали након што за то, како кажу, нису добили подршку од НУНС-а.

,,НУНС је одбио да подржи кандидата УНС-а, иако није умео да нађе свог кандидата, што се одлично уклапа у улогу НУНС-а као медијског ЈУЛ-а, односно групе за притисак која нема ни легитмитет ни ауторитет на терену“, објашњава Смајловићева.

,,Закон захтева да се новинарске организације сложе око заједничког кандидата. НУНС није имао свог, иако је покушао да га нађе, а није хтео да подржи нашег кандидата, односно мене. Могуће је да НУНС то заправо бојкотује само мене лично, јер су ове године подржали нашег кандидата за Агенцију за борбу против корупције, Живојина Ракочевића. Али никад нам нису отворено рекли да су само против Љиљане Смајловић. Било би добро да играју отворених карата.“

Сњежана Миливојевић овај огроман пропуст види као последицу издељености медијске заједнице које су углавном идеолошке и вуку корене из деведесетих: ,,Ти конфликти су велики, тешко их је превазићи и они се сваким поводом покажу. Тако издељена заједница лакша је да се њоме манипилише и то се ради на разне начине – међусобним упирањем прста једних у друге, дискредитовањем и поткупљувањем. У многим случајевима медијска заједница је показла да није јединствена око професионалних ствари јер нема организоване одбране заједеничког интереса – у овом случају би заједнички интерес био да најквалитетнији људи буду представници медијске заједнице који и угледом и ауторитетом могу да заступају и доносе одлуке у тим телима.“

Нетранспарентно додељивање новца медијима

Новим медијским законима који су донети 2014. године предвиђено је да се сви медијски садржаји финансирају искључиво путем јавних конкурса. Од овог правила изузети су само јавни сервиси, медији на српском језику на подручју Косова, као и медији чији су оснивачи национални савети националних мањина. Међутим, већ у првој години показало се да овај начин финансирања медија није без мана – медијски закони су заобилажени, неретко и кршени, а један од проблема био је избор стручних комисија које оцењују вредност медијских пројеката и предлажу расподелу средстава превиђене конкурсом. Чланове комисија према закону именује орган власти који је расписао конкурс, а на предлог новинарских и медијских удружења. Незваничан договор Медијске коалиције, коју чине НУНС, УНС, НДНВ, Локал Прес и АНЕМ (Асоцијација независних електронских медија) био је да ће ова удружења заједно предлагати три кандидата, како би били одабрани стручни људи и смањиле могућности за злоупотребу процедуре. Ипак, слично као и приликом избора чланова Савета РЕМ-а, чланови комисија су у великом броју случајева бирани на предлог непознатих удружења, а за неке чланове се никада није ни сазнало ко их је предложио. ,,Показало се да су нека новинарска и медијска удружења која су била веома пасивна, која су постојала само на папиру и од којих многа немају ни сајт, активирана од стране власти како би прогласили своје чланове у конкурсне комисије“, каже Недим Сејдиновић. Тако су у комисијама били представници Удружења мађарских новинара, Друштва новинара Ниша, Асоцијације новинара Баната, Удружења новинара Поморавља.

Сњежана Миливојевић каже су проблеми са избором чланова стручних комисија, као и избор чланова Савета РЕМ-а најбољи примери тога да власт жели да изигра и обесмисли учешће медијских заједница у овим процесима: ,,У процедури за пројектно финансирање главни циљ је био да ту не буду представници удружења да би се обесмислило вредновање новинарског рада и како би онда на конкурсима могли да прођу и они који се никада нису бавили информативним радом или они који су приватизацијом добили медије да би касније извлачили државни новац кроз конкурсно финансирање.“

Оно што највише забрињава, према речима Сејдиновића, јесте што је процедура најчешће кршена у највећим градовима Србије, а као најдрастичнији пример наводи Београд, где је јасно да је цео конкурс политички инструментализован. Наиме, у тамошњу комисију није одабран ниједан од кандидата Медијске коалиције док су на предлог Удружења спортских новинара Београда изабрана два спортска новинара, од којих је један у сукобу интереса, јер је запослен на Студију Б. У комисији су се поред њих нашла и два независна медијска стручњака – Ана Стаменковић, новинарка информативног програма РТС-а и Светлана Алексић, водитељка јутарњег програма на телевизији Пинк. Шта је то што је водитељку јутарњег програма на телевизији препоручило да у саставу петочлане комисије одлучује о додели 45 милиона динара београдским медијима, до данас није познато.

Слична ситуација догодила се и у Новом Саду, где је цео процес доделе новца медијима био нетранспарентан – није се знало ко је поднео предлоге пројеката, шта су њихове теме нити на који се начин о њима одлучује. И док је Медијска коалиција тражила одговоре на ова питања, из Града је саопштено да се на овај начин врши притисак на комисију током избора пројеката. А трочлана комисија изабрана је на предлог три удружења – већ поменутих РАБ Србија и Друштва новинара Војводине, као и Асоцијације електронских медија Војводине (АЕМВ). Према Закону о јавном информисању и медијима АЕМВ, иначе, нема право да предлаже чланове комисија, будући да је регистрована као привредно предузеће. То није спречило ову организацију да на конкурсе више локалних самоуправа достави списак десет кандидата, захтевајући да се од њих обавезно два именују за чланове комисија.

Једна од суштинских примедби читавог процеса доделе новца медијима јесте управо транспарентност, каже Недим Сејдиновић. ,,Ми не можемо законски да спречимо да нека новинарска удружења кандидују чланове, али можемо да учинимо видљивим уколико они доносе неке одлуке које су супротне квалитету пројекта тако што ћемо читав процес учинити транспарентним – тако што ћемо имати увид у предложене пројекте и у то колико је коме новца додељено.“

Када су у питању такозвана фантомска удружења, немогуће је спречити њихово оснивање или рад, али је према речима професорке Миливојевић, неопходно утврдити чиме се поједина удружења баве. ,,То је једноставно установити на основу извештаја о раду тих организација. Дакле, потребно је утврдити не за шта се оне издају, већ шта је то у њиховом раду што их квалификује да уопште буду компетентни да предлажу чланове конкурсних комисија или буду предлагачи чланова РЕМ-а.“ Само тако биће могуће да се процедуре спроводе по закону, да се избегне корумпирање институција попут РЕМ-а и напослетку коначно спроведу медијске реформе.