Вести

11. 12. 2016.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Шеф деска РТВ тврди да нема цензуре, али одбија да одговори на питање новинарке која је због цензуре дала отказ

Шеф деска РТВ тврди да нема цензуре, али одбија да одговори на питање новинарке која је због цензуре дала отказ

 

Програмски савет Радио-телевизије Војводине требало би да до средине овог месеца сачини извештај о примедбама и сугестијама изнетим на шест овогодишњих јавних расправа о програму покрајинског јавног сервиса и да о томе обавести руководство те куће.
Организовање јавних расправа, што спада у законске обавезе Програмског савета, и последично обједињавање онога што су грађани износили о програму РТВ од септембра у Сенти, Вршцу, Зрењанину, Ловћенцу, Руми и, у минули четвртак, у Новом Саду, по свему судећи, има се сматрати лакшим делом посла.

Због природе односа Програмског савета и новог руководства РТВ, међутим, председница Програмског савета Александра Ђурић Боснић не гаји оптимизам када је реч о томе да ће у РТВ уважити све што је у јавним расправама изнето о програму покрајинског јавног сервиса – нарочито када је реч о приличном броју критика и примедаба.

„Можда ће неке сугестије усвојити, али нисам претерани оптимиста у вези с тим да ће увојити све оно што се не уклапа у политичко-идеолошки образац који се већ неко време негује на РТВ“, оценила је за Цензоловку Александра Ђурић Боснић.

„Свака врста идеолошког уподобљавања мора да престане да буде манир у РТВ“, истиче наша саговорница. Истина, каже, тешко је очекивати да ће се то десети у догледно време, тим пре јер исте манире препознајемо и у култури – ми, заправо, живимо то уподобљавање и то ће сигурно трајати још неко време.

„Ти манири се, међутим, у медијима лакше уочавају јер се ту не могу сакрити манипулације, идеологизација, разни облици цензуре и стварање ’двоструке реалности’, у шта спада прилог са јавне расправе у Ловћенцу који је емитован на РТВ“, подсећа Ђурић Боснић.

Дневник у 17 коначно државотворан

У том прилогу изостављене су, иначе, озбиљне оптужбе о цензури, уклањању неподобних уредника и новинара, те примедбе о фаворизовању одређених функционера у информативним емисијама РТВ. РТВ није забележио ни тренутак када је део присутних, наводно револтиран иступањем бивших новинарки РТВ Сање Кљајић и Вање Ђурић, сада активисткиња Иницијативе „Подржи РТВ“, и њиховим критикама пре свега концепције информативног програма те куће након смена у мају ове године, демонстративно, као по команди, напустио скуп.

У том тренутку, иза новинара Цензоловке поједини мештани су гласно затражили „да се пусте ђевојке да говоре“ јер су, како су напоменули, желели да чују „шта се то дешава у РТВ“.

Насупрот примедбама да је, према објављеном мониторингу Новосадске новинарске школе, само у једном дану (21. 6. 2016) премијеру Александру Вучићу посвећено првих шест вести Дневника РТВ у 17 часова, те да доминантно време у информативним емисијама заузимају псеудодогађаји које организује власт, у Ловћенцу се, ето, нашао грађанин који је за Дневник у 17 ускликнуо како је „коначно постао државотворна емисија“, а сам РТВ је, напоменуо је, успео да постане „јавни сервис свих грађана“.

Шеф централног деска: Апсолутна слобода на РТВ

Представници РТВ искористили су јавне расправе да представе програмске сегменте покрајинског јавног сервиса, да најаве нове пројекте, да се похвале наградама, повећаном минутажом емисија на језицима националних мањина (има их 13) у односу на ранији период, али и у систему РТВ највећом гледаношћу – информативног програма.

То је, кажу представници РТВ, нарочито приметно након промене у руководству куће у мају ове године и, следствено томе, промена у уређивачкој политици РТВ.

Шта је то донела промена (уредника и) уређивачке политике?

Шеф централног деска РТВ Будимир Марковић каже да се од маја ове године „више нико са стране не меша у посао уредника“, не постоје инструкције о томе шта мора да се емитује и не постоји цензура, док уредници имају „апсолутну слободу“ у свом раду.
„Након маја и промена у кући дошло је до промене уређивачке политике, што између осталог значи да смо избацили све што нема укуса ,као и поручене аналитичаре и исто такве извештаје“, објаснио је Марковић на јавној расправи у новосадском Студију М.
„Да ли можете навести који су то садржаји без укуса које сте избацили из програма?“, стигло је Марковићу питање из публике.
„До маја месеца у информативним емисијама владали су острашћеност и пљувачина и тога више нема. Данас се више ништа лоше не може чути о опозицији, нити се више могу чути наручени аналитичари чији је задатак пре маја био само да пљују по тадашњој опозицији“, одговорио је Марковић.

Данас РТВ не да више није сервис једне политичке странке, како је то приметио Марковић, него је у информативном програму те медијске куће опозиција чак заступљенија од владајућих странака! Марковић упорно понавља да је, израчунато „по методи РТВ“, однос заступљености 60:40 – у корист опозиције.

„Ево, у прилогу посвећеном републичком буџету за 2017. имали смо четири представника опозиције, а са друге стране – само премијера“, казао је Марковић поновивши да на РТВ „више не влада једноумље“.

„Тај податак о односу заступљености опозиције и владајућих странака – просто није тачан“, реаговала је директорка Новосадске новинарске школе (ННШ) Дубравка Валић Недељковић.

Она је окупљенима у Студију М предочила истраживање ННШ, обављено од 18. маја до 30. јуна ове године, које је показало драстичан пораст броја праћења псеудодогађаја, као и то да информативни програм РТВ не задовољава стандарде.

„Ти подаци су јавни и ја позивам све уреднике и ауторе, као и руководство да дођу и сами се увере“, поручила је директорка ННШ.
Вербални дуели са публиком.

За разлику од Ловћенца, на новосадској јавној расправи нико од присутних није похвалио новоуспостављену „државотворност“ (!) једне информативне емисије. За (само)хвалу су били задужени представници РТВ, док су од присутних готово искључиво стизале критике и озбиљне примедбе. На неке од кључних одговори су, међутим, изостали.

У појединим тренуцима разговор са представницима РТВ прерастао је у вербалне дуеле, надвикивање, добацивање и инсистирање на одговорима, што је шефа централног деска Будимира Марковића натерало да присутнима изнервирано поручи да више неће одговарати на питања.

Представницу Студентског покрета са Универзитета у Новом Саду интересовало је, тако, због чега јој је отказано учешће у емисији у којој је требало да најави протест студената и због чега РТВ никад није емитовао прилог о том протесту, упркос обећању.
На то је Славица Суботић Браун, од маја месеца в.д. директора програма РТВ, а истовремено и чланица (!) Програмског савета, одговорила да је „ствар уредника да ли ће или неће емитовати неки прилог“.

У одговорима на питања присутних грађана могло се чути и да прилог о демолирању изложбе о разарању Вуковара у центру града „није емитован у Дневнику већ у Новосадским разгледницама јер је процењено да је то локални догађај“, те да је емитовање серијала у продукцији Фонда за хуманитарно право „Људи и сведочанства“, у којем говоре жртве ратова на тлу бивше Југославије, напрасно прекинуто јер је установљено да „нису испоштоване правне процедуре око емитовања“.

„Ми нисмо против те теме, али у свему се морају поштовати процедуре – морају постојати потписани уговори, сагласност о емитовању, као и синопсис за сваку епизоду“, рекла је Славица Суботић Браун.

„Установили смо да ништа од тога не постоји у нашој документацији. Ми стојимо отворени за такве теме, али се питам зашто се једном не проговори и о позитивним стварима које су се догодиле на ратним подручјима, а не само о негативним?“

На то јој је Немања Стјепановић из Фонда за хуманитарно право одговорио да је РТВ на време прибавио сагласност за емитовање, те ју је упитао због чега му нико из РТВ, ни након неколико послатих мејлова, није пружио објашњење за укидање емитовања серијала.

„На основу захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја обратио сам се генералном директору РТВ Миодрагу Копривици и од њега добио одговор да „не постоји програмски интерес за емитовање серијала“. Ви, са друге стране, кажете да је у питању непоштовање процедуре, да ли тиме оспоравате одговор генералног директора?“, упитао је Стјепановић.

„Не желим да оспоравам наводе генералног директора, а ово што ви сада радите прераста у отворени притисак“, казала је вршитељка дужности програмског директора РТВ.

Бурно је реаговао и шеф централног деска Будимир Марковић на питања бивше новинарке РТВ и активисткиње Иницијативе „Подржи РТВ“ Сање Кљајић, која је пре неколико месеци дала отказ након што јој није емитован прилог о кршењу радничких права у Србији, о цензури у тој медијској кући, напрасном прекидању рада на истраживачком серијалу о реформама правосуђа, те о „казненом“ премештају ТВ водитеља на – радио.

Марковић је потом рекао да „више неће полемисати с представницима Подржи РТВ“ те да више не жели да одговара на питања присутних.

Игнорисање постојања О радија

Главна уредница О радија Клара Крањц упитала је своје колеге због чега у упитнику за оцену програма покрајинског јавног сервиса, који су попуњавали учесници на свим јавним расправама, не постоји могућност оцењивања програма О радија.
Овај радио пролетос је победио на такмичењу европских радио станица „Радио битка“ (прошле године био је поражен у финалу), е да би само неколико месеци касније било фактички иницирано његово гашење, односно, званично – било је предложено да буде припојен редакцији омладинског програма Радио Новог Сада.

Како је потврђено Цензоловци, закон се испречио таквим намерама, па се од укидања О радија (засад) одустало. Очито не и од игнорисања, макар у упитницима за оцену програма РТВ, у чијем је саставу О радио пуне две године.

Парадна улога Програмског савета

На предстојећој седници Програмског савета РТВ, поред израде извештаја са јавних расправа, Александра Ђурић Боснић очекује и расправу о даљим активностима тог тела, чији мандат истиче 2019. године.

„Не намеравам да поднесем оставку, али није искључено да ћемо бити смењени“, каже за Цензоловку Ђурић Боснић. „Чак и да се то не догоди, остају као битни проблеми улога и надлежности Програмског савета, који сада има тек парадно-саветодавну функцију, и наше иницијативе које упућујемо руководству РТВ ,а на које или не добијамо одговоре или су они најчешће несувисли.“

„Генералног директора још нисмо званично упознали, као ни в.д. главног уредника Првог програма. Кад питамо руководство због чега је нека емисија скинута с програма, одговоре нам, рецимо, да је ауторки истекао уговор. Ако питамо зашто су две новинарке дале отказ тврдећи да постоји цензура, онда нам одговоре да не знају о чему је реч и да цензуре нема“, навела је председница Програмског савета РТВ.

„Са претходним генералним директором, као и са бившим програмским директоромСлободаном Арежином имали смо одличну сарадњу, редовно су долазили на наше седнице и учестовали у расправи о програму, а такође су нам долазили и уредници програма и детаљно нас информисали о својим плановима.“