Вести
13. 12. 2016.
Напади без судског епилога
Иако су у кривичном законодавству новинари препознати као посебна категорија, за исти облик угрожавања сигурности нису равноправни са политичарима и другим високим званичницима
Безбедност новинара на Западном Балкану је угрожена. Не постоји адекватна правна заштита. Истраге о убиствима, физичким нападима и вербалним претњама новинарима су дуге, нестручне, најчешће без судског епилога, а налогодавци нису обухваћени истрагом. Општи утисак је да не постоји политичка воља да се ситуација у овом погледу побољша. Уочљиве су разлике у поступању тужилаштава када је у питању безбедност новинара или неког званичника.
Иако су у кривичном законодавству новинари препознати као посебна категорија, за исти облик угрожавања сигурности нису равноправни са политичарима и другим високим званичницима.
Када су претње званичницима у питању, виновници се приведу правди за неколико дана, док за недела према новинарима готово никада не буду пронађени. Велики број пријава медијских радника одбацује се као неоснован. Тужилаштво обично учињено кривично дело квалификује као мање од стварног.
Свуда у региону се новинари нелегално прате и прислушкују. У већини земаља Западног Балкана нема механизама за евидентирање и праћење случајева напада на новинаре. Добри примери су пракса Србије и Црне Горе да се та питања одрже у очима јавности и да се утиче на рад тужилаштва.
Број напада на новинаре се константно повећава, па је зато неопходно што пре реаговати, закључено је на панелу „Државни механизми заштите медијских професионалаца: полиција, тужилаштво, судство“, одржаном у оквиру конференције „Слобода медија и безбедност новинара на Западном Балкану".
ДРЖАВА ОХРАБРУЈЕ ДОГ НА НОВИНАРЕ: Препоручено је да се константно врши анализа, критика праксе, да новинарска удружења сарађују и снажно утичу на власт како би се ситуација поправила. Такође, наведено је и да је неопходна обука у полицији, тужилаштву, судству и адвокатури. Т ако би новинари могли да схвате с каквим се проблемима срећу у тужилаштву и судовима, а и судије би, с друге стране, боље схватиле положај новинара.
Констатовано је да је Србија у овом погледу испред осталих земаља у региону. Новинари су препознати као заштићена категорија. Заштићени су од три кривична дела: убиства, напада и вербалног напада. Наведено је да би и физичко онемогућавање новинара да ради свој посао требало прописати као кривично дело.
На питање модератора Срђана Глига да ли постоји поверење у државу да она може нешто да уради по том питању, генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић је одговорио даје „уочљив пораст броја оних који мисле да са новинарима могу да разговарају на улици“:
„Утисак је да судство и тужилаштво охрабрују све оне који су спремни да се обрачунавају са новинарима“, истакао је он и то поткрепио низом примера одбијања кривичних пријава новинара, јер тужилаштво наведене претње новинарима не сматра кривичним делом. Он је упозорио да се тиме охрабрује насилништво и слободан „лов“ на новинаре!
РАЗЛИЧИТИ АРШИНИ ТУЖИЛАШТВА И УДРУЖЕЊА: Уводничар Глиго је упозорио на проблем евиденције, односно на то што тужилаштво не квалификује као претњу оно што новинарско удружење сматра претњом.
Председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић сматра да новинарска удружења треба да учине максимум како би се унапредио законски оквир и побољшала законска пракса у тим поступцима. Правосудни органи су веома ефикасни у решавању случајева када су на мети представници власти, каже Сејдиновић уз констатацију да на доњим нивоима власти можда и има добре воље да се напади на новинаре процесуирају, али не и на високим.
У извештају је наведено да је у периоду од 2008. до 2015. године, према подацима Тужилаштва у Србији, процесуиран 91 случај. У оквиру тих случајева неки су били у поступку, неки су окончани, док је за 13 случајева утврђено да у њима нема кривичних дела.
Удружења немају сталну комуникацију с представницима државних органа о овим питањима, немају довољно информација о раду на случајевима који треба да се истраже или који су процесуирани. Велики проблем представља управо недостатак комуникације с тужилаштвом и полицијом и недоступност информација о поступцима који се воде у случајевима напада на новинаре.
Владан Мићуновић из Института за медије казао је да „морамо осудити једну појаву која се шири као тумор да држава толерише и подстиче мржњу према новинарима".
Он је истакао да тужУаштво и полиција блокирају рад Комисије за откривање напада, односно да „држава подстиче насиље“.
НОВИНАРКЕ НАМЕТИ НАПАДАЧА: Иако су у свакодневном животу изложени притисцима, новинари нису заштићени на посебан начин, нити надлежне институције препознају ту потребу, наводи се у извештају за Црну Гору.
Од 2013. године до јула 2016. у Управи полиције Црне Горе евидентиран је 41 случај који се односи на претње, угрожавање запослених у медијским кућама. Највише шансе да поново буду нападнути имају запослени у приватним штампаним медијима. Збогпритисакајавности државни званичници редовно реагују и осуђују нападе, али се сумња у искреност тих осуда јер се стање не мења.
Осим стандардних процедура које преузимају Управа полиција и Тужилаштво када до напада дође, није предвиђен неки посебан мониторинг случајева напада. Проблем некажњавања напада на новинаре је очигледан. Постоји идеја да се предложе измене Кривичног законика како би се новинари додатно заштитили.
Петрит Ћолаку из Удружења новинара Косова каже да полиција има листу угрожених новинара, али да је то само формална процедура, јер се по њој не поступа.
„Два убиства новинара која су се десила 2005. године још нису решена, јер очигледно не постоји политичка воља за то“, истиче он.
„Од 2013. до 2016. године, 62 новинара су пријавила случајеве напада и претњи. Када смо отишли у Тужилаштво да проверимо шта се са тим дешава, тражили су нам да им доставимо датуме када је полиција пријаве проследила њима. И то смо им послали, али ништа нисмо добили. Чуо сам да су те пријаве изгубљене током пресељења Тужилаштва у нову зграду. Али, нећемо одустати. То ћемо да истражујемо идуће године", каже Чолаку наводећи да је „истовремено случај претње сину премијера, која му је послата на фејсбук профил, полиција решила за три дана!“
Мирна Буљагић из БИРН-а БиХ тврди да су новинари у БиХ угрожени у обављању својих задатака и да недостаје адекватна реакција Тужилаштва и полиције у смислу њихове заштите. Како наводи, од маја до сада је у БиХ било десет напада, углавном на новинарке, а званичне институције ћуте о томе, те такви случајеви не доживе судски епилог. Буљагић још истиче да су новинари често прислушкивани, те да званичне институције имају „селективан приступ редакцијама“, наводећи као пример Тужилаштво БиХ, где предност има камера Федералне ТВ БиХ.
Према статистичким подацима, новинари у БиХ се често сусрећу са различитим формама напада. Од 2013. до средине 2016. године забележено је 67 претњи и 15 физичких напада на новинаре. Државе углавном законима не одвајају новинаре као категорију коју треба додатно штитити, чак и када има таквих прописа као у Србији где се напад на новинара третира као напад на свако друго физичко лице.
Бирај сам пријаве
Председнику НДНВ Недиму Сејдиновићу учестале су претње смрћу откако је преузео ту функцију. Редовно их пријављује, али иако је реч о десетинама претњи истраге нема. Од њега је, чак, у одељењу за борбу против високотехнолошког криминала тражено да одреди претње које ће бити истражене зато што их је - много, па не могу да све обраде. Других реакција надлежних због мноштва претњи није било.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.