Вести
13. 12. 2016.
Новинари против лиценци
Новинарска удружења под политичким притиском: како изградити јаку и аутономну новинарску заједницу. Државе не само да треба да одустану од лиценцирања новинара, већ треба да се уздрже и од дефинисања појма „новинар“, а новинарска удружења уз јачање сопствених капацитета, међусобну сарадњу и сарадњу са НВО, треба да буду заштитници професије, али и актери демократизације друштва.
Лиценцирање новинара није пожељно, као ни државни покушаји дефинисања професије новинар. Насупрот томе, нужно је оснаживање регулаторних тела и самих удружења, закључак је радне групе која је расправљала о теми „Новинарска удружења под политичким притиском: како изградити јаку и аутономну новинарску заједницу“.
У званичним закључцима са расправе наводи се да се лиценце за обављање новинарског посла или дефинисање појма „новинар“ у савременом свету помињу у два случаја, у склопу права на посебну заштиту новинара као лица које се бави пословима информисања од јавног интереса или пак заштите новинарског извора.
Препорука новинарским удружењима је да одбију да учествују и у дефинисању појма новинар, јер постоје многобројне могућности злоупотребе овог института у циљу угрожавања медијских слобода.
Посебно је то проблематично у контексту развоја нових медија. Председница Удружења БХ новинари Борка Рудић предлаже да се новинарска удружења у региону заједнички и јавно ограде од било какве идеје лиценцирања или дефмисања појма „новинар“, јер то представља озбиљан могући политички притисак на медијске слободе и новинаре. Она сматра да новинарска удружења треба активно да учествују у редефинисању професије у контексту новог технолошког окружења, а истиче и значај регионалних механизама заштите и заједничко јавно деловање.
Сагласна је са колегама који сматрају да новинарска удружења не би требало да се баве само уско еснафским проблемима, него целокупном демократизацијом друштва, за шта је битна децентрализација укупне активности. Сарадња, несарадња: Према оцени Недима Сејдимовића, председника Независног друштва новинара Војводине, новинарима би било боље када би се боље организовали и више сарађивали са НВ0.
Самостална консултанткиња Наталија Братуљевић истиче да у Србији новинари постају чланови удружења само када имају неки проблем и да не схватају колики значај имају новинарска удружења. У најбољем случају, новинарско удруживање их занима због обавештења и попуста. Како истиче, сарадња између цивилног сектора и новинарских удружења је веома важно питање, а кроз ову сарадњу могу се препознати разлике између различитих новинарских удружења.
Део расправе посвећен је разуђености новинарских удружења и дилеми како сарађивати са удружењима која су блиска власти. У Србији је посебан проблем постојање 47 новинарских удружења, при чему су нека „фантомска“ и циљ им је само да придобију средства кроз пројекте и конкурсе.
„На нама новинарима, на удружењима је да се заједно против тога боримо", поручио је Жељко Бодрожић, потпредседник НУНС-а и власник Кикиндских новина.
Према увиду учесника, као и резултатима истраживања, професионална удружења су мета политичких притисака и напада државних органа и медија блиских власти, а циљ је нарушавање угледа организација и - онемогућавање остварења циљева удружења. Због тога је потребно успоставити заједничке механизме за заштиту од јавних притисака и развијати разне видове кризног менаџмента за заштиту угледа организације.
Солидарност међу новинарима и удружењима је предуслов за одупирање политичким притисцима, а новинарске организације треба константно да раде на подизању властитих капацитета и специфичних знања и вештина како би могли да се квалитетно супротстављају свим нападима и притисцима, али и да успоставе јаке и аутономне организације.
Од великог значаја је и активно учешће у стварању стратешких и ад хок невладиних коалиција за притисак на државне органе и процесе јавног заговарања за слободу медија, побољшање положаја новинара, али и друге акције које су везане за процесе демократизације друштва.
Дизање капацитета: Новинарске организације треба да развијају капацитете за истраживања медијске сцене и свог положаја, и о налазима редовно извештавају јавност, домаће и међународне институције и организације. За то је важна јединствена, регионална методологија истраживања и евидентирања политичких притисака и других притисака на новинаре, медије и новинарске организације.
Новинарске организације треба да развијају способности за коришћење нових медијских платформи, комуникацију са чланством, другим организацијама и грађанима и за јавно заговарање. Ово може бити и добар канал комуникације којим се побољшава имиџ организације.
Такође, подизање нивоа медијске писмености треба да буде један од значајнијих циљева новинарских организација, јер само висок ниво медијске писмености обезбеђује погодно окружење за рад и остварење циљева новинарских удружења.
Новинарска удружења још дуго неће моћи да се издржавају од чланарине, па је неопходно повећавати капацитет за остварење константне финансијске подршке и пронаћи механизме да новинарске организације располажу својом непокретном имовином, која ће умногоме обезбедити њихову одрживост и аутономију.
Напокон, новинарска удружења треба да сарађују са државним органима у циљу остварења властитих циљева, као и да учествују у државним радним телима, с тим што у та тела треба делегирати високостручне особе које нису у сукобу интереса.
Дугорочно, медијске слободе и јавни интерес јесу и интерес самих новинара, па еснафске организације морају да буду спремне на доношење одлука које некада не задовољавају партикуларне интересе појединих група новинара.
Својим ангажманима новинарска удружења треба да доприносе побољшању друштвеног положаја припадника угрожених појединаца и група, подстичу квалитетно и одговорно информисање на мањинским језицима, као и специфичне мањинске и маргинализоване групе.
Без страха од нових технологија
Новинарске организације не треба да имају страх од нових медија и од тога да грађани преузимају њихов посао, јер то није тачно, сва истраживања показују да на интернету апсолутно доминирају медијски садржаји које израђују професионални новинари. Новинарска удружења морају да се прилагоде новим технологијама и препознају у томе шансу за развој. Према речима Марине Туневе, новинарска удружења су све релевантнији фактор и због тога су на удару државе и моћника.
Саморегулација и корегулација
Развој и оснаживање саморегулаторних тела и механизама је неопходно, као и корегулаторних механизама, ради унапређења квалитета електронских медија уз истовремено обезбеђивање нових механизама за остварење циљева удружења.
Такође, новинарска удружења треба да подстићу и јачање аутономије редакције у односу на власника, односно оснивача медија, кроз подршку увођењу унутрашњих аката који би регулисали независност уређивачке политике, било да су оснивачи приватна лица било институције/организације.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.