Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
14. 12. 2016.
Расцензурисаше ли ти се уметници: Изложба која помаже савладавању страха
Изложба радова који говоре о цензури или који су и сами ове године у Србији цензурисани, не само што показује колико је овај начин сузбијања слободе изражавања раширен већ и охрабрује уметнике, новинаре и све који се с њом суочавају – да је савладају.Велики број уметника одазвао се позиву да изложи радове на изложби „Расцензурисаше ли ти се уметници“ која се бави проблемом цензуре, отвореној прекјуче у Оставинској галерији у Београду, новом простору Културног центра Магацин.
Организатори су навели да управо такав одзив показује да је изложба радова који говоре о цензури и самоцензури или су и сами у различитим институцијама и галеријама цензурисани – у овом тренутку не само потребна већ и неопходна.Представљени су радови фотографских колектива Белграде Раw и Камерадес, затим Срђана Вељовића, Тање Остојић, Милице Ракић, Шејме Фере и других.
Лука Кнежевић Стрика из Оставинске галерије објашњава да је циљ изложбе да укаже на неке од скорашњих случајева ограничавања слободе изражавања, којих има толико да се тај феномен сам по себи наметнуо као тема.
Не само међу излагачима већ и међу посетиоцима на отварању изложбе било је оних који су цензуру лично доживели, као што је познати карикатуриста Душан Петричић. Њему је недавно у дневном листу Политика главни уредник Жарко Ракић отказао сарадњу, пошто је претходно тражио да смањи број карикатура са премијером Александром Вучићем.Спискови организација са којима је забрањено сарађивати
„Бавити се цензуром коју доживите захтева храброст, али јесте важан и нужан пут да се таква пракса превазиђе, а изазива и оне који цензуру спроводе да преиспитају своје позиције“, рекао је Кнежевић Стрика.
Коначни циљ отворене цензуре, како је казао, и није да се спречи да неко нешто види, већ да се инспиришу они који би нешто рекли да поверују да су њихове теме и речи „оно што изазива проблем“ и да се суздрже, односно аутоцензуришу, не би ли проблем избегли.
Међу представљеним радовима на изложби је и плакат фото-колектива Белграде Раw за радионицу Јагодина испод шминке. Плакат је требало да послужи као најава и информација заинтересованим полазницима из Јагодине, али радионица није одржана због цензуре.
„Наш контакт у Културном центру Јагодине, где је требало да се радионица одржи, пренео нам је да су са врха рекли да им се не допада назив радионице и да треба да променимо име ако желимо да лепимо постере по граду, или да са плаката уклонимо КЦ Јагодина као место одржавања радионице“, казала је Јелена Мијић из колектива Белграде Раw.
„Речено нам је и да им је проблематично да сарађују с организацијама које су ‘на списковима’“, рекла је она и објаснила да се под тим мислило на списак организација цивилног друштва, објављен у Информеру, чији су чланови повезани са иницијативом Не да(ви)мо Београд, за које овај провладин таблоид тврди да учествују у рушењу државе.
Због немогућности да у Јагодини најаве радионицу и на време нађу друго место дешавања, овај колектив је морао да откаже догађај.
Од цензора до градског секретара за културу
На изложби „Расцензурисаше ли ти се уметници“ постављене су и цензурисане фотографије колектива Камерадес са изложбе из марта ове године у галерији Артгет Културног центра Београда. Тада је по налогу тадашње в.д. директорке тог центра Ивоне Јевтић уклоњен део поставке из излога галерије због чега су аутори у знак протеста повукли изложбу.
Наиме, без консултација са ауторима, пет дана после отварања, са стакленог излога галерије уклоњене су четири фотографије оштећених предизборних плаката лидера неколико политичких странака.
Коначни циљ отворене цензуре и није да се спречи да неко нешто види, већ да се они који би нешто рекли инспиришу да поверују да су њихове теме и речи „оно што изазива проблем“ и да се суздрже, односно аутоцензуришу, не би ли проблем избегли (Лука Кнежевић Стрика)
Због овог случаја, оставку в.д. директорке тада је захтевала асоцијација Независна културна сцена Србије и други културни радници. Ивона Јевтић сада обавља функцију градског секретара за културу.
Цензуру којој су били изложени, у галерији Југоекспорт приказало је и троје шведских аутора: Клара Калстром, Тобијас Фалт и Јоханес Валстром. Део њихових радова изложених у оквиру овогодишњег фестивала фотографије Визуализатор, уклоњен је из галерије Југоекспорт, како им је речено у тој галерији, „због политичког садржаја“.
„Једино образложење које смо добили било је: ‘уметност је уметност, уметност није политика’. Радови су се бавили спољном политиком, и зато и не разумемо зашто су цензурисани“, рекла је Клара Калстром за Цензоловку.
Троје уметника најавило је да ће цела поставка њихове изложбе бити изложена у Магацину – од 17. до 28. децембра.
Фотограф Срђан Вељовић изложио је радове са изложбе „Вуковар – убијање једног града“ која је у Новом Саду била постављена од 18. новембра до ноћи између 5. и 6. децембра када су је каменицама уништиле непознате особе. Изложено је шест фотографија снимљених на местима комеморације догађаја из 1991. године у Вуковару, као и поломљени излози новосадске галерије.
И изложбени простор на путу да буде цензурисан
Изложба о цензури организована је у оквиру целовечерњег програма „Сачувајмо Магацин – културни центар доступан свима“, на којем су представљени резултати остварени у том простору у протекле две године: велики број одржаних представа, књижевних вечери, изложби, перформанса, филмских пројекција, трибина, радионица, проба, уз учешће више од 60 организација које делују у области савремене уметности и културе.
Повод за овај догађај била је претња могућим затварањем центра. Наиме, Дом омладине Београда, у чијој је надлежности простор, решио је да га врати Граду и затражио од уметника да се из њега иселе.
„И сам простор ове изложбе на путу је да постане жртва колатералне цензуре, јер огромном броју уметника и организација које функционишу у свим просторима Магацина и најдиректније производе културу, прети избацивање због неспремности Дома омладине Београда и Града Београда да им изађу у сусрет и пронађу решење“, навели су организатори изложбе.
Лука Кнежевић Стрика из Оставинске галерије објашњава да је циљ изложбе да укаже на неке од скорашњих случајева ограничавања слободе изражавања, којих има толико да се тај феномен сам по себи наметнуо као тема.
Не само међу излагачима већ и међу посетиоцима на отварању изложбе било је оних који су цензуру лично доживели, као што је познати карикатуриста Душан Петричић. Њему је недавно у дневном листу Политика главни уредник Жарко Ракић отказао сарадњу, пошто је претходно тражио да смањи број карикатура са премијером Александром Вучићем.Спискови организација са којима је забрањено сарађивати
„Бавити се цензуром коју доживите захтева храброст, али јесте важан и нужан пут да се таква пракса превазиђе, а изазива и оне који цензуру спроводе да преиспитају своје позиције“, рекао је Кнежевић Стрика.
Коначни циљ отворене цензуре, како је казао, и није да се спречи да неко нешто види, већ да се инспиришу они који би нешто рекли да поверују да су њихове теме и речи „оно што изазива проблем“ и да се суздрже, односно аутоцензуришу, не би ли проблем избегли.
Међу представљеним радовима на изложби је и плакат фото-колектива Белграде Раw за радионицу Јагодина испод шминке. Плакат је требало да послужи као најава и информација заинтересованим полазницима из Јагодине, али радионица није одржана због цензуре.
„Наш контакт у Културном центру Јагодине, где је требало да се радионица одржи, пренео нам је да су са врха рекли да им се не допада назив радионице и да треба да променимо име ако желимо да лепимо постере по граду, или да са плаката уклонимо КЦ Јагодина као место одржавања радионице“, казала је Јелена Мијић из колектива Белграде Раw.
„Речено нам је и да им је проблематично да сарађују с организацијама које су ‘на списковима’“, рекла је она и објаснила да се под тим мислило на списак организација цивилног друштва, објављен у Информеру, чији су чланови повезани са иницијативом Не да(ви)мо Београд, за које овај провладин таблоид тврди да учествују у рушењу државе.
Због немогућности да у Јагодини најаве радионицу и на време нађу друго место дешавања, овај колектив је морао да откаже догађај.
Од цензора до градског секретара за културу
На изложби „Расцензурисаше ли ти се уметници“ постављене су и цензурисане фотографије колектива Камерадес са изложбе из марта ове године у галерији Артгет Културног центра Београда. Тада је по налогу тадашње в.д. директорке тог центра Ивоне Јевтић уклоњен део поставке из излога галерије због чега су аутори у знак протеста повукли изложбу.
Наиме, без консултација са ауторима, пет дана после отварања, са стакленог излога галерије уклоњене су четири фотографије оштећених предизборних плаката лидера неколико политичких странака.
Коначни циљ отворене цензуре и није да се спречи да неко нешто види, већ да се они који би нешто рекли инспиришу да поверују да су њихове теме и речи „оно што изазива проблем“ и да се суздрже, односно аутоцензуришу, не би ли проблем избегли (Лука Кнежевић Стрика)
Због овог случаја, оставку в.д. директорке тада је захтевала асоцијација Независна културна сцена Србије и други културни радници. Ивона Јевтић сада обавља функцију градског секретара за културу.
Цензуру којој су били изложени, у галерији Југоекспорт приказало је и троје шведских аутора: Клара Калстром, Тобијас Фалт и Јоханес Валстром. Део њихових радова изложених у оквиру овогодишњег фестивала фотографије Визуализатор, уклоњен је из галерије Југоекспорт, како им је речено у тој галерији, „због политичког садржаја“.
„Једино образложење које смо добили било је: ‘уметност је уметност, уметност није политика’. Радови су се бавили спољном политиком, и зато и не разумемо зашто су цензурисани“, рекла је Клара Калстром за Цензоловку.
Троје уметника најавило је да ће цела поставка њихове изложбе бити изложена у Магацину – од 17. до 28. децембра.
Фотограф Срђан Вељовић изложио је радове са изложбе „Вуковар – убијање једног града“ која је у Новом Саду била постављена од 18. новембра до ноћи између 5. и 6. децембра када су је каменицама уништиле непознате особе. Изложено је шест фотографија снимљених на местима комеморације догађаја из 1991. године у Вуковару, као и поломљени излози новосадске галерије.
И изложбени простор на путу да буде цензурисан
Изложба о цензури организована је у оквиру целовечерњег програма „Сачувајмо Магацин – културни центар доступан свима“, на којем су представљени резултати остварени у том простору у протекле две године: велики број одржаних представа, књижевних вечери, изложби, перформанса, филмских пројекција, трибина, радионица, проба, уз учешће више од 60 организација које делују у области савремене уметности и културе.
Повод за овај догађај била је претња могућим затварањем центра. Наиме, Дом омладине Београда, у чијој је надлежности простор, решио је да га врати Граду и затражио од уметника да се из њега иселе.
„И сам простор ове изложбе на путу је да постане жртва колатералне цензуре, јер огромном броју уметника и организација које функционишу у свим просторима Магацина и најдиректније производе културу, прети избацивање због неспремности Дома омладине Београда и Града Београда да им изађу у сусрет и пронађу решење“, навели су организатори изложбе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.