Вести

20. 12. 2016.

Аутор: Marija Vučić Извор: Цензоловка

Уредници не смеју да дозволе да власник или менаџери уређују њихов медиј

Новинари и уредници треба да покажу интегритет и успротиве се огромном утицају који власници и менаџмент имају на уређивање медија. Редакција Експреса сматра нормалним то што њихов власник уреднику забрањује објављивање интервјуа упркос томе што је то супротно

Док закон и Кодекс новинара дефинишу да власници не смеју да утичу на уређивачку политику, с чиме се слажу и бројни новинари и стручњаци из земље и региона, редакција недељника Експрес сматра да је легитимно то што је власник Горан Веселиновић недавно одлучио да већ припремљени интервју са потпредседницом Владе Зораном Михајловић не може да се објави.

Након што је на Цензоловци објављен текст „Цензура у врху власти: Власник Експреса забранио интервју са Зораном Михајловић“, у којем некадашњи главни уредник наводи како је власник телефонским позивом зауставио за штампу већ припремљен интервју, редакција Експреса саопштила је да се ради о „згражавању над уплитањем власника у уређивачку политику“, те да Цензоловка треба да се „научи оном основном – да власници имају права да одлучују о својим новинама“.

Док актуелни главни и одговорни уредник овог листа Иван Цвејић сматра да у овом случају нигде нису прекршени закон и Кодекс новинара, Круна Савовић, адвокатица из Канцеларије Живковић-Самарџић, наводи да је овакав утицај менаџмента на уређивачку политику у супротности са чланом 4 Закона о јавном информисању и медијима.

„Закон предвиђа да слобода информисања не сме да буде повређена злоупотребом својинских и других права. Из тог разлога се тешко може прихватити тврдња да власник има право да се меша у уређивачку политику“, каже Круна Савовић.
Међутим, у закону нису предвиђене санкције за кршење овог члана, тако да, каже ова правница, не постоји ефикасан механизам којим би уредник могао да оствари своја права и поступи онако како он сматра да треба у ситуацији када менаџмент од њега захтева нешто друго.

„Ако уреднику власник медија наложи да неки текст не објави, уредник нема довољно ефикасан начин помоћу којег ће остварити своје право да текст објави. Из тог разлога у пракси се дешава да уредници одбију да поступе по налогу власника и напусте одређени медији, као што је то уредник Експреса, колико сам ја схватила, и учинио. С друге стране, уколико уредник поступи онако како му је наложено, то пролази сасвим неопажено и без последица“, објашњава она.
Закон без санкција и новинари без интегритета
И представник Удружења новинара Србије у Комисији за жалбе Савета за штампу Петар Јеремић додаје да се у оваквим случајевима, управо због тога што закон не предвиђа санкције, не може много тога урадити.
Ту би, према његовим речима, на сцену требало да ступи интегритет новинара и уредника:

„Ми сада можемо да кажемо да је власник прекршио закон, али он не може да сноси никакве санкције. Ја апелујем на морал редакције и на новинаре да одбију да испуњавају захтеве менаџмента, да ли кроз неки штрајк, да ли да одбију да измене насловну страну или интервју, да на било који начин покажу неки интегритет и раде по својој новинарској савести.“Главни и одговорни уредник и један од оснивача Јужних вести Предраг Благојевић истиче да би редакције, осим интегритета који је свакако нужан, требало да имају и неке интерне документе којима ће бити јасно дефинисана граница између уређивања и менаџмента.
„Томе служе и интерни кодекси и анекси уговора о раду које је пре неколико година медијима понудио НУНС. Ти анекси дају право новинарима и уредницима да одбију неки задатак, што је један од начина да се спречи мешање менаџмента. Свакако је пре свега на новинарима и уредницима да се изборе за слободу уређивачке политике и да се успротиве мешању, било јавно, било да то реше у разговору с власником“, наводи Благојевић.
На питање где је граница између легитимне заинтересованости власника за медиј и његовог мешања у уређивачку политику, Иван Цвејић истиче да ту границу мора да утврде редакције и уредници са власницима.„То од ситуације до ситуације различито изгледа. Нисам присталица да закон утврђује те границе, јер то не би било добро, већ их ви постављате у свом раду. Ако ваш менаџмент или ПР сектор учествују у вашој уређивачкој политици, то свакако није добро. Од кад сам ја уредник, није се десила ниједна ситуација да се било ко меша у уређивање, тако да редакција и ја имамо потпуну аутономију у томе шта ћемо објављивати“, тврди Цвејић.

Лековић: Послушни уредници – продужена рука менаџмента
Председник Хрватског новинарског друштва Саша Лековић каже да је тешко прецизно рећи у којој мери се у Хрватској поштује принцип раздвајања менаџмента и редакције, јер је то „сива зона“.

„Ипак, моје 37-годишње новинарско-уредничко искуство и искуство од годину и по на месту председника ХНД-а говоре ми како менаџмент знатно утиче на садржај мејнстрим медија и важније им је да буду добри са политичарима и оглашивачима него да имају медије који раде у јавном интересу. Притом, због наведених разлога често и није потребан директан захтев јер се све подразумева“, наводи Лековић.
Упркос томе што и хрватско законодавство одваја менаџерске од уређивачких послова, утицај власника на садржај медија омогућује недовољно транспарентно власништво и то што се статути унутар редакција не поштују.
„Таква ситуација генерише послушност уредника који су већином продужена рука власника, то јест менаџмента, а не први међу једнакима у редакцији. То отвара могућност самоцензуре и незамерања власнику“, каже Лековић.
Како наводи, из садржаја је често јасно да је постојао утицај изван редакције, али о томе „нико не жели јавно да говори“.
Вајт: Власник може да смени уредника, не и да га цензурише

Ејдан Вајт, генерални директор Мреже етичког новинарства (Етхицал Јоурналисм Нетњорк), каже да је овај догађај у Експресу „неприхватљив“ јер све уредничке одлуке мора да доноси уредник. Власник који није задовољан уредничким одлукама у свом медију, истиче Вајт, има право да промени уредника, али нема право да спроводи директну цензуру.
„У Експресу су у праву када кажу да је нормално да издавач изражава мишљење о уредничком усмерењу медија, али је непримерено да власници свакодневно спроводе ауторитет над радом новинара. То је неетички и то поткопава уредничку независност“, каже Вајт.„Апелујем на морал редакције и на новинаре да одбију да испуњавају захтеве менаџмента, да ли кроз неки штрајк, да ли да одбију да измене насловну страну или интервју, да на било који начин покажу неки интегритет и да раде по својој новинарској савести“ (Петар Јеремић, УНС)

Он додаје и да у највећем броју европских медија препознају важност уређивачке политике, иако је све више случајева где власници због својих политичких или комерцијалних интереса подривају ауторитет уредника.
О овим проблемима је, иначе, ЕЈН објавио извештај Унтолд Сториес, који обухвата и Западни Балкан.
Извршни директор Репортера без граница Кристијан Мир каже да, нажалост, власници де фацто утичу на уређивање медија у многим земљама.

„Ако се власници или менаџери мешају у извештавање одобравајући или забрањујући чланке, тиме гуше плурализам извештавања. А плурализам и независност медија, мишљења и погледа – укључујући критику политичара и бизнисмена – јесу заштита здравог демократског система“, истиче Мир.
Он напомиње и да су Репортери без граница покренули глобални пројекат „Контролор власништва у медијима“ (Медиа Оњнерсхип Монитор) који открива ко поседује медије и ко их контролише.
Како каже, засад се на пројекту ради у осам земаља, а у плану је и Србија.

Закон: Не сме се угрожавати уређивачка аутономија 
Независност уређивачке политике дефинисана је чланом 4 Закона о јавном информисању и медијима, где се наводи да се „не сме угрожавати слободан проток информација путем медија, као ни уређивачка аутономија медија, а нарочито вршењем притиска, претњом, односно уценом уредника, новинара или извора информација“.Такође, истим чланом је дефинисано да се „слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, својинских и других права…“Одупирање притисцима менаџмента један је и од задатака новинара и уредника према Кодексу новинара Србије. Наиме, у поглављу 2 се дефинише да „новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, као и сваком виду цензуре“, а да је уредник дужан да заштити новинара од сваког облика цензуре и притисака који су му познати, без обзира на то да ли потичу од издавача/ власника, државе, интересних група и слично.Наведено је и да „економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би имао за последицу нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности“.И Међународна федерација новинара, која представља више од 450.000 новинара у више од 100 земаља света (њене чланице су и УНС, НУНС и синдикат СИНОС), дефинисала је етичке принципе којих новинари треба да се придржавају.У делу који се тиче уредничке независности наводи се да „сви медији треба да примењују минимум стандарда“ који, између осталог, укључују и право уредништва да спречи мешање менаџмента или трећих лица у уреднички садржај.