Вести
04. 01. 2017.
Нино Брајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања, за Данас
Мој посао није да преваспитавам Вучића
Решавање статуса Танјуга је приоритет. Национална новинска агенција опстала је на тржишту без државних субвенција и то се мора ценити. Говорио сам и пре него што сам постављен за државног секретара да нико нормалан сада не би угасио Танјуг. То неће бити мој избор, истиче за Данас Нино Брајовић, новопостављени државни секретар у Министарству културе и информисања и доскорашњи генерални секретар Удружења новинара Србије.
• Како је уопште могуће да Танјуг од гашења до данас нормално функционише на тржишту, а да се нико од надлежних није позабавио тим питањем?
- Танјуг није угашен. Доказ је и Данас у чијем онлајн издању сам недавно видео вест ове агенције. Тадашња Агенција за приватизацију и Министарство културе и информисања нису смели да дозволе да се не покуша са трећим кругом продаје или са преносом капитала без накнаде на запослене. Немам времена, а ни мандат да спроводим истрагу зашто нису поступили по закону.
• Ако будете решавали питање Танјуга, било би нефер према другим приватизованим медијима да се не бавите и њима.
- Решење за опстанак Танјуга подразумеваће да национална новинска агенција приходује на тржишту и да не буде нелојалне конкуренције. До сада сам када год сам имао пројектног новца баш зато што је Танјуг финансирала држава користио Бетине услуге.
• Како је уопште могуће решити те проблеме, имајући у виду да је држава донела закон да сви медији морају бити приватни?
- Сви осим јавних сервиса. Међутим, Уставни суд две године не одговара на захтев СИНОС-а за оцену уставности Закона о јавном информисању и медијима по којем држава не може бити власник медија. Крајње је време да добијемо одговор на питање да ли је Закон о јавном информисању у складу са Уставом. Озбиљни правници доводе у питање уставност Закона.
• Зашто сте пристали да будете део Владе која досад није показала баш коректан однос према медијима у јавности?
- Прихватио сам овај посао на позив министра Владана Вукосављевића и наговор колегиница и колега који тврде да би мој ангажман био користан за побољшање положаја посебно локалних медија. Претходници у Министарству културе уз разумевање и подршку европских институција ефикасно су повукли државу из медија без икаквих гаранција да ће значајан део новца који је држава улагала у своје медије бити на располагању тим истим медијима кроз пројектно суфинансирање. То је била крупна грешка, која се мора некако исправити. УНС је једино репрезентативно професионално удружење које је на то указивало и није дало подршку сету медијских закона. Последице примене медијских закона је пустошење локалних медија. Од мене се очекује израда нове Медијске стратегије, помоћ у решавању статуса Танјуга, приватизацији Политике, Вечерњих новости, Дневника.
• Мислите ли да је примерено да премијер и министри из Владе коментаришу негативно критичке медије и дискредитују новинаре и истраживачко новинарство, па и рад јавног сервиса?
- Не верујем у идилу између власти и новинара. Чак и ако на кратко постоји то је на штету и новинарства и власти. Политичари радо користе напад као најбољу одбрану. Премијер воли да се надгорњава са медијима. Он је незгодан саговорник. Али, мој посао није да њега преваспитавам нити он мене него да покушам да направим бољи системски оквир за медије. Очекујем да ме Влада у томе подржи. Први корак је Влада на предлог министра културе већ учинила када је прихватила амандман Гордане Чомић из ДС-а, тако да ће јавни сервиси РТС и РТВ имати стабилно финансирање уместо једне у наредне две године.
• Буџетско финансирање јавних сервиса продужено је за још две године. Мислите ли да је то неопходно решење и да је добро да држава и даље држи „контролни пакет“ у својим рукама?
- Мислим да је такса најбоље решење. Али, укидање буџетске субвенције би значило да грађани уз рачун за електричну енергију треба да плаћају таксу од око 350 уместо 150 динара. То би за последицу имало нередовно плаћање и таксе и електричне енергије. Присталица сам постепеног повећавања таксе чија је наплативост сада достигла рекордних 85 одсто.
• Држава сигурно има начина да пронађе ефикасно решење за наплату претплате/таксе за јавне сервисе уместо да дотира из буџета, али се чини да то не жели.
- Нисам присталица извршитељске наплате таксе за јавне сервисе. У прошлости су политичке странке наплату јавних услуга укључујући ТВ претплату политизовале и компромитовале и крајње је време да створимо систем финансирања јавног сервиса као потребу, а не намет грађанима.
• Како је уопште могуће променити нешто у било ком сектору, па и медијском, ако се избори одржавају сваке две године, а сада можда будемо ишли на изборе и после мање од годину дана?
- Тешко, али могуће. Много се променило у медијској сфери упркос изборима. Сетите се колико се држава дуго опраштала од медија па је на крају ипак изашла.
• Постоји ли неко решење, према Вашем мишљењу, како би се смањили политички и економски притисци на медије?
- То је процес. Ниједна власт нити центри економске моћи нису склони властитом развлашћивању. Посебно не ако друштво нема развијене институције.
Нисам безгрешан, исповедам се
• Део јавности негодује због Ваше нове функције у Влади због Вашег извештавања деведесетих са ратишта у Хрватској? Како то коментаришете?
- Тада сам по до данас најобухватнијем истраживању аудиторијума РТС-а, био новинар од највећег поверења код гледалаца. Управо сам зато у августу 1992. одлучио да одем на улицу како би се сачувао од било какве идентификације са уређивачком политиком РТС-а. За разлику од неких мојих критичара који су још читаву деценију примали новац од Милошевићевих медија. Изабрао сам да извештавам са ратишта док су се многе моје колеге бавиле политиком. Признајем није ми се допадао ни добар део политизованих независних медија. Ни тада нисам, а ни данас не припадам ниједном политичком табору.
• Како гледате на тај период Ваше каријере? Да ли сте се можда покајали због нечега?
- Нисам безгрешан. Редовно се исповедам. То је био најбољи део моје каријере. Мислим да данас нисам храбар као што сам био.
• Колико је, према Вашем мишљењу, тада била распрострањена пропаганда и колико је грађанима сервирана искривљена слика реалности?
- У грађанском рату царује пропаганда. Нажалост, увек је тако. Сви покушаји да нешто урадите боље и професионалније су усамљени, али се памте. И вредни су труда.
Коментари (1)
Остави коментар05.01.
2017.
ЦЕНЗУРА УНС-а
Твој посао је да му служиш као и 2014. године приликком доношења сета медијских закона. И њему и њему блискимa. Сајт УНС је цензурисан када су у питању коментари, што је срамно. Претворили сте некада удружење свих новинара Србије у породичну фирму. Зато се нова удружења оснивају широм Србије, а ви губите сваки кредибилитет, осим код властодржаца који вам дају функције. О каквој слободи говора Ви онда говорите ...
Одговори