Вести
19. 01. 2017.
Запошљавање у РЕМ: Отворен конкурс за рођаке, пријатеље, партијске другове или пословне сараднике
На списку од 98 имена раније или сада запослених у РЕМ-у, извори Цензоловке за чак 68 навели да их је неко запослио преко везе. За свега 30 људи с тог списка нико није могао да каже да су у Регулаторно тело за електронске медије дошли захваљујући партијским, пријатељским, породичним или пословним везама.
Од понедељка, 16. јануара, на своје радно место у седишту Регулаторног тела за електронске медије, поред деведесетак запослених, долази и Небојша Татомир. Овај писац, по професији продуцент, повереник Градског одбора СНС у Јагодини и посланик напредњака у претходном сазиву парламента, запослио се на месту самосталног медијског аналитичара, за плату, која – према коефицијентима у овој кући – износи између 115.000 и 120.000 динара.
Само по себи, то није вест – РЕМ, као и друга финансијски моћна предузећа, може да запошљава кадрове који су им неопходни, за адекватну плату. Међутим, проблем је у томе што се Татомир ове седмице придружио десетинама оних за које се основано сумња да су – захваљујући својим партијским, пријатељским, пословним, породичним, љубавним и разним другим релацијама с људима одраније ангажованим у РЕМ-у дошли на позиције медијских аналитичара, стручњака и секретара разних фела, правника, радника обезбеђења, па чак и шофера.
На списку од 98 имена бивших и тренутно запослених у РЕМ-у, добро обавештени извори из РЕМ-а су, на упит Цензоловке, поред чак 68 навели одредницу „довео је…“ или „довела је…“. За свега тридесеторо људи с тог списка нико није могао да каже да ли их је неко довео или су запослени без икакве везе.Но, вратимо се начас на Небојшу Татомира. Пре ангажмана у РЕМ-у, он је пре свега био познат као писац књиге „Анђелов додир“ коју је представио као „роман о животу“, односно „душекорисну и поучну књигу с неочекиваним обртима“. Читаоци су се о књизи изразили позитивно, али је за ову причу далеко битније то што је рецензију писала психолошкиња Александра Јанковић, која је говорила и на промоцији романа.
Стицајем чудесних околности, баш та Александра Јанковић тренутно је чланица Савета РЕМ-а.
Осим као писац, Небојша Татомир у јавност је ушао и као један од храбријих напредњака. Историја ће, наиме, запамтити да је баш он први члан СНС који је у децембру 2015. отворено осудио простаклук бившег министра одбране Братислава Гашића према новинарки ТВ Б92 и затражио његову оставку. Само дан након што је министар изговорио своју антологијску реченицу о клечању, Татомир је на свом ФБ профилу написао:
„Као народни посланик у Скупштини Републике Србије и члан Српске напредне странке, морам да кажем да сам згрожен данашњим понашањем и речима министра одбране Братислава Гашића. Он је својим чином унизио све жене, Српску напредну странку и председника Српске напредне странке и премијера Србије, господина Александра Вучића. Већ сутра, очекујем оставку министра Гашића…“
Да ли му је баш тај иступ дошао главе као народном посланику, тек – он се на изборима 2016. није ни нашао на изборној листи напредњака.
Смешила му се, међутим, сасвим другачија каријера.За време посланичког мандата, од 2014. до 2016. године, Небојша Татомир био је члан Одбора за културу и информисање – тела које има низ надлежности у вези с Регулаторним телом, а које се у више наврата обрукало својим скандалозним поступцима у вези са именовањем кандидата за чланове Савета РЕМ.
Више извора тврди да се он у Одбору показао као пристојан и васпитан човек и да се ту ни по чему посебном није истицао све до краја 2015. године, када се повела жестока битка за улазак Горана Пековића у Савет РЕМ-а , која се коначно завршила тек у октобру 2016. срамотним заседањем Скупштине на којем се унапред знао резултат гласања за чланове Савета.
Дакле, када је у децембру 2015. почела процедура којом би се Пековић прогурао у Савет на предлог невладиних организација, до тада тихи и неприметни Татомир одједном постаје врло гласан, на моменте агресиван, отворено се залажући за Горана Пековића.
Захваљујући тако ватреном залагању, упућени саговорници Цензоловке тврде да је новом кадровском решењу у РЕМ-у кумовао управо свеже постављени члан Савета у другом мандату – Горан Пековић. Какве су њихове личне релације није познато, али тешко да је случајност то што је Пековић дугогодишњи професор Факултета драмских уметности, на групи за продукцију, где је дипломирао Татомир. Старосна разлика између њих двојице је свега шест година, па је логичан закључак да су им се путеви укрстили негде на ФДУ.
Све ово је, наравно, на нивоу претпоставке. Несумњиво је да је Татомир испунио услове конкурса за радно место самосталног аналитичара и да би у неком нормалном свету и у нормалном предузећу његово именовање било сасвим нормална ствар. Ипак, његова партијска припадност, пријатељство или макар познанство с неким члановима Савета, па и здушно залагање за Горана Пековића – у овом и оваквом РЕМ-у, једноставно морају да побуде сумњу.
На списку запослених у РЕМ-у превише је оваквих коинциденција, превише је рођака, пријатеља, љубавница, синова, сестрића, полубраће, превише људи који долазе из истих фирми, а појављује се чак и једна „сестричина његовог возача“.
Превише је такође оних који су за само годину или две прешли пут за који је „без везе“ неопходно црнчити десет година и одједном постали експерти, или аванзовали из особе која кува кафу у особу која би требало да се бави озбиљном анализом.
Иначе, чисто да се зна, на овом списку „доведених“ убедљиво је највише оних које су „довела“ два некадашња председника Савета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.