Вести
20. 01. 2017.
Медији и Трамп: Обрачун код Беле куће
Када им је током кампање одузимао акредитације, медији су гунђали, али су знали да, као страначки кандидат, на то има право. Може ли, међутим, с најмоћније јавне функције у земљи ту нетрпељивост да претвори у одмазду? Два дана уочи свечаности на којој ће положити заклетву као 45. амерички председник, Доналд Трамп је граду и свету поручио да ће у Белу кућу унети најмање једну стару навику: твитовање.
„Видите, ја уопште не волим да твитујем“, казао је Трамп Фокс њузу, „јер постоји толико ствари које бих могао да радим уместо тога. Али, суочен сам са веома нечасним медијима и извештавањем, и то је једини начин на који могу да им узвратим.“За америчке медије, нарочито оне који су се нашли прозвани у Трамповој омиљеној етикети, ово свакако није добра вест. То само значи да ће „ратно стање“ из маратонске кампање на релацији медији – Доналд Трамп бити настављено и након данашње председничке инаугурације.
С Трампом у новој, а моћнијој улози, ствари би могле да крену веома лоше по прозване медије: рецимо, да после милион година остану без столице у соби за прес конференције у Белој кући.
49 одабраних
Може ли то Трамп? Могао би. Штавише, најавио је да ће његов тим морати да одлучи који ће новинари моћи да присуствују пресерима у соби са само 49 столица. Распоред седења у прес сали у Западном крилу Беле куће, иначе, по традицији одређује Удружење извештача из Беле куће.
Трампов тим је имао идеју да се конференције за медије убудуће одржавају у већој просторији која се налази у згради поред Беле куће, али су на то, како је Трамп описао, „медији просто одлепили“.
„Због такве реакције новинара, одлучио сам да се нећемо селити у већу салу. Али, у ову постојећу неки новинари неће моћи да уђу“, додао је Трамп. „Имамо толико новинара који желе да буду присутни, па ћемо морати да направимо избор, због чега сам сигуран да су неки веома одушевљени. Али, кад смо им понудили далеко већу просторију, они су одлепили.“О Трамповој склоности ка Твитеру новинари су имали последњих годину и по дана прилику да све науче: та друштвена мрежа служи му за обраћање јавности без медијских посредника, а онда, и уз посебан гушт, за обрачун са свима који су се о њега огрешили.
Између осталих, а најчешће на мети, били су управо „неподобни“ медији и њихове истраживачке приче, бомбастична и мање бомбастична открића о Трампу, његовим пословима, навикама и пословању.
Када им је током кампање одузимао акредитације, медији су гунђали, али су знали да на то, као страначки кандидат, има право. Може ли, међутим, с највише и најмоћније јавне функције у земљи недвојбену нетрпељивост да претвори у одмазду? Уз такву помисао, и најгори Трампов твит делује заиста безазлено.
Буде ли Трамп посегнуо за драстичним мерама, макар то било само ограничење приступа новинара Белој кући и прес конференцијама, мотив за такву одлуку требало би потражити у бури која се дигла након што је портал Базфид недавно објавио документ бившег британског обавештајца о наводним Трамповим везама с људима из окружења Владимира Путина, гарниран пасажима о томе како Москва поседује сочне видео-снимке којима Трампа држе у шаци.
Реч је о документу који је уочи избора циркулисао медијским и политичким круговима Вашингтона, а за који су многе редакције безуспешно покушавале да прибаве доказе за изнете тврдње.
Тај документ, онакав какав је на крају ипак објављен, јавност је тек натерао да повећа претрагу термина „голден схоwер“ на Гуглу, док је за проказаног Трампа представљао „црвену линију“ у наступу медија: једно су били напори да му се, свесрдном подршком Хилари Клинтон, онемогући победа на изборима, али нешто сасвим друго, и самим тим њему важније, јесте подривање његовог легитимитета уочи преузимања председничке дужности.Истовремено, Трамп је, чини се, на тацни добио „доказ“ о томе колико га поједини медији презиру. Упитно је да ли је такав став бар мало ублажила чињеница да је већина медија осудила поступак Базфида.
Барем на својој првој прес конференцији након избора, Трамп, међутим, није одавао такав утисак: осим на портал који је објавио читав документ, обрушио се, с нешто слабијим епитетима, и на Си-Ен-Ен који је у свом извештају тек реферисао на могућу експлозивност контроверзног документа, не улазећи притом у детаље.
Штавише, новинару Си-Ен-Ена није дозволио ни да објасни зашто жели да постави питање.
„Ви сте лажне вести“, грмео је Трамп гледајући у новинара Џима Акосту.
Када су се медији побунили због намере да се пресери убудуће одржавају изван Беле куће, биће да су се престравили због тога што у том случају више не би могли да сусрећу особље администрације, другим речима – потенцијалне изворе. Уверени у своју супериорност, није им пало на памет да би неко могао да угрози медијски поредак седења у просторији која се налази у близини Овалне канцеларије.
Чак и да та претња не оде даље од тога, она већ довољно упућује на дијагнозу стања односа која би за медије могла бити проблематична с аспекта праћења активности новог председника.
Хоће ли онима које и даље јавно прозива давати могућност да постављају питања на пресерима? Хоће ли им и колико често одговарати на захтеве за интервју? Суочени с таквим односом, медији би могли да почну да се више ослањају на информације од евентуално „дубоких грла“ из администрације, што би, учтиво је претпоставити, само додатно учврстило Трампову мантру о медијској нечасности.
Историјски ниско поверење у медије
Ипак, Трамп ће након данашње инаугурације изгубити предност коју је до сада имао и у њој уживао: с преузимањем председничких дужности, почеће и званично период у којем његове изјаве и најаве више неће моћи да буду аболиране од одговорности. Потези које ће повлачити као председник САД почеће да утичу на стотине милиона људи, подједнако и у земљи и у свету.
Ако се на то буду одговорно фокусирали, више него на Трампове темпер тантрум твитове, амерички медији тиме можда неће придобити председникове симпатије, али би зато својој публици могли да пруже на увид теме које им заиста утичу на животе.„Ми треба да обезбедимо најбоље могуће извештавање о његовим предлозима и о томе како они утичу на људе“, поручио је колегама из портала Вокс главни уредник Езра Клејн.
Медији који још нису успели да се опораве од пораза Хилари Клинтон, већ данас ће се суочити с тим да Доналд Трамп више није тек бизнисмен, бивша ријалити звезда, председнички кандидат, па ни само изабрани председник. Од тога колико ће ту чињеницу успешно освестити неће зависити само степен поверења јавности у медије (тренутно историјски низак), већ и њихова способност да, без мрене несимпатије на очима, спрече власт да у ери изразитог нељубљења истине отклизи у погубну нетранспарентност. У ту мисију медији су се некад толико клели.
Шта ће још бити потребно медијима током Трампериода? Можда управо оно што је Барак Обама упутио новинарима у Белој кући на крају последњег пресера који је одржао као председник САД:
„Срећно!“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.