Вести
26. 01. 2017.
Поштовање дигиталних права и слобода у 2016. години
Током протекле три године, SHARE Фондација је радећи мониторинг забележила више од 300 појединачних случајева повреда права у дигиталном окружењу и креирала базу података, која чини и основу наше анализе.
Када говоримо о стању дигиталних права и слобода у Србији, прву половину године су свакако обележили априлски парламентарни избори као најважнији друштвени догађај у току године. Промовисање политичких идеја у дигиталном окружењу за време кампање је одређеним политичким актерима (нпр. Двери, Доста је било, СРС) помогло да остваре своје изборне циљеве, тј. да освоје места у парламенту.
Стратегија кампање на мрежи, као и офлајн кампања, подразумева различите врсте подметања противничким актерима, што смо могли да приметимо и током избора у Србији.
Најуочљивија и свакако најинтересантнија тактика коју смо забележили је манипулација садржајем тако да изгледа као да припада одређеном политичком актеру. На пример, креирани су видео-садржаји, па чак и читави Јутјуб канали који сасвим веродостојно изгледају, са циљем да се припишу одређеној политичкој опцији како би се она дискредитовала.
Иако протеклу годину нису обележили технички напади са циљем да се утиче на интегритет садржаја, пре свега онлајн медија, као што је био случај у 2014. години.
Током 2016. SHARE тим је забележио петнаестак случајева техничких напада, али не можемо да не подсетимо на чињеницу да напади из претходних година још увек нису добили исход пред судом, упркос напорима надлежних органа.
Примећено је да су се, када је реч о медијима, у најмање два примећена наврата сајбер напади на сајтове (Данас, Пиштаљка) догодили непосредно после извештавања о темама које су у вези са највишим државним функционерима и њиховим непосредним окружењем.
Такође занимљива појава били су случајеви “закључавања налога” на друштвеним мрежама појединцима који су изражавали мишљење о проблемима и покретали дебате о значајним питањима у друштву.
Новинари, локални одборници, али и “обични” грађани су пријавиљивали проблеме са својим налозима на Твитеру и Фејсбуку, који су на непознат начин суспендовани, тј. онемогућено им је да приступају налозима.
Проток информација у онлајн сфери све је више посредован алгоритмима који нам на основу наших активности приказују вести, рекламе, објаве других корисника и остале садржаје.
Друштвене мреже и друге онлајн платформе, у складу са својим условима коришћења, уклањају садржаје и суспендују налоге који крше правила саме платформе и/или законске норме, било да је реч о кршењу права интелектуалне својине, говору мржње или вређању корисника.
Међутим, сама процедура за уклањање садржаја се показала нетранспарентном, што доводи до ситуација да је нечији садржај уклоњен под веома чудним околностима.
Непријатно искуство у протеклој години са алгоритамским уредницима Јутјуба имао је чак и независни државни орган са мандатом да штити право грађана Србије на слободу изражавања.
Велики део случајева које бележимо у мониторингу дигиталних права чине различите врсте прекорачења слободе изражавања и притисака због активности и изражавања на мрежи (изношење неистина, увреде, омаловажавање, претње и угрожавање сигурности и тако даље).
У поређењу са 2015. годином, када је током мониторинга забележено 104 случаја из ове категорије, SHARE Фондација је 2016. године приметила 91 случај, што говори о благом паду.
Међутим, утисак је да се у 2016, као и претходних година, број претњи, увреда и других притисака држи високо јер заправо нема довољно случајева са правним последицама, нарочито када су мете новинари или активисти цивилног друштва.
Похвално је да су крајем децембра 2016. новинарска удружења, Републичко јавно тужилаштво и Министарство унутрашњих послова потписали су Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара, који би требало да служи као основ боље заштите интегритета новинара. Разуме се, заштита од претњи и вербалних напада није резервисана искључиво за новинаре, већ за све грађане, без обзира на њихов друштвени положај.
Кључне последице угрожавања дигиталних права и интернет слобода огледају се у правној несигурности јер починиоци ретко буду откривени и процесуирани.
Такође, у сајбер простору, одбрана је уобичајено скупља него напад, што прилично обесхрабрује мале и независне онлајн и грађанске медије који не могу себи да приуште скупе стручњаке за сајбер безбедност или техничка решења за заштиту.
Смањење броја техничких напада већих размера такође не значи да не треба радити на унапређењу одбрамбених капацитета. Освајање вишег нивоа дигиталне безбедности често подразумева сложене процедуре, промену уобичајених навика при коришћењу технологије, што може умањити ефикасност новинара и организација.
Напади и притисци на новинаре и појединце због блогова, коментара или других облика онлајн изражавања има за последицу ефекат зебње не само на новинаре и медијске организације, већ и на ширу онлајн заједницу, која данас чини 60% становништва Србије.
Стога, чини се да се грађани не осећају оснажено и заштићено у дигиталном окружењу, што умањује потенцијал примену нових технологија.
У припреми је проширена верзија мониторинг извештаја за 2016, која ће бити доступна и као штампано издање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.