Вести
13. 02. 2017.
Слободно српски са Петром Јеремићем
У 277. емисији Слободно српски гостовао је председник Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) Петар Јеремић.
У интервјуу Будимиру Ничићу он је казао да су медији у Србији учествовали у подизању тензија у последњим догађајима на Косову са “шареним” возом, састанком премијера Србије са представницима Срба у Рашки и зидом у Северној Митровици.
У медијима је најављивано некакво ванредно стање што може да буде потенцијално опасно, а грађани немају информације о томе шта се дешава и шта је проблем.
„Помиње се зид који треба да се руши, помиње се неки улазак специјалних јединица косовске полиције на север Косова, али немате никакве конкретне информације шта се стварно дешава, осим спинова којима поједини провладини медији, нарочито таблоиди, провлаче у Србији и засипају јавност свакодневно”, каже Јеремић.
По његовом мишљењу добар део јавности у Србији је због тога био уплашен.
„То је нешто што се у Србији дешава редовно, тензија се стално диже из неких разлога које ми можемо само да нагађамо... Добар део медија у Србији не ради свој посао и не дају нам до краја одговоре. Ми као јавност и ми као новинари на крају крајева морали би да се односимо са одговорношћу према нашим читаоцима и гледаоцима, и да им једноставно до краја кажемо све оно што знамо и шта је позадина. Мислим да је у ствари главни проблем био како тај зид срушити, а да не дође до неке штете по рејтинг оних који су га и направили, и да је једноставно онда требало то некако упаковати у неку ширу причу јавности у Србији како је то нешто врло опасно”, оцењује Јеремић.
Подсећа да су и медији на Косову протеклих недеља подгревали ситуацију објављивањем непроверених информација.
„Јавни сервис Косова РТК је објавио имена неких наводних руских шпијуна. То је хајка на људе и то је врло опасно да се такве ствари раде, јер ако се сетимо 17. марта 2004. године једна слична лажна вест је довела до оног што је довела и мислим да би они који уређују медије морали о томе озбиљно да поведу рачуна”, саветује Петар Јеремић.
Каже да приштинске медије прати у мери у којој се на српском или енглеском преноси писање косовске штампе, јер не зна албански.
„Имам и контакте са колегама из Приштине и Савета за штампу, па размењујемо искуства, али мислим да и генерално медији на Косову и медији у Београду имају исти проблем, (не можемо да генерализујемо и да кажемо сви медији, али нажалост ради се о већини медија), а то је да подгревају тензије и да нису у служби својих читалаца, и гледалаца и грађана, него једноставно у служби власти”, сматра Јеремић.
Каже да је професија - новинарство у највећем делу уништена.
„Када сам ја почео да учим као новинараство 1985.године учио сам да је уредник брана неких спољних утицаја ка редакцији, чувар редакције. Данас су уредници углавном део топ менаџмента и данас уредници једноставно размишљају као менаџмент, они имају ресурс који стављају у сврху остварења неког циља, из економског или политичког разлога, и онда имате то што имате. Генерално мислим да је превелики утицај менаџмента и превелики утицај преко менаџмента политичких и економских центара моћи на медије и онда медији не раде оно што је наша дужност, и наша обавеза, него медији раде оно што управо новинари не би смели да раде, а то је пласирање информација. Како имамо у кодексу новинара Србије, извори следе свој интерес приликом пласирања својих информација, а новинари то не би смели да прихватају, међутим, ипак пристају, и онда и уредници не бирају новинаре од угледа, имена, интегритета у своје тимове, него бирају људе које могу мало да плате, људима које новинарство често није ни основни посао, који живе од нечег другог, али им је битно да су у медијима”, каже председник Извршног одбора УНС-а.
Он је казао да слобода медија у Србији није на завидном нивоу и да је углавном гуше политички и економски центри моћи.
„То је спој политике која контролише бизнис, па онда бизнис тогуши, јер ако имате да су највећи оглашивачи у једној или две маркетиншке агенције које су под контролом како ове сад власти, тако су и биле под контролом оне претходне власти у Србији које су уствари и увеле тај систем, а ово је сад преузела нова, променила људе и фирме преко којих то иде. Значи имате 80 до 90% маркетиншког буџета сконцентрисаног на два места, једног човека који то контролише, који је врло близак владајућем естаблишменту у Србији и онда, ако ви у својим новинама објавите нешто што се њима не свиђа ви губите највеће оглашиваче”, објашњава Јеремић.
На питање шта је већи проблем данашњих новинара у Србији цензура или аутоцензура Јеремић је казао да је у општем смислу то цензура.
„Ви сада немате оно што је било 1998. или 1999. године када су сви уредници ишли са ПДФ-ом насловних страна код Александра Вучића и онда им је он цртао шта сме, а шта не сме да изађе сутра у новине. Данас Александар Вучић не гледа ПДФ, него његови тимови гледају и не дај боже ако се нешто провуче и изађе, онда долазимо до онога што смо и мало пре причали. Значи ви немате огласе, и немате више пара од тога, он ће на свакодневним својим ПРЕСС конференцијама да каже да сте ви издајник, страни плаћеник да вам извуче ако сте примили некад неки хонорар или имали пројекат који финансирају међународне организације што је сасвим легално и није нелегитимно и то све”.
Јеремић је казао да грађани Србије мало или скоро ништа не знају о животу Албанаца на Косову и да су за то у највећој мери одговорни медији.
„У Србији живот Албанаца је представљен као да је то држава без државе где влада криминал, корупција, где привреда не ради, да ако, на пример, уђете овде са београдским таблицама нећете се живи вратити. Ја додуше путујући по Косову видим да доста тога није тако. Ја сам дошао овде са београдским таблицама и кад год сам долазио долазио сам са српским таблицама и нисам имао непријатности. Можда је то срећа, заустављала ме је и косовска полиција и нисам имао проблема“, рекао је Јеремић у емисији Слободно српски.
Целу емисију можете погледати ОВДЕ.
Коментари (1)
Остави коментар13.02.
2017.
ПА НАРАВНО....
Петар Јеремић члан ИО УНС, како то гордо звучи.
ОдговориДаје предлоге, мисли, оцењује, прописује, прича о новинарима од "интегритета" и злим уредницима, данас, који су добри били јуче. Пише о ПДФ 1998. и 1999. а заборавља брифинге од 2008. д0 2012. Они су били бољи, добијете написан текст, само да га пустите...
Нешто се не сећам његових великх професионалних достигнућа, можда му је највеће чланство у ИО и победа на чувеној Скупштини у Брзећу, када су са списка чланова избрисали све оне, који су прешли 65. годину старости (па били од интегритета или не), одузели им право да бирају и буду бирани. И рекоше- све по закону и Уставу.
Има тога још много, много.....
А ти причај приче и даље Јеремићу.