Вести
23. 02. 2017.
Амнести критикује Србију због медија, Савамале и миграната
Провладини медији наставили су да нападају независне новинаре, борце за људска брава и канцеларију Заштитника грађана, спроведено је неколико насилних исељавања у Београду, а мигрантима који су блокирани у Србији на путу ка ЕУ недостаје основна заштита, наводи се у годишњем извештају Амнести интернешенал.
Њихова жеља је, такође да се покрену и слични скупови у земљама региона које имају сличан проблем као и Србија. Посебан акценат ће бити стављен на усмеравање будућих новинара и њихову специјализацију ка верским медијима како би квалитет њиховог извештавања био што бољи.
У делу о мигрантима, ова организација за људска права наводи да је одбијање власти да обезбеди смештај за више од 6.000 избеглица у пролазу кроз Србију, имало за резултат да хиљаде људи буде блокирано у импровизованим камповима у јако лошим условима на граници са Мађарском, напуштеним зградама и парковима по Београду и другим локацијама широм земље.
Волонтерске групе и здравствене организације пријавиле су да су се међу мигрантима појавиле озбиљне заразе.
Србија је критикована и због тога што није није обезбедила за велику већину тражиоца азила фер процес добијања тог статуса, укључујући и статус избеглца, сматрајући себе земљом транзита на њиховом путу ка ЕУ.Око 12.000 захтева за азил поднето је од јануара до краја године, али само 74 решења је издато до краја октобра, међу којима је 40 захтева одбијено. Готово половину захтева поднела су деца.
Како се наводи, српске власти подржале су суспензију споразума о реадмисији са мађарским властима, али упркос томе хиљаде људи је враћено и остали су блокирани у Србији без правног статуса и приступа основним услугама.
Неки од номинално отворених прихватних центара ограничили су слободно кретање тражиоцима азила и у некима су људи били арбитрарно притворени.
У извештају и Савамала: Полиција обавештена, одбила да интервенише
„Више од 200 породица је исељено из центра Београда од почетка радова 2015. ради припреме терена за изградњу Београда на води. У априлу је током ноћи 30 маскираних лица спровело присилна исељења, и насилно порушило стамбене објекте. Полиција је обавештена али је одбила да интервенише. Заштитник грађана и групе активиста осудили су ове догађаје, неколико протеста је одржано на којима су на одговорност позвани градске и републичке власти“, наводи се у извештају.
Амнести додаје и и да је министар унутрашњих послова тужио један недељник због клевете, односно навода да су његово министарство и он одговорни шро нису реаговали током рушења, и додаје да је суд донео пресуду у корист министра и наредио листу да плати новчану казну од 300.000 динара.
Специјална известитељка за УН за адекватно становање упозорила је лошу ситуацију, посебно Рома, који живе у неформалним насељима без основних услова за живот, наводи АИ.
Помиње се и да је крајем године увојен нацрт Закона о становању.
Настављени напади на новинаре, процесуирање ратних злочина у застоју
Удружења независних новинара пријавила су десетине инцидената у којима су новинари били мете напада, укључујући физичке нападе и претње смрћу. У извештају се наводи и да се одуговлачи суђење за убиство Славка Ћурувије због непојављивања кључног сведока.
Процесуирање ратних злочина и даље је у застоју, истиче та организација, јер током целе године није постављен нови тужилац за ратне злочине. У извештају се подсећа и да је у марту из Хага пуштен на слободу лидер СРС Војислав Шешељ, који се после априлиских избора вратио у скупштину Србије као посланик.
Косово: Напредак дијалога с Београдом ограничен
Када је реч о Косову наводи се да је напредак дијалога са Београдом под покровитељством ЕУ остао ограничен.
Саветодавно тело за људска права (ХРАП) Унмика издало је у јуну врло критичан извештај, осуђујући УН мисију да није успела да осигура да се одговара за кршења људских права под мандатом тог тела.
Наводи се да су заједнице Рома, Ашкалија и Египћана и даље биле подвргнуте институционалној дискриминацији, посебно када је реч о приступу становању и запошлавању. Те заједнице настављају да живе у пренатрпаним условима у неформалним насељима без одговарајућег приступа води и другим услугама.
Када је реч о ратним злочинима Еулекс је најавио да ће предати случајеве косовским властима иако је Европска комисија оценила да је косовско правосуђе „споро“ и „подложно политичком утицају“.
Канцеларија специјалног тужиоца на Косову је и даље без довољно особља и има тешкоћа да регрутује одговарајуће обучене и искусне тужиоце који би истраживали злочине по међународном закону.
Наводи се да је отворен специјали суд за процесуирање бивших чланова Ослободилачке војске Косова, са измештеним седиштем у Хагу, али да још нису издате прве оптужнице.
Коментари (1)
Остави коментар23.02.
2017.
Hm...
Bombardovanje je bilo manje štetno od svih ovih "demokratskih briga i pomoći".
Одговори