Вести

24. 02. 2010.

Извор: Данас

Пирати јачи од јавног сервиса

У Србији са дозволом ради 256 радио-станица, а програмом доминира музика.

Драган Коцић, Сити радио из Ниша: Утисак је да иза дивљег београдског Стил радија који покрива целу Србију и узима харач од грађана стоји неко „крупан“.

Вук Михајловић, уредник блога „ФМ небо“: Станице се најчешће издржавају од реклама и музичких жеља, честитки и поздрава који некада могу да донесу више новца него рекламе за целу годину.

Радио „Рака Ешингер“ је станица коју могу да ухвате само делимично покварени уређаји. Најчешће је слушају шофери и грађевинци. На свакодневном репертоару су снимци општенародних весеља (свадбе, испраћаји...), хитови еминентних уметника из Тутина, Ритопека и са разних магистралних путева. Понекад своје обожаваоце обрадују са „Тхе Бест оф Бора Дрљача“.

Овако чувени сајт Вукајлија описује лазаревачки Радио „Рака Ешингер“, једног од неколико српских радио-пирата који и даље емитује програм, иако је Рател почетком фебруара саопштио да је у последњих годину и по дана угасио 70 нелегалних пиратских ТВ и радио станица. У Рателу, који је једини овлашћен да врши мерење путем контролно-мерних центара или покретних кола и установи где постоји заузеће фреквенције за коју није издата дозвола, наводе и да је гашење пиратских оператера „променљива категорија“, јер док се поједини емитери гасе, други почињу да емитују програм. Стање на ФМ небу Србије ипак је донекле сређено.

- У Србији програм емитује 265 радио станица које имају дозволу. Требало би подсетити да је пре увођења нових дозвола за емитовање програма било чак 1.200 радија - каже за Данас Вук Михајловић, уредник јединственог радио блога „ФМ небо“.

Према истраживању агенције „Стратеџик маркетинг“ из новембра прошле године, најслушанија станица у Србији је Радио С, у власништву маме функционера СПС Зорана Бакија Анђелковића, са 13,2% укупног броја слушалаца, другопласирани је Радио Б 92 са 8,3%, а следи Радио Београд први програм 4,4%.

- Пре четрдесетак година у Србији је било дванаест радио станица, које су чиниле Удружене радио станица Србије. Била је мања конкуренција, радио станице су финансирале локалне самоуправе, а данас влада велика конкуренција и борба за опстанак - каже за Данас Душан Станић, већ 39 година спикер Радио Ужица, који је 1971. године учио спикерску вештину од тадашњих величина, међу којима је била и Драга Јонаш.

- Нажалост, већ годинама на радију нема лепог говора, јер нема критеријума ко може да седне пред микрофон. Очигледно је да се та професија данас не цени и полако нестаје, али мислим да има потребе за њом. Живе и лепо изговорене речи су потребне - сматра Душан Станић.

Истраживања кажу управо то - најчешћа врста програма која се слуша на радију у Србији јесте музика са преко 85% слушаности, на другом месту су вести 35,6%, следи спортски програм 10%, а најслабију слушаност имају програми о религији и вери 1,2.

- У Србији постоје радио станице које емитују искључиво народну или забавну музику и чији је програм обогаћен жељама, честиткама и поздравима - објашњава Вук Михајловић.

„Другу групу радија чине информативно-музичке станице као Радио С, Индеџ и Роадстар, док трећу групу представљају колажни тип програма где је могуће чути информативни, политички, музички и забавни програм. Ову групу карактеришу Радио Б92 и Први програм Радио Београда. На националним и београдским радио станицама доминира забавна музика, док се на локалним и регионалним емитује фолк музика. Постоје и неке култне емисије. Тако већина грађана зна за емисије „Новости дана“, „Спортски журнал“ или „Десет и по“ које се емитују на Радио Београду, или рецимо емисије „Дизање“ и „Бракус“ које се емитују на програму Радија Б92“ - каже Михајловић.

Занимљиво је споменути да је по „ричу“ (укупан недељни аудиторијум најслушанијих радио-станица у процентима), по „Стратеџиковом“ истраживању које се спроводи већ 11 година, од маја 2007. радио бележио константан раст слушаности, а највиши је био у новембру 2008. године када је радио слушало чак 93% популације од 10 до 70 година, да би у децембру 2009. слушаност била најнижа и износила само 87%.

У „најбољој“ ситуацији су, изгледа, „дивљаци“, које годинама нико не дира, а и када их „поткачи“ они промене фреквенцију и наставе по старом.

- Несхватљиво је, рецимо, шта се дешава са Стил радијом, који годинама несметано емитује програм, а није ни аплицирао на конкурсу за доделу фреквенција. Радио Стил има студио у Реснику у Београду, али и изванредан предајник, па се чује у Нишу и другим градовима у Србији. Емитује само музику и такозване „квизове“ у којима наводно дели мобилне телефоне „нокиа“. Људи зову, телефонска минутажа се намерно продужава и тако тарифира, јавља им се говорна машина, а „нокије“ нико никада није видео. РАТЕЛ је више пута обавештаван о овом дивљем радију и харачу који узима од грађана, али га још није запечатио. Утисак је да је реч о „крупној“ причи и да иза овог радијског „посла“ стоји неко из Владе - упозорава Драган Коцић, директор нишког Сити радија.

И Денис Маврић, директор ЈПИ Нови Пазар, и Горан Максимовић, власник пазарског Радио Мозаика, указују на присуство програма Радија Стил, за који не знају где му је седиште „али је због садржаја и музике изузетно слушан“.

- Тамо где су смештени сви предајници радио и ТВ кућа, на брду Шутеновац, налази се предајник Радија Стил, али у приватној гаражи. Емитује све садржаје које РРА забрањује - истиче директор ЈПИ Нови Пазар. Вук Михајловић наводи да пирата и даље има јер је за оснивање радија потребно имати добар предајник, двоје запослених, компјутер и миксету како би се започело емитовање.

- На пиратским станицама најчешће се емитују квизови који се састоје од неког питања из света музике, филма и серије, а слушалац треба да позове добро познати позивни број 0900, при том не слутећи шта се заправо крије иза тога. Наиме квизови који се емитују на тим радио-станицама су преварантски јер су унапред снимљени и само се слушаоци оставе да чекају на вези и самим тим изгубе доста новца који иде у зараду пиратима. „Најчувенија“ пиратска радио-станица Стил емитује програм на територији читаве земље и има бољи сигнал од јавног сервиса. Треба напоменути и то да је наведена радио-станица прва кренула са таквим квизовима још 2008. године. Када РРА (Републичка радиодифузна агенција) и РАТЕЛ (Републичка агенција за телекомуникације) запечати пиратску радио-станицу, онда би по логици ствари та станица требала да је угашена из етра. Међутим, у Србији и када се запечати радио он после дан-два поново почне да емитује програм само на другој фреквенцији и под другим називом. На подручју Београда на 87,5 и 99,4 МХз могуће је слушати „Ф радио“ који на својим таласима емитује музички програм, а да би се нека песма наручила потребно је откуцати слово и послати на број, најчешће је то 1202, при чему слушалац изгуби завидну своту новца. Остале радио станице које емитују без дозволе су „Бос“, „Космос“ и „Рака Ешингер“ - каже Михајловић. Када је репортер Данаса позвао познатог пирата Радована Крчмаревића Раку Ешингера из Лазаревца, иначе кандидата групе грађана на недавним вождовачким изборима, он је скоро две недеље „избегавао сусрет“. Из неколико разговора са њим закључили смо да је сваки дан на путу. Кад није на путу, онда се одмара од пута. Заменик председника Савета РРА Горан Караџић рекао је недавно да је „највероватније пронађен начин да се пиратски емитери зауставе у својој нелегалној работи“, чланом 14 Закона о јавном информисању где се наводи да сви медији који нису убележени у регистар јавних гласила морају да престану са радом, а уколико то не учине тужилаштву се даје могућност да од суда тражи привремену меру на основу које полиција извршава плењење опреме са које се врши нелегално емитовање програма у року од свега 12 сати.

- По мом мишљењу радио је веома исплатив бизнис. Радио-станице се најчешће издржавају од реклама и музичких жеља, честитки и поздрава који некада могу да донесу више новца него рекламе за целу годину, као и СМС поруке. Уносан посао је емитовати и програм на ФМ без дозволе јер су казне јако мале - каже Вук Михајловић.

Према истраживањима из новембра 2008. године највише се радио слуша код куће, затим у колима и на послу, док је најмања слушаност радија у кафићима и ресторанима. Најчешћи разлози мењања радио-станице јесу: не допада ми се песма, сметње на сигналу и емитовање реклама.

З.Миладиновић