Вести

06. 03. 2017.

Аутор: Весна Гајић Извор: Пољоиндустрија

Нино Брајовић, државни секретар Министарства културе и информисања

Новинарство је мисија

Јубилеј “Пољоиндустрије” био је повод да разговарамо са Нином Брајовићем, државним секретаром Министарства културе и информисања. Генерације новинара које су стварале и стварају новину били су чланови Удружења новинара Србије. Питали смо га о стању медија у Србији, корпоративном новинарству, будућности тог вида информисања…

* Јуче је у Бечу одржана конференција ОЕБС-а о слободи медија на Западном Балкану. Са каквим информацијама долазите са скупа?

- Српски медијски закони у потпуности су усаглашени са европским регулаторним оквиром. То је оцена европских институција и оцена Министарства културе. Европска комисија је потврдила да Република Србија испуњава све захтеве у погледу пуне хармонизације закона са Директивом о аутовизуелним медијским услугама. Најважнији циљеви медијске реформе су остварени. Држава није више власник медија. Законом је дефинисан јавни интерес у области јавног информисања. Формиран је регистар медија у који су уписана физичка и правна лица која имају више од пет одсто власништва у медијима.

 

* Каква је медијска слика Србије након изласка државе из њиховог власништва?

- Када су се држава или локална самоуправа повукли из медија, повучен је и новац који је уложен у те медије. По нашим проценама, ми сада имамо две трећине мање новца на медијском тржишту него што је било пре приватизације, која се десила 2015. године. Сада имамо осиромашене, опустошене медије и то је проблем који треба да решимо. Министарство културе намерава да мења закон о јавном информисању и медијима. Први пут биће прописано пројектно суфинансирање медија на принципима подстицања медијског плурализма и контроле државне помоћи. Општине и градови од наредне године биће у обавези да издвајају више новца за пројектно суфинансирање медија. Такође, до половине ове године, урадићемо и нову медијску стратегију, која ће бити основа медијске политике до 2022. године.

Идеја је да се на нивоу републике и локалних самоуправа крајем текуће или почетком нове године године распишу конкурси, како би медији из пројектног суфинансирања од почетка године добијали новац за израду медијских садржаја. Тако ће се финансирати пројекти од државног и јавног интереса. Као што су примера ради, области заштите одређених категорија људи, популаризација предузетништва, борба против насиља у породици… Пројекат  треба да заживи почетком 2018. године. Медији ће се јавити на конкурс, а независне комисије удружења новинара и медијских асоцијација одређиваће њихов квалитет и одлучивати коме дати државни новац, којем  медију ће поверити који пројекат.

* Какво је стање медија у земљама у окружењу?

- Јединствени смо по томе што смо једина држава у окружењу која је повукла власништво из медија. У тржишним економијама медији су углавном у приватном власништву. То је стандард развијених западних земаља. Када је у питању Европска унија, тамо није стандард власништво државе у медијима. Међутим, националне новинске агенције постоје у многим земљама, у Словачкој, Француској, Хрватској, Словенији. По угледу на њих и ми морамо законски да регулишемо статус Танјуга као државне агенције, тако да плате не буду субвенционисане из буџета, него да се финансирају приходом који се остварује на тржишту.

* Шта је са слободом медија на Западном Балкану?

 - Говорећи о положају медија у земљама Западног Балкана, констатован је пад етичких стандарда. Таблоидизација је присутна у свим земљама у окружењу. Посебно је тешка ситуација новинара у Македонији. Конференција је посебно подржала македонске медије који штрајкују и који су без плата. Угрожена су новинарска права и у Турској. Тамо је око 100 новинара у затвору.

Општи је утисак са скупа у Бечу, по оцени учесника из Србије и других земаља, да је Србија земља којој су упутили најмање примедби на медијске слободе. Акценат је био на проблемима медија у Црној Гори, Македонији и на Косову. Доношењем медијских закона и транспарентним односом према медијима, које негујемо и у Министарству културе, стварамо атмосферу да се информације слободно износе у јавност. Имамо јак цивилни сектор који обавешава Владу и свакога о неправилностима које се дешавају у овој сфери. Нисмо неми ни глуви на оно што се дешава на медијској сцени у Србији. Наши су медији у тешком економском положају и тај положај мора брзо да се поправља. У противном, доћи ће до гашења многих медија. Онда ће бити тешко основати их поново. Ми у Министарству културе мислимо да треба наћи решења за Танјуг, “Политику” и “Вечерње новости”. Треба их сачувати као јавно добро, као националне институције, кроз процес транспарентне приватизације. Ти медији су били стандард поверења.

* Колико закони могу да унесу реда и поправе медијску слику?

- Закон никоме не може да донесе срећу. Он може да донесе неки нормативни оквир, у оквиру којег морате да се сналазите. “Пољоиндустрија” је један од ретких штампаних корпоративних медија данас. Вероватно то није захваљујући неком закону већ борбености и упорности запослених. Значи, каква год била законодавна норматива, важни су људи који се боре за опстанак медија. Ми правимо неки нормативни оквир за равноправну тржишну конкуренцију, могућност да се медији изборе. Да њихови пројектни садржаји буду прихваћени, а њихове идеје добију финансијску подршку државе.То је важно за развој и опстанак медија.

* Како да се медији изборе од зависности центара моћи, када  немају новац, а моћ је тамо где је новац?

- Спровођењем пројектног суфинансирања држава ће имати контролу пласирања буџетских пара медијима. Независне комисије ће одлучивати о додели новца. Тако имамо још једну важну карику, а то је развлашћивање било ког центра моћи када је у питању додела новца. Држава тако ствара механизам да не може да утиче на то ко ће добити новац из буђжета. Комерцијална могућност финансирања медија ће бити доминантна. И они који су били државни и они приватни морају да се ослањају на изворе прихода са тржишта. Спонзорства би требало на транспарентан начин приказивати. Кроз медијско законодавство уведене су одредбе да информације о новцу пореских обвезника, који се добије преко конкурса, морају да се доставе Агенцији за привредне регистре. Свако ће моћи да види који медиј је на конкурсу добио државни новац. Мора се  пријавити новац из страних донација. Право је читалаца, гледалаца или слушалаца да знају ко је финансијер, како би имао слику о кредибилитету неког медија. Регистар донација мора да постоји, било да се ради о државном или приватном медију.

* Како се изборити са риалити програмима?

- Важно је те програме померити у касније сате, и да се не репризирају када су малолетници поред ТВ екрана. То је стандард који треба поштовати, а важно је за поштовање етичких стандарда. О томе воде рачуна регулаторна тела.

* Како спречити да се медији данима баве једним случајем и улазе у детаже истрага?

- Танка је линија раздвајања јавног интереса и посла новинара да нешто сазна из истраге. Постоји интерес јавности да се о томе пише. И то се објави зато што је то у интересу читалаца, гледалаца и слушалаца. А са друге стране, крши се закон. Они који воде истрагу морају да пазе да не цуре информације. То је двострука одговорност, с једне стране извора информације и с друге стране новинара који пласира ту информацију. Истицањем проблема новинари често помогну у решавању случајева. То је позитивна улога медија. Постоје случајеви када претерају, па крше кодекс о праву личности.

Људи су склони сензационализму, а медији га негују. Сензационализам није нешто што Кодекс новинара прописује, већ то сматра кршењем професионалних стандарда.

* Шта данас значи бити новинар?

- Новинарство није само професија, посао од кога се живи. То је мисија. Управо то пише и у грчком кодексу новинара, у тачки један. То је остваривање неког животног циља у коме се борите против зла, неправде и узурпација људи који крше законе. Зато људи воле новинарство упркос невољама којима су суочени, претњама, притисцима и лошем економском положају.

 * Каква је образовна структура новинара у српским медијима?

- Нажалост, образовна структура новинара је све лошија последњих година. Осамдесетих година званични и незванични стандард је био да млади људи нису могли да постану новинари без завршеног факултета. Данас, на жалост, то није случај. Све је више нешколованих људи у медијима. За то постоји више разлога. Послодавацима одговарају нешколовани новинари, које могу мање да плате и са којима могу да манипулишу. Да их држе зависним, јер имају мању могућност за налажење другог посла.

* Има ли корупције у новинарству?

- Корупције има свуда, али је чињеница да је у новинарству има најмање или никако. Новинари су најмање корумпирани. Да ли је икада објављено да је неки новинар заглавио затвор или истрагу? Или био помињан у медијима, да је примио 200 евра за неки текст? А за друге професије често чујемо. Ја верујем да је наша професија најмање корумпирана. Ваша жеља да посао урадите како треба,  да остварите своју мисију и истерате нешто до краја је јача него да добијете 200 евра! Професија вам то не дозвољава.

* Какво је стање медија на Косову и Метохији?

- Они су сучени са великим проблемима, почев од угрожене безбедности. Њихове репортаже су важне за грађане Србије. Недељник “Јединство”, који постоји већ 72 године је једини штампани часопис на српском језику. Они су новине која имају народ, док други часописи имају читаоце. Одајемо им признање што су се одржали као једини штампани медиј. Електронских има тридесетак. Већина су приватни. Они одлично раде у условима какви су тамо. Окренути су донаторима. Држава већ годинама расписује конкурсе за пројектно суфинансирање електронских медија на Косову и Метохији. За те пројекте је прошле године издвојено осам милиона динара. Гледаћемо да се догодине издвоји више средстава у буџету за те намене.

 * Како функционишу Удружења новинара?

- Новинарска удружења су партнери у изради медијске стратегије, партнери у расправама о медијском законодавству и партнери када су у питању програми суфинансирања медија. Њихова реч је главна у комисијама за доделу средстава. Комплетна медијска заједница је важан ослонац Министарству и треба да буду партнер у том послу. То ћу неговати докле год сам у Министарству. Оно води рачуна о удружењима и има коплетну слику стања у еснафу. Њихов посао је да указују на грешке, а нама је у интересу да се на најбољи начин поправе. Десило се да сам добио поверење и са места где имам обавезу и према еснафу и према Министарству. То поверење хоћу да оправдам. Битно је у сваком тренутку водити рачуна о интересу државе, Владе, новинара и медија.

* Да ли су медији и даље седма сила?

- По дефиницији они то јесу, само су некада на нижој лествици, а то зависи од медија. Они су критичари власти, њена четврта грана. Не верујем у идилу између власти и медија. То не би био нормалан процес, јер би тада били пи-ар власти. У ситуацији када су медији по природи ствари критичари, апсолутно је право власти да буде задовољна или незадовољна медијима. Али та комуникација и изражавање задовољства или незадовољства мора бити цивилизована, у границама фер комуникација.

Желим вам још много јубилеја

- Да нема “Пољиндустрије” било би као да нема ПКБ. Можете ли да замислити каква би то била информативна пустош? Како би тешко било сазнати било шта од значајних догађаја који су се дешавали поводом тако великог комбината какав је био ПКБ. Никада раније није било случајева да велике државне делегације дођу у ондашњу Југославију или Београд, а да не дођу у посету ПКБ-у. А, било је на хиљаде високих функционера, политичара, привредника, људи занимљивих биографија. Значајни и интересантни људи су радили у ПКБ-у и редакцији новина. Привредне везе са светом, све то стоји записано у вашим архивама. Недавно и дигитализовано у Библиотеци “Милутин Бојић” и ускоро ће бити сви бројеви постављени на сајту. Наш колега Јовица Кртинић ми је причао о пројекту библиотеке и дигитализцији свих издања палилулске штампе. То је велико достигнуће које говори колико људи својом индивидуалним напором помажу да опстану медији. Дигитализацијом раде добру ствар за своју земљу.

Било би добро да сада, када се говори о приватизацији ПКБ-а, нови власник сачува своје гласило, свој медиј. Јер то је медиј у компанији која има пуно запослених. Да настави да негује ту врсту односа према јавности. То би било добро и са становишта очувања  медијске заједнице. Сачувати још један медиј и колеге које у њему раде. Ја се искрено надам да ће тако и бити.

Као што ви сада листате новине из 1967. године важно је бележити и ово данас што се дешава, како би неко за педесет година могао да зна шта је некад било. Улога информисања у компанијама је важна.

Приватизацијом ПКБ, лист “Пољоиндустрија” се може јавити на конкурс за пројектно суфинансирање, да учествује за доделу средстава за реализацију неког пројекта. И тако заради новац од кога ће да опстаје.

Искрено вам желим још много јубилеја.