Вести

03. 04. 2017.

Аутор: Марија Вучић Извор: Славко Ћурувија Фондација

Суђење за убиство Ћурувије: Сведоче бивши министар Душан Михајловић и шеф Службе Горан Петровић

Министар полиције у влади Зорана Ђинђића, Душан Михајловић, позван је да сведочи у уторак, 4. априла, у наставку суђења за убиство новинара Славка Ћурувије. Током тродневног претреса, пред Специјалним судом у Београду требало би да се појаве и сведоци Дејан Николић, Боро Бањац, Биљана Пејовић, Зоран Стијовић и Горан Петровић.

Михајловић је био најављен током претреса у фебруара, али суд тада није успео да га пронађе – са једне адресе се одселио, а за другу се испоставило да је непостојећа. Како је на последњем рочишту рекла председница судског већа Снежана Јовановић, позив му је након тога уручен.

У исказу датом Тужилаштву за организовани криминал у јуну 2014. Михајловић је рекао да је по доласку на место министра 2001. године „дао налог Министарству да се приоритетно позабаве нерешеним убиствима из прошлости за које се претпостављало да имају политичку позадину“ – убиством Ћурувије, Ивана Стамболића и атентатом на Ибарској магистрали.

Како је тада тврдио, већ у почетку се испоставило да су се инспектори који су радили на случају Ћурувијиног убиства жалили да им је главни проблем то што су наилазили на „гвоздена врата“ Ресора државне безбедности (РДБ), односно да није било сарадње са РДБ-ом, због чега је он инсистирао да начелници полиције и РДБ-а „заједнички отклоне те препреке и разреше случај“.

Он је навео и да му се 2003. године као министру обратила Бранка Прпа, једини сведок Ћурувијиног убиства, која му је, како тврди, саопштила да се раније бојала за свој живот и да је зато рекла да је убица имао фантомку, али да „сада има поверења у полицију“ и да може да изјави да је јасно видела лице убице.

То је за њега, како се наводи у оптужници, била значајна новост која је представљала помак у истрази и због тога је предложио Прпи да да изјаву полицији. Након тога је обавештен да је Прпа на фотографијама препознала лице тада убијеног криминалца Луке Пејовића.

Бројни сведоци, некадашњи полицајци, међу којима су и некадашњи члан „Поскока“ и начелник Управе криминалистичке полиције Родољуб Миловић, некадашњи заменик начелника РДБ-а Милорад Брацановић, некадашњи шеф „Поскока“ Миле Новаковић, шеф подгрупе у „Поскоку“ која је истраживала убиство Ћурувије Драган Карлеуша, наводили су у својим сведочењима током процеса за убиство Ћурувије да је Михајловић тада био сигуран да је Лука Пејовић убица.

Поједини полицајци су сведочили да је Михајловић чак рекао да полицајци који раде на истрази „немају појма“ и да је инсистирао да се јавности саопшти да је Пејовић убио Ћурувију, што су неки оперативци окарактерисали као притисак из врха полиције.

Очекује се да у среду Душан Михајловић одговори на ове тврдње, иако је у истрази навео да никада није опструирао истрагу за убиство.

„Михајловић је у исказу Тужилаштву навео да групу ‘Поскок’ није расформирао због случаја Ћурувија, већ због тога што је сматрао да борбом против организованог криминала није могла да се бави ад хок група, већ посебна организациона јединица МУП-а. Због тога је формирао Управу за борбу против организованог криминала, после чега је ‘Поскок’ престао да постоји.“

Рекао је, како се наводи у оптужници, и да никог није спречавао да разреши убиство Ћурувије.

Дејан Николић и Боро Бањац

За уторак је најављено и сведочење Дејана Николића, који је у марту 2007. године дао исказ пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду, као и Боре Бањца, начелника Управе за борбу против организованог криминала у време акције „Сабља“.

Како је Бањац изјавио за Блиц, у то време није постојао ниједан доказ који би поткрепио наводе да су припадници земунског клана убили Ћурувију. Курир је објавио да је Бањац рекао оно што и многи други оперативци који су сведочили – да полиција није могла да поднесе кривичну пријаву након што је Прпа препознала Пејовића као убицу, јер она у то није била сто посто сигурна.

Он је, као и већина осталих сведока из врха полиције, рекао да су наилазили на затворена врата РДБ-а и да нису могли да остваре сарадњу с њима, као и да су оптужени оперативци РДБ-а Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак тада одбили полиграфско испитивање, па полиција „ту више није могла ништа“.

Биљана Пејовић: Мој супруг није убио Ћурувију

У среду, 5. априла, пред судом би требало да се појави и Биљана Пејовић, супруга убијеног Луке Пејовића, кога је Бранка Прпа препознала као могућег убицу Ћурувије. Како су многи полицајци који су истраживали ово убиство сведочили, није било ни довољно доказа нити индиција да је он починио убиство.

Пејовићева је пред Тужилаштвом за организовани криминал фебруара 2014. године навела да не верује да Лука Пејовић има било какве везе са убиством Ћурувије, јер је био „јако узнемирен, револтиран и бесан текстовима у новинама у којима је довођен у вези с тим“. Био је, како је сведочила Пејовићева, забринут да због тога може да буде убијен.

Она је посведочила и да је 11. априла 1999. године, када је Ћурувија убијен, Лука Пејовић био код  куће, на породичном ускршњем ручку.

У оптужници се наводи да су њени наводи потврђени тиме што је анализом базних станица са лица места утврђено да са броја телефона који је Пејовић користио није иницирана комуникација, односно да он није био у близини места убиства.

Стијовић за НИН: То је све јасно. Ћурувију је убио РДБ

Зоран Стијовић, некадашњи начелник београдског центра ДБ-а, треба такође да се на суду појави 5. априла. Он је у интервјуу недељнику НИН 2013. године рекао да је крајем јула 2001. године водио истрагу о убиству Ћурувије. На питање шта је сазнао о ликвидацији, Стијовић је одговорио да је „ту све јасно“, односно да га је убио Ресор државне безбедности.

„Све се до детаља зна. Знам ко је организатор убиства и то зна и јавност. Служба. Имена су много пута изречена. Зна их и Тужилаштво. У праву је Драшковић који каже да Миљко Радисављевић све зна, како и на који начин је рађена операција, од припреме, праћења до ликвидације. Пола људи из ДБ-а који су о томе дали изјаве у интерној истрази није могло да издржи психолошки притисак. Све што о убиству Ћурувије говори Драшковић, уз још неке финесе, то је то“, рекао је Стијовић за НИН.

На констатацију новинара да Драшковић каже да је организатор убиства Раде Марковић, Стијовић је рекао да то неће рећи директно, али да је „све што Драшковић наводи о том случају баш тако“.

Петровић: Оперативци који су га пратили нису знали да се спрема убиство

Последњег дана тродневног претреса – у четвртак, 6. априла, требало би да сведочи Горан Петровић, који је на место начелника Државне безбедности дошао 2001. године, али је на том месту био само девет месеци, јер је због сукоба Владе Србије са Јединицом за специјалне операције и Легијом смењен.

Након што је 2001. године постао начелник, изјавио је да је утврђено да су оперативци Државне безбедности пратили Славка Ћурувију до самог убиства, а да је налог за праћење издао Милан Радоњић, тадашњи начелник београдског ДБ-а.

Како је рекао, у том тренутку су постојале индиције и о томе ко је извршио убиство, али то није било довољно за покретање оптужнице.

„Радоњић је тражио да му јављају и најмању новост о Ћурувијином кретању, што је оперативно бесмислено и иначе се не ради. Дан пре убиства Ћурувија је избегао смрт јер се људи са терена нису јавили када је кренуо ка стану, већ су то учинили тек кад је до њега стигао. Због тога их је Радоњић веома грубо критиковао и захтевао још чешће јављање. Сутрадан, када је обавештен да је Ћурувија кренуо према стану, на веома неуобичајен начин Радоњић је наредио брзи прекид праћења и повлачење. Један од оперативаца, који је био изван аутомобила, није на време обавештен о томе, и када му је јављено да се спасава, он се скоро сударио са убицама“, рекао је Петровић, а пренео Блиц.

Касније је, према писању Б92, рекао да је извршилац убиства Лука Пејовић, а да су наручиоци руководиоци Државне безбедности.

Петровић је, гостујући у емисији Полиграф 2014. године, рекао да припадници ДБ-а који су пре убиства пратили Ћурувију нису знали да се припрема злочин, већ су злоупотребљени за прикупљање информација о његовом кретању.

„Те информације су затим дојављене извршиоцима убиства“, рекао је Петровић.

Оптужени

Власник и уредник Дневног телеграфа и Европљанина Славко Ћурувија убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања.

За овај злочин се пред Специјалним судом у Београду од јуна 2015. године води поступак против осумњичених Радомира Марковића, некадашњег начелника Ресора државне безбедности, Милана Радоњића, бившег начелника београдског центра ДБ, Ратка Ромића, бившег главног инспектора Друге управе РДБ, и Мирослава Курака, припадника резервног састава РДБ, који је у бекству.