Вести
05. 04. 2017.
Извињење Александра Вучића
Удружење новинара Србије затражило је од Александра Вучића да се извини због увреде коју је нашој колегиници Наташи Јеремић нанео потпредседник његове Српске напредне странке Миленко Јованов, оптужујући је да „управља целокупним нарко-тржиштем у Србији“. Не тврдим да је то разлог што се Вучић извинио, чак мислим да се извинио пар минута пре него што је УНС прошлог уторка у девет ујутро окачио своје саопштење на сајт.
Поента је у томе да је Вучић исправно поступио, иако је Наташа Јеремић одбацила његово извињење.
Али знате у чему није поента? Није поента у томе што је Наташа Јеремић супруга председничког кандидата Вука Јеремића. Није поента у томе да нико не сме да напада чланове породица кандидата, иако је свима јасно да је Наташа нападнута само зато што је Вукова жена и само да би се СНС осветио њеном мужу и научио га да више не дира премијеровог брата.
Супротно ономе у шта вас уверавају СНС, Небојша Крстић и Драган Вучићевић, не постоји у политици кардинално правило да се не сме атаковати на чланове породица политичара. Напротив, такви напади су устаљени део политичке традиције многих земаља, а каткад и врло оправдани. Свеж је пример француског председничког кандидата Франсоа Фијона, чија жена и деца су годинама под лажним изговором плаћана из француског државног буџета. Није ни чудо да се Фијонова популарност стрмо главила кад је то обелодањено.
Недопустиво је нешто друго: Недопустиво је блаћење без разлога, оптуживање без доказа, мрцварење без основа. За Удружење новинара Србије, грех Миленка Јованова није у нападу на Вукову супругу, већ у безочном клеветању угледне новинарке. Јер да Наташа заиста управља нарко-тржиштем у Србији, не би је штитило што је жена председничког кандидата, не би јој помогло што нам је хиљаду пута са малих екрана пожелела лаку ноћ, не би је опрали ни Сава и Дунав. И нико не би марио за њене сузе.
Зато бих била мало опрезнија да сам на месту премијерових пропагандиста. Информеру се привиђа фашизам у погрешној одлуци Јеремићевог штаба да једном броју наших колега забрани улазак на Наташину конференцију за штампу. Али фашизам се у историји није најавио забранама уласка на прес-конференције, већ уништавањем људи лажним, прљавим оптужбама. Кажу да бивши Тадићев цензор, који сада игра за другу страну, на Твитеру критикује УНС што брани Наташу, а не брани Андреја. Сви имају право да о новинарима лоше мисле, али не и да их лажно оптужују за најтеже злочине. Зато смо критиковали и НУНС када је српске новинаре лажно пријављивао тужилаштву за кривично дело геноцида.
Била сам немало разочарана када сам чула да Вучић Јованова назива „племенитим“. И кад узмемо у обзир да је породица Александра Вучића последњих година и сама жртва непринципијелних напада политичких противника, премијер свакако зна да у лажи и увреди нема племенитости. То се не да правдати жаром политичке борбе нити оданошћу страначком вођи. Свеједно, постујем његово извињење. Политика је цивилизирајућа делатност: некад је довољно да се довољно дуго претварате да верујете у неко начело да вам оно уђе под кожу и постане нешто попут друге природе.
Сећам се да ме је пре неколико година грубо опањкао новоизабрани председник НУНС-а Славиша Лекић. У серијалу под називом „Медији у Србији - Хроника пропадања“ изнео је неистиниту тврдњу по којој је први број листа Политика који сам као главна уредница у октобру 2005. потписала, садржавао интервју са Добрицом Ћосићем и најаву на насловној страни конференције за новинаре Демократске странке Србије. Та нетачна информација је пропраћена оценом да се „такав третман обичне конференције за новинаре не памти још од времена злогласног Хаџи Драгана Антића“. Серијал је емитован на Радио-телевизији Војводине.
Када сам Лекићу и уреднику РТВ проследила насловне стране Политике и доказала да је свака та реч била лажна, ТВ Војводина ми се јавно извинила, а Славиша Лекић ми је објаснио да је поверовао тексту извесног Владимира Судара из неког старог броја „Досијеа НУНС-а“. Сложили смо се да Кодекс новинара захтева проверу података пре објављивања. Лекић је затим поднео оставку на чланство у Комисији за жалбе Савета за штампу.
Мислим да то лепо говори о Славиши Лекићу, шта год он сада мислио и говорио о мени. Тако ми се НУНС сада руга што браним право Драгана Вучићевића да уђе на прес конференцију, јер ко крши Кодекс не заслужује заштиту свог удружења. „Независне“ колеге заборављају да се Вучићевић својевремено учланио у НУНС, а не у УНС.
Али да ли је то уопште битно? Принцип је принцип.
Коментари (2)
Остави коментар06.04.
2017.
ИЗВИЊЕЊЕ?
Председнички кандитат извињење није упутио Натши Јеремић већ грађанима Србије те је упитно да ли је то било извињење или пропагандни трик.
Одговори05.04.
2017.
Vučićević nije član NUNSa
Poštovana koleginice Smajlović,
ОдговориDragan Vučićević nije član NUNSa.
Sekretarijat NUNSa