Вести
06. 04. 2017.
Сведочењем бившег помоћника начелника београдског РДБ-а Зорана Стијовића настављен поступак у Специјалном суду
Служба припремила Ћурувијино убиство и почистила доказе
Нисмо знали ко је наложио, нити ко је извршио убиство Славка Ћурувије, али смо знали да је "служба" обавила логистичку припрему и да је након убиства почистила доказе. То је рекао данас у Специјаном суду Зоран Стијовић, бивши помоћник начелника београдског центра Ресора државне безедности (РДБ), настављајући сведочење које се води због убиства новинара Славка Ћурувије.
До овог закључка Стијовић је, како је навео, дошао на основу разговора које је у јулу 2001. године водио са оперативцима РДБ-а док је истраживао случај.
Зоран Стијовић је истакао да је приликом анализе досијеа Славка Ћурувије установио да недостају делови тог документа.
- Ми поуздано знамо да су у ноћи између 7. и 8. октобра 2000. године уништавана документа из РДБ-а, па сам из тога закључио да је то био случај и са документима из Ћурувијиног досијеа - навео је Стијовић. Ипак, притиснут питањима адвоката одбране био је принуђен да призна да не може да гарантује да су документи из досијеа уништавани.
Говорећи о "досијеу Ћуран", извештају о тајном праћењу Славка Ћурувије који је 2001. године објављен у медијима, Стијовић је навео да је имао сумње да је тај документ изнесен из службе.
- Имали смо информације да је тај досије нуђен неким медијима на објављивање и да је на крају пуштен у Блицу, преко посредовања директорке Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић - казао је Стијовић, додајући да се објављивање "досијеа Ћуран" подударало са изласком из затвора Владимира Николића, који је у време убиства Славка Ћурувије био начелник одељења аналитике београдског центра РДБ-а.
Упитан о претњама са којима се суочавао због истраге убиства Ћурувије, Стијовић је истакао да су оне уследиле након хапшења Милана Радоњића.
- У том периоду смо пресрели комуникацију људи из криминогених средина који су се интересовали за истрагу случаја Ћурувија. Тада смо и сазнали информацију да је за моју ликвидацију био ангажован Никола Лочнар, бивши припадник Јединице за специјалне операције и мој пријатељ, као и двојица пуцача из Босне. Све време се подмеће та верзија, а тај човек није имао никакве везе са тим - навео је Стијовић. На питање Милана Радоњића, какве везе он има са тим, Стијовић је рекао да је све то почело да се дешава након његовог хапшења.
Новинар и власник листова Дневни телеграф и Европљанин Славко Ћурувије је убијен 11. априла 1999. године у Београду. За организацију његовог убиства оптужени су бивши начелник РДБ-а Раде Марковић и некадашњи начелник београдског центра РДБ-а Милан Радоњић. Као непосредни извршилац терети се резервни припадник РДБ-а Мирослав Курак, који је у бекству, а према наводима оптужнице, у извршењу му је помагао бивши главни инспектор Друге управе РДБ-а Ратко Ромић.
Коштуничин реваншизам
Стијовић је нагласио да је због истрага које је водио о уништавању документације службе, као и нестанку досијеа петнаестак политичких личности, "од Коштунице наниже", био жртва реваншизма. "Након формирања Коштуничине Владе 2004. године сам без икаквог папира смењен са места поноћника начелника београдског центра РДБ-а и постављен на једно од најнижинх места у СУП Београд", казао је Стијовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.