Вести
08. 04. 2017.
Извештавање медија о ЛГБТ особама углавном неутрално, мањи број негативних текстова
Извештавање медија о ЛГБТ особама током 2016. године углавном је било неутрално, а у дневној штампи приметно је смањење броја објављених текстова с негативном конотацијом, резултат је јуче представљеног "Мониторинга и анализе ЛГБТ садржаја у медијима".
Од укупно 1.700 објављених чланака у дневној штампи, највише текстова посвећених ЛГБТ популацији објављено је у листу Данас, а по учесталости праћења ове теме следе Блиц, Курир и Информер, показало је истраживање Геј лезбејског инфо центра, које је представио активиста Предраг Аздејковић.
Највише текстова, 92 одсто, има неутралну конотацију, четири одсто их је било с позитивном и исто толико с негативном конотацијом.
Укупан број негативно настројених текстова мањи је за два одсто у односу на 2015. годину. По броју негативних текстова предњаче Информер и Српски телеграф, а следе их Курир и Ало. Текстова с лошом конотацијом није било у листовима 24 сата, Блиц и Данас.
Када је реч о недељницима, о ЛГБТ популацији највише су писали НИН, Таблоид и Експрес. По броју негативни текстова предњаче Таблоид, Печат и Афера.
Међу телевизијама по броју прилога издваја се Н1, а следе РТС и ТВ Прва. На српским телевизијама емитовано је укупно 11 негативних прилога, а од тог броја осам је емитовано на телевизији Коперникус у емисији "Добро јутро са Ђуком".
Међу веб порталима о ЛГБТ особама највише је писао Блиц, а прате га b92.net и kurir.rs.
Највећи број негативних текстова објављен је сајту srbin.info, а негативних објава било је и на сајтовима vaseljenska.com, pravda.rs и informer.rs.
Догађај који привлачи највећу пажњу медија је Парада поноса, а експерткиња за медијску етику Тамара Скроза указала је да није проблем у медијској заступљености, пошто је прес клипинг о извештавању са тог догађаја имао 1.200 страна.
Ипак, проблем је начин на који се приступа тој теми и конотација која се даје.
Скроза је критиковала то што су најчешће у фокусу политичари и јавне личности које су се појавиле, а не права и живот ЛГБТ људи.
"Битно је ко је од политичара дошао тамо да се нацрта, које су певачице наступиле и шта су обукле", оценила је Скроза.
Говорећи о жалбама које су поднете Савету за штампу, генерална секретарка тог тела Гордана Новаковић навела је да је у 2016. години поднета 21 жалба што је више него двоструко у односу на 2015, када их је било 10.
Ипак, она не сматра да је већи број жалби последица негативнијег извештавања, већ активизма невладиних оргтанизација које сада учесталије пријављују такве случајеве. Приметно је и да критиковани медији све чешће уважавају став Савета за штампу и тако унапређују своје извештавање.
Комисја је у девет случајева утврдила прекршај Кодекса новинара Србије, док је у два случаја утврдила да тога није било. Најчешће "кажњаван" медиј био је Српски телеграф са три јавне јавне опомене.
Представник Повереника за заштиту равноправности правник Реља Пантић навео је да је од укупног броја притужби које тој институцији стигну на рачун медија и њиховог извешравања 47 одсто има везе са ЛГБТ заједницом.
На скупу у Прес центру Удружења новинара Србије учествовао је и државни секретар Министарсва за културу и информисање Нино Брајовић, који је оценио да проблем представља слаба могућност кажњавања за оне који у медијима не поштују људска права и најавио да ће министарво радити на томе да се законодавство у тој области унапреди.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.