Вести
20. 04. 2017.
Илић: У Србији у медијима више информација из истраге него у развијеним земљама
У Србији преовлађује право на обавештавање над претпоставком невиности и у медијима се много чешће и много више објављују информације из кривичног поступка него што је то дозвољено и могуће у неким развијеним демократским земљама, рекао је данас председник Удружења тужилаца Горан Илић.
На скупу "Заштита приватности и претпоставка невиности у медијима" у Београду, Илић је рекао да би новинари морали да добијају информације од судске власти и полицијских службеника, а да је за кршење претпоставке невиности довољно да неко од њих изнесе податак или сопствено уверење о кривици неког ко је окривљени.
"Скоро сви министри унутрашњих послова, укључујући и актуелног су то радили и раде на конференцијама за штампу поводом резултата предистражног поступка", навео је Илић.
Говорећи о границама у погледу давања информација и чињеница из предмета Илић је рекао и да је пракса Европског суда за људска права неуједначена, али да би добар водич за поступање јавних тужилаца могла да буде препорука Комитета министара СЕ која даје јасне принципе о "медијској испоруци" података у вези са кривичним поступком.
Он је рекао и да је Јавно тужилаштво "непотребно затворено за јавност" и да је "основни узрок у наслеђеном менталитету који влада код одређеног броја јавних тужилаца, а то је да је јавност нека врста непријатеља".
"Други проблем је у самом положају Јавног тужилаштва које је под неком врстом политичког старатељства извршне власти. Све то, ја мислим, код једног броја старешина у јавним тужилаштвима ствара утисак да би објављивање неких информација могло да разљути политичаре и створи им проблеме у каријери и професолном положају", казао је Илић.
Он је казао да је та затвореност проблем не само јавности него и јавних тужилаца. Илић је рекао да је разговарајући са тужиоцима који су радили "високо профилисане политичке предмете" за које је јавност веровала да је Тужилаштво поступало под утицајем политике и да је његов став да су у тим предметима тужиоци углавном поступали сагласно професионалним стандардима и да су њихове одлуке засноване на доказима и чињеницама и да су углавном исправне.
Према његовим речим, због тога што нису смели да објасне поједине одлуке често се стицао утисак да је Јавно тужилаштво, у неким случајевима деловало "када није деловало под политичким утицајем". Илић је рекао да је на срећу укинуто обавезно упутство које је донето пре седам година а чији је циљ био да уведе "једнообразну комуникацију са медијима".
"То упутство је уместо тога укинуло сваку комуникацију са медијима. Ради се о упутству по коме је само одговарајућа служба Републичког јавног тужилаштва могла да даје информације медијима поводом чињеница везаних за рад Јавног тужилаштва", казао је Илић. Он је додао да изненађује да се и после укидања упутства није много тога променило у погледу транспарентности рада тужилаштва, али да постоје неки позитивни помаци.
Удружење јавних тужилаца припремило је упутник о начину комуникације јавних тужилаштава са медијима и заштити података о личности у јавним тужилаштвима, како би се установило да ли сва тужилаштва поступају у складу са прописима и актима Републичког јавног тужилаштва, Државног већа тужилаца и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Истраживање које је спроведено у 13 јавних тужилаштва показало је да већина јавних тужилаца и њихових заменика (68 одсто) сматра да градјани немају довољно поверења у рад јавног тужилаштва.
Као узрок негативне перцепције грађана јавни тужиоци виде недовољно знање новинара о раду јавног тужилаштва и релевантним процесним институтима (38 одсто), као и нетачно представљање рада тужилаштва у медијима (29 одсто), док тенденциозно и нетачно представљање рада тужилаштва у медијима перципира 17 одсто.
На конференцији је истакнуто да је приликом процене да ли треба објавити одређену информацију потребно уважити постојање претпоставке јавног интереса да јавност буде информисана о раду органа јавне власти. Како је наведено, један од оправданих разлога за ускраћивање информације може бити заштита приватности грађана.
У случају објављивања информације о раду јавних тужилаштава, заштита приватности је у блиској вези са правом на претпоставку невиности. Помоћник генералног секретара у канцеларији Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Златко Петровић је навео да медији у Србији често објављују податке из предистражног поступка и да се претпоставља да су подаци из њихове надлежности процурели, али да се у медијима често налазе и нетачне информације за које се може посумњати да потићу из истраге, али да у оба случаја изостаје одговорност.
Он је као пример "компромитације" података о личности грађана навео да су подаци интегрисаног здравственог система били доступни он лине на серверу Телекома. Он је рекао да се реакција надлежних у том случају препричава као анегдота."У разговору са помоћником министра добио сам одговор: 'Ухватили сте се за ту једну одредбу Устава. Стварно, није у реду'", навео је Петровић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.