Вести

24. 04. 2017.

Аутор: Гордана Радисављевић-Јочић Извор: medijasfera.com

Соња Ђекић: “Косма”- живот претворен у звуке ФМ

Звук радио-емисија путује преко опустелих предела и напуштених кућа пробијајући баријере непремостиве за њихове слушаоце. Од када је основана 2003. године, радијска мрежа Косма је дуже од деценије била једина веза између изолованих српских средина на Косову и Метохији. Живот претворен у звуке ФМ фреквенција, сагледан ушима радија кроз гласове оних који су без гласа и постојања у званичним медијима.

У распону од једноставне свакодневице до фантастичних призора живе традиције која понире из најдубљих и најлепших слојева времена, простора и људског искуства. Радио-програми који гласом и музиком сведоче о свакодневици, људским везама, важним догађајима и присуству наде.

Соње Ђекић (у време рада на филму –  Благојевић) сценаристкиња, сниматељка и редитељка дугометражног документарног филма Косма кренула је трагом радио сигнала, одлазила је са својом камером свуда где га је било, од једне до друге радио станице, пут разних предела,  све до кућа у којима се слуша програм. Филм Косма премијеру је имао 2013. године, учествовао је на 50 фестивала широм света и освојио је 10 награда, а недавно је по први пут приказан и на националној телевизији. Интервју са редитељком водили смо још 2013. године, непосредно после биоскопске премијере у Сава Центру.

Ко су јунаци вашег филма?

- Пет радио станица распоређених у различитим деловима Косова и Метохије. Косма мрежа је једина прозводна делатност свих српских средина на овом простору. Стално ради на образовању и оспособљавању младих кадрова; опстанак им је неизвестан, јер нису ни на чијем „платном списку“ – финансирају се писањем пројеката и тражењем донација. Окосницу сарадње ове мреже чини заједничка информативна емисија у трајању од пола сата – Косма дневник, коју свакодневно у 17 часова прати близу 60.000 слушалаца.

Ово није ваш при сусрет са Косовом и Метохијом.

- Први пут сам на Косову била 2006. године када сам снимала докуменатарац о  хуманитарним акцијама кловна Џоа Маме из Сан Франциска у Србији (Мој друг Србија). Џо осећа као своју мисију да где год његова земља направи проблем – он иде да то исправља. Стицајем околности, током снимања овог филма, једне ноћи преспавала сам на поду КИМ радија у Чаглавици,  сеоцету на централном Косову. Било ми је занимљиво да видим како ова радио-станица функционише као својеврсни омладински центар, једино место где су млади могли да се друже, користе рачунаре, уче и буду информисани. Ти људи у готово немогућим условима праве одличан програм – то не очекујете на таквом месту, и не може да не остави утисак. Међутим, тада још увек нисам могла да претпоставим да ће управо та радио станица постати један од главних јунака у мом новом документарцу. Три године касније, мој пријатељ и продуцент филма ми је споменуо радио станицу у Гораждевцу, као потенцијално интересантну тему за филм. У питању је још једно мало село у центру Метохије, изолована средина у којој живи мање од хиљаду Срба и у којој та радио станица представља центар живота за младе. Почела сам да истражујем и схватила да су обе радио станице део веће радијске мреже, под именом Косма.Тако је започело моје велико путовање путем звука, дуго три године, забележено на 120 сати снимљеног материјала.

Да ли је било тешко добити дозволе за снимање?

- Једина дозвола коју сам имала је био папир који су ми откуцали продуценти за снимање. Сачувала сам мејл који сам послала КИМ радију на јесен 2009. године, у коме сам написала: Упознали смо се пре три године када сам код вас преспавала. Мислим да бисмо могли да направимо добар документарни филм о вашем радијском програму. Можете ли ми рећи како да дођем до вас и где могу да преспавам две ноћи? Убрзо сам добила кратак одговор: Превозник је тај и тај, број телефона, вози до Грачанице, а може и до Чаглавице. За спавање ћемо се снаћи. Поздрав. И тако је тамо све изгледало. Нема ту неког претераног планирања.

Како сте успели да задобијете поверење актера филма?

- Они су били доста отворени. У том смислу сам имала среће. Мислим да се тај моменат десио када су схватили колико сам ја упорна и када сам постала њихов пријатељ, звали су ме велики брате јер сам стално била ту са камером. Снимање овог филма ме је трајно обележило, на терену сам провела годину и по дана, у свакој од тих средина била сам више пута. Први дужи снимајући период провела сам у Гораждевцу, то место је некако изоловано, делује као да сте у временској капсули. Тамо сам тако дубоко спавала и сањала неке лепе снове. Оно што сам ја желела јесте да ухватим осећај свакодневице на том малом простору и велике препреке на њему, али и те природне лепоте које заиста опомињу колико смо сви пролазни. Када сам се први пут вратила са Косова, многи су ме питали исто: Како је тамо? На основу мог кратког боравка, нисам могла да им дам прецизан одговор. Али, нисам могла ни да престанем да се питам: Како је заправо тамо? И још више: Како је људима који тамо живе? Изабрала сам да радио звук постане моја водиља у тражењу одговора; одлазила сам у радио станице и места у којима се налазе, од једне до друге, пут разних предела, бањских и планинских, све до кућа у којима су радио пријемници оних који слушају програм.

Који су вам моменти у току снимања били најузбудљивији?

- Постоји једна листа залепљења на зиду у КиМ радија на којој су забележени сви, за њих важни догоађаји у току године. Рецимо, у Гораждевцу је то Јереминдан, једини дан у години када им је весело и празнично, и када им долазе гости са стране. Други важан датум у овом месту је најмрачнији – помен на 13. август 2003.године. Снимила сам још неке занимљиве обичаје попут сече бадњака на централном Косову и Прочке у Штрпцу. То је свет у коме нема пуно догађаја: људи се посећују, славе славу, иду на задушнице. Велики део гробаља је тамо срушен и не можете то да не ставите у филм. Мој лични јунак је Видо Јокић, старац који живи сам у албанском окружењу у селу Орашје код Гораждевца, архетип чувара огњишта. Слух га је издао, споразумева се тешко, али у дневнику који води бележи сећања, страхове и наду.  

Питали смо редитељку да нам после четири године живота филма каже како је на њега реаговала домаћа, а како инострана публика?

- Заједничко за публику свуда је да је на филм – у већини случајева – реаговала емотивно, као и доживљај да су изблиза упознали један нови свет, у ком дотад нису били. Није необично када вам такав утисак дође од Американца на пројекцији у Вашингтону, али слична је била реакција и домаће публике – јер ни она у великој већини никада није била на Косову, или барем не у скорије време. А то је контекст који је незамислив за неког ко није одавде, и један Италијан који често навраћа у наше крајеве – па је филм гледао на нашем фестивалу, није могао да се начуди реакцијама публике, колика је непознаница за њих (за нас!) био простор представљен у филму.

На терен сам отишла без предубеђења, и јако дуго се бавила оним што је посматрачки документаристички поступак, а током свега тога градила и јак емотивни однос према својој теми – осећају свакодневног живота тамо. На крају је то једна мозаична структура, низ сцена које осим радијског звука повезује и тај мој осећај, од експлозије радосних утисака на почетку и зарона у неки старији свет… до очаја, страха и осећаја препуштености безакоњу.

Косма је учествовала у лепом пројекту Дан домаћег филма који је имао за циљ подстицај биоскопа у земљи, па је филм био приказан широм Србије, и публика је била једногласна у осећају да што више људи код нас треба да га види. Зато телевизијско приказивање сматрам великим успехом, иако је прошло готово четири године од премијере, и многе ствари више нису исте. Косма мрежа се доста променила, сада је ту и продукција телевизијског програма. Ни сви јунаци филма нису више ту, неки су се одселили у иностранство, а неки са овог света. Пројекција која ми је лично најдража је она у Гораждевцу, на коју је дошло цело село, а ја у првом реду седела са Видом Јокићем, који је овим ипак добио мало признање за свој велики подвиг. Филм је освојио главне награде на неким фестивалима, осим код нас – у Италији, Западној Вирџинији и Португалији. Мислим да то само за себе говори највише о томе докле је филм успео да добаци. Начин да се о одређеној теми говори на другачији начин, да се изађе из стререотипа наметнутог сталном политизацијом једног региона и отвори простор за човека – који тиме доказује да постоји. А то и јесте била основна идеја Косма мреже. Живео радио!

Косма мрежа  

Радио Гораждевац код Пећи | 102,5 ФМ: У центру села, у некадашњем Дому културе, налази се Радио Гораждевац. У шали воле да кажу да су најслушанији радио на свету јер их, по неким истраживањима, чак 80% од укупног броја популације која говори српским језиком – свакодневно слуша по 45 минута. Дарко Димитријевић, директор Косма мреже у време снимање филма, један је од тројице харизматичних момака који овде раде. Добитник је награде Милан Пантић за новинарску храброст 2008-те.

Радио КИМ са централног Косова | 93,9 ФМ: На само неколико километара од Грачанице и на само пар километара од Приштине, у селу Чаглавица, десетак новинара свакодневно производи богат радијски програм; покушавају да, макар у етру, кроз музику, теме и приступ – саграде град (који немају) и симулирају доживљај урбане средине. Један слушалац који им је дошао у посету зачудио се скромним условима у којима раде: Ја сам мислио да сте ви нека велика зграда.

Радио Херц са Брезовице | 98,9 ФМ: Херц радио смештен је у подножју Шар планине, у месту Штрпце које је центар српских средина у јужном делу покрајине. Новинарска страст главног уредника чини да настанак вести постане један интензиван и узбудљив процес, који услед тесних временских рокова често достиже тачку усијања.

Радио Клокот јужно од Гњилана | 101,6 ФМ: Клокот радио се налази у самом центру Клокот бање, на почетку улице која ово село дели на српски и албански део. Никола Столић, власник радија и наставник физичког у основној школи, као дечак сањао је да има сопствену радио станицу. Са 18 година добио је известан новац, и дуго се размишљао да ли да купи двд плејер (који је тад представљао велику новину), или да проба да направи радио-предајник. Сан је победио.

Радио Контакт плус из Косовске Митровице | 101,9 ФМ: Једина радио станица из КОСМА мреже која се налази северно од Ибра, и једина смештена у урбаној средини. У граду подељеном на јужни (албански) и северни (српски) део, мост је постао симбол раздвајања.

Мрежи се у међувремену, 2014.године, прикључио још један члан – радио Пулс из Шилова.    

Соња Ђекић Соња Ђекић рођена је 1980. у Београду, где је и дипломирала филмску и ТВ режију, на Факултету драмских уметности. Већ деценију посвећена је документарном филму, а поред својх ауторских пројеката, ради и на Фестивалу европског дугометражног документарног филма „7 Величанствених” у Београду, као и на Фестивалу документарног филма и сродних ТВ форми „Графест“ у Грачаници. Увелико су у току радови на њеном новом целовечерњем документарцу  Спелеонаут. На филму Косма су потписани и Светлана и Зоран Поповић као продуценти, Немања Бабић као монтажер, Александар Протић као дизајнер звука и Милан Св. Ђурђевић као композитор.