Вести
26. 04. 2017.
Писац забрањеног романа
In memoriam: Никодије Спасић
У Јагодини је, после краће и тешке болести, прекјуче преминуо Никодије Спасић, истакнути јагодински писац, новинар и публицистика чији су текстови, као и бар неколико књига, били изузетно примани и читани у круговима најшире читалачке публике.
Никодије Спасић рођен је 1939. године у Доњој Омашници код Тртстеника. Завршио је Гимназију и радио као учитељ ( у младости– у околини Бихаћа и у Сисевцу), новинар ( у сталном радном односу веома кратко јер је због забрањеног романа ,,И мртви се отимају“ морао да напусти ,,Нови пут“), а сам се неретко представљао као ,,истраживач чудесних и необјашњивих појава у српском народу“. Најширој јавности познат је као изванредан новинар аутор атрактивних текстова, посебно оних који су покушавали да објасне заумне појаве у српском народу. Поред матичног ,,Новог пута“ сарађивао је и са ,,Трећим оком“, ,,Сведоком“, ,,Ревијом 92“, ,,Нашом борбом“, краће време ,,Блицом“ и многим другим гласилима, а године 1990. Основао је прву приватну новинарску егенцију на подручју Поморавског округа.
Писао је приче, романе, драме, документарну прозу, сакупљао предања и легенде ( које су у његовој интерпретацији досезале високе артистичке критеријуме) и поезију. Из свих поменутих области објавио је око 40 књига од којих су најпознатији романи ,,На извору пре ушћа“ ,,И мртви се отимају“ потписани псеудонимом Горан Спасић, ,,Моја драга Хрватица“ и ,,Маде ин Словенија“, читав циклус књига – предања ( ,,Беличка“, ,,Раваничка“, ,,Црничка“, ,,Сисевачка“, ,,Лепеничка“, ,,О коњима“ . . .), књиге документарне прозе ,,Двомоторац и јагодински мученици“, ,,Сеча записа“, ,,Хајдучка књига“ и књига ,,Култ свете Петке“, као и књиге поезије ,,Контрацепција“ и ,,Умирање земље“.
Спасићев роман ,,И мртви се отимају“ у рукопису је награђен на конкурсу младих писаца Југославије листа ,,Младост“, али је после објављивања 1971. године и велике популарности коју је изазвао у јавности и званично забрањен судском пресудом тадашњих власти и то је прво књижевно дело са подручја Поморавља које је забрањено на такав начин.
И писац и роман рехабилитовани су судском одлуком пре неколико година и тако је правда ,на неки начин, ипак остварена мада је жиг дисидента обележио већи део живота овог талентованог човека и његове породице.
Никодије Спасић награђиван је више пута на некада веома популарним конкурсима ,,Просветног прегледа“ и Књижевног клуба ,,Ђура Јакшић“ ( петнаестак награда), а добитник је и Годишње награде Културолошког пројекта ,,Јухорско око“ и књижевне награде ,,Живојин Павловић“, као и другиг признања.
Био је члан Књижевног клуба ,,Ђура Јакшић“ пуних пола века, а сарађивао је и са другим бројним књижевним асоцијацијама.
Један је од оснивача књижевно – уметничког каравана ,,Наређујемо мир“, каравана ,,Моравске тајне“, хумористичко – сатиричног листа ,,Чабар“ који се појавио 1990. године и награде ,,Мика Брачинац“.
Као писац и новинар остаће упамћен по атрактивним темама, читљиво, питко и модерно интерпретираним, али и по записима из наше прошлости, традиције и духовности, као и истраживању чудесних и необјшањивих појава у српском народу.
Као човек Никодије је био веома дружељубив, достојанствен и прилично ведре нарави, иако га живот баш
није мазио.
Имао је широк круг људи са којима се дружио и сарађивао, а познат је и као велики колекционар уметничких слика.
Никодије Спасић сахрањен је јуче на јагодинском градском гробљу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.