Вести
27. 04. 2017.
Новинарство – дубоко прекарни посао
Феномен прекаризације новинара, тачније несигурности и неизвесности у области рада, као и проблеми са којима се медијски радници на југу свакодневно сусрећу били су тема данашњег радног састанка у Нишу. Ово је један у низу састанака организованих зарад прикупљања података за истраживање, чији је иницијатор социолог Срећко Михаиловић.
Социолог Ђокица Јовановић истакао је да се на састанку показало оно што се иначе зна, а то је да је новинарски посао дубоко прекарни посао, да је оптерећен цензуром или аутоцензуром, да новинарски посао никако не може да буде слободан, односно да буде назависан у односу на центре моћи.
Он истиче да је један од закључака састанка да у овој земљи не постоји „држава, већ центар моћи“, и додаје да „држава тек треба да се успостави.“
Прекарни статус новинара подразумева нередовне, ниске плате и неразрешен професионални статус, истиче Јовановић и објашњава: „Овде људи немају решен професионални статус, они су одсечени од своје будућности, они не могу да је планирају. Једна од основних одредница дефиниције шта јесте човек, у цивилизованим околоностима је управо то – да њему држава и поредак морају да створе шансу да може да планира, да може да креира своју будућност. Тамо где човек не може да планира, он је практично отуђен од самога себе. Та ситуација се драстично прелама преко новинарске судбине“.
Јовановић истиче да се зна на који начин су новинари третирани и у јавним сервисима и у приватним медијима. “У јавним медијима, који су под шапом владајуће партије, не под контролом државе, већ владајуће партије, а и у приватним медијима, у већини случајева, новинари су само проста најамна радна снага која мора да буде у потпуности послушна. Дакле, ради се о једном потпуно антидемократском, у суштини недемократском поретку“, и закључује да није оптимиста: „Где нема демократког поретка – нема ни јавности, нема ни независних медија“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.