Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Кунтић: Тривијализација медија и једнообразно информисање утиче и на мањинске медије
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 05. 2017.

Извор: Бета

Кунтић: Тривијализација медија и једнообразно информисање утиче и на мањинске медије

Представник Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање Калман Кунтић изјавио је данас у Суботици да је у току тренд тривијализације медија и једнообразно информисање што може значајно да утиче и на информисање на мањинским језицима.

Кунтић је, на трибини на којој је представљена студија о мањинским медијима, рекао новинарима да је локално информисање у кризи, да је радио потпуно претворен у џубокс, а да је читаност штампаних медија опала.

"Новинарство спада у професију која је најслабије плаћена у Србији што утиче и на квалитет информисања, док је илузорно говорити о истраживачком новинарству. Слобода медија у Србији налази се на средини те лествице", казао је Кунтић.

Он је казао да сматра да је неопходно сачувати ниво финансирања који је око два милиона евра у Војводини и започети финансирање медија чији су оснивачи национални савети националних мањина у централној Србији.

Упитан у којој мери мањинске странке и национални савети утичу на уређивачку политику мањинских медија, Кунтић је казао да је то уобичајено, али да неће рећи и да је нормално и додао да је проблем што не постоји довољно развијен цивилни сектор и градјанска свест да се томе успротиви.

Председник Управног одбора Центра за развој цивилног друштва (ЦРЦД) Владимир Илић рекао је да је истраживање о мањинским медијима рађено са новинарима и уредницима, читаоцима 12 националних заједница у Војводини и представницима националних културних елита.

"Опада праћење мањинских медија и читање штампе, не само вести, него захтевнијих анализа и коментара што угрожава могућност преноса сложенијих и комплекснијих садржаја, као и озбиљних политичких промишљања намењених мањинској популацији", казао је Илић.

Према његовим речима, цензура и аутоцензура у мањинским медијима су заједничка карактеристика огромне већине медија, независно да ли су електронски, штампани или онлајн, и да ли извештавају на већинском и мањинским језицима.

У оквиру трибине Центра за развој цивилног друштва "Медији на мањинским језицима данас у Србији - како даље" представљена је и студија која је настала као резултат истраживања мањинских и вишејезичних медија на којима се ствара медијски садржај на 16 мањинских језика.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси