Вести
11. 05. 2017.
ИП Клио и Покрет Нови оптимизам најавили серију разговора као подстицај медијским посленицима да се активније залажу за образовање и унапређење професије
Дебате у десет градова о статусу медија
ИП Клио и Покрет Нови оптимизам организоваће серију разговора под називом „Медији и Нови оптимизам“ у десет градова Србије, са циљем да отворе јавну дебату о друштвеном статусу и утицају савремених медија, медијској култури, професионалном положају новинара, најављено је на конференцији за новинаре у Медија центру.
Ове дебате биће одржаване у оквиру обележавања 20 година постојања едиције „Мултимедиа“ издавачког предузећа Клио и то у Новом Саду, Нишу, Новом Пазару, Суботици, Ужицу, Вршцу, Крагујевцу, Врању, Шапцу и Зајечару. Тиме се наставља са подстицајима медијским посленицима да се активније залажу за образовање и унапређење професије.
На конференцији су говорили Славиша Лекић, Милена Драгићевић Шешић, Гордана Јанковић, Бранислав Грубачки, Зоран Хамовић, Драгољуб Петровић, Маја Вукадиновић, Биљана Павловић, Ранко Стојиловић.
Зоран Хамовић, директор и уредник ИП Клио, рекао је како је прва књига “Моћ медија” објављена за време протеста ’96. године у истој ситуацији у којој се и данас налазимо, и као и сада, и тада се водила битка за слободну реч, грађанске слободе и медије.
- Данас се исказује незадовољство политиком која утиче на медије и која ствара контекст у којем одређени медији функционишу као инструмент. Нове генерације би требало да имају пристојну потпору у теоријским знањима, што и је био задатак при стварању Мултимедие. Образовање у медијима је важно као и у свим другим сферама друштва, рекао је он.
Славиша Лекић, председник НУНС-а, истакао је да се “јако мало улаже у образовање, како имамо медијски све неписменије новинаре а политички све образованије уреднике; у медијима се више држи до тога шта ће рећи политичари и уредници него шта сте по струци научили у школи.
- Дошли смо до тога да медији данас нису више сила, али јесу нека врста батине којом се вршља по друштву. Медији су зли, покварени, безобразни, дрски. Свашта се медијима може пребацити, а највише страх и непоштовање етике. Нису храбри, иду погнуте главе. Али, имамо и парадокс, да је ЦИНС освојио Европску новинарску награду за истраживачко новинарство, а такође нема те награде у окружењу коју нису освојили КРИК, БИРН или Инсајдер – преко добијамо признања а овде смо у блату. Нема разумевања за медије, удружења не раде на прави начин, мада се трудимо колико можемо, али су новинари, без обзира на све, они који нам отварају очи, истакао је Лекић.
Ранко Стојиловић, новинар, истакао је да библиотека Мултимедиа подразумева отварање једне друштвене агоре на најављеним трибинама, на којима треба капитализовати знање и искуство саговорника који ће говорити о разним атрактивним темама.
Гордана Јанковић, шефица одељења за медије у ОЕБС-у, истиче како је “битно креирање дијалога, а сарадња између Клиа и Новог оптимизма може да донесе разлику у начину размишљања.
- Ми данас имамо само дебату истомишљеника. Оно што нам овај пројекат нуди је могућност расправе, нових консензуса, закључака... Без учешћа грађанина који је активан и који зна шта су потребе свих, нема промене у друштву. ОЕБС је радо подржао идеје које долазе из ове куће, не бисмо ли заједно довели разне стране за сто за којим се размишља. Проблем постоји у комплетној медијској заједници, не штити интересе свих у друштву. Популизам расте јер они који су незадовољни немају моућност да се изразе, навела је она.
Др Милена Драгићевић-Шешић, редовна професорка Менаџмента у култури и Теорије медија Факултета драмских уметности у Београду, каже како “свака књига у едицији покреће неки замајац, нуди нови приступ и нова акциона исраживања.
- На пример књига “Млади и медији” је послужила да се окренемо једном истраживању где студенте треба навести да направе сопствене медијске ауторетнографије, да промисле како су одрасли уз медије деведесетих и двехиљадитих, да увиде колико је то оставило последица на њихов вредносни систем. Треба се запитати како и на који начин смо проживели неки период и како су медији утицали на наше формирање. Овај дебатни караван је редак пример интерсекторске мреже и децентрализације деловања културе, закључила је професорка.
Најављене су следеће теме и градови:
1. Медијска писменост и медијска култура, Нови Сад, 15. мај
2. Професија новинар: од универзалне свезналице до поносне незналице, Ниш, 23. мај
3. Спин је мртав, живео спин, Нови Пазар, 30. мај
4. (Не)моћ комуникације, Суботица, 2. јун
5. Етика јавног сервиса у трци с приватним таблоидима, Ужице, 6. јун
6. Место телевизије у савременом медијском систему, Вршац, 9. Јун
7. Политичка економија медија: власници и господари, Крагујевац, 13. Јун
8. Публика као (не)критика, Врање, 16. јун
9. Мислити дигитално: медији и технологија, Шабац, 6. септембар
10. Смртоносна журналистика – информисање, грађани/потрошачи, доба после истине, Зајечар, 8. септембар
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.