Вести
12. 05. 2017.
Горан Петровић: Део ДБ злоупотребљен за убиство Ћурувије
Бивши начелник службе Државне безбедности Горан Петровић изјавио је да је део људи из те службе био злоупотребљен како би се починило "гнусно кривично дело као убиство новинара Славка Ћурувије".
Петровић који данас сведочи у Специјалном суду на суђењу оптуженима за убиство новинара и власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије у априлу 1999. године, навео је да такав закључак изводи на основу "оперативних сазнаја, као и исказа десетина тадашњих припадника ДБ".
Према Петровићевим речима, на такве индиције га наводи "атипично праћење Славка Ћурувије". Мере које нису стандардне примећене су и у случају "Ибарска магистрала", као и у случају убиства Ивана Стамболића.
Као атипичност навео је и то је у случају "Ибарска магистрала" и погибије функционера Српског покрета обнове тражено да се наведе тачан распоред седење у аутомобилу.
Никада у својој пракси нисам доживео нити сам од било кога чуо да се у праћењу тражи извештавање из минута у минут, рекао је Петровић и додао да га то наводи на закључак да је та информација била потребна починиоцима убиства.
Петровић је указао да су то његова оперативна сазнања и да то нису докази о кривици.
На питање ко би могао да буде одговоран за злоупотребу припадника 9. одељења ДБ које је задужено за тајно праћење, Петровић је навео да су у то време на челу ресора ДБ био Раде Марковић а на челу београдског ресора Милан Радоњић.
Упитан да ли има информације о наручиоцима, организаторима или починиоцима убиства, Петровић је навео да једино на основу оперативних сазнања као имена која су се помињала у вези убиства може да наведе (Мирослава) Курака, (Луке) Пејовића и (Зорана Ристовића) Прику.
Петровић је подсетио да истрага није посао службе Државне безбедности, већ јавне безбедности, па је о свим својим оперативним сазнањима обавестио надлежне у полицији.
Петровић је указао да су у служби Државне безбедности "99,9 одсто нормални људи", који нису учествовали у злочинима.
Према његовим речима, када је након петог октобра 2000. дошало те службе он покушао да са нскине "хипотеку злочина" и назив "ескадрон смрти".
Ипак, сматра Петровић, мањина у ДБ-у је свесно учествовала у злочинима.
Саслушање сведока и даље траје у Специјалном суду.
Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у Светогорској улици Београду, у улазу зграде у којој је живео.
За то убиство оптужени су тадашњи начелник ДБ Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, бивши главни инспектор Друге управе ДБ Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак.
По оптужници, Ћурувију је убио Курак који је у бекству, а саучесник му је био Ромић који је као и Радоњић ухапшен у јануару 2014. године.
Оптужени су током претходних рочишта одбацили било какву повезаност с тим злочином.
Петровић је требало да сведочи на претходном рочишту у априлу, али је због обимног исказа бившег функционера ДБ Зорана Стијовића и бројних питања адвокат оптужених његово саслушање одложено за данас.
На почетку данашњег рочишта адвокати су изнели бројне примедбе на исказ претходног сведока бившег службенка ДБ-а Зорана Стијовића за кога је наведено да је изгубио статус службеног лица, одузето му је и оружје, те да мрзи ту службу. "Шта рећи о овом сведоку, а остати пристојан", рекао је један од адвоката.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.