Вести

20. 05. 2017.

Извор: VOICE

РТВ годину дана у в.д. стању

Радио-телевизија Војводине уклонила је са свога сајта конкурс за избор програмског директора и главног и одговорног уредника Првог програма телевизије, због чега су неки кандидати затражили одговор од менаџмента фирме да ли је конкурс поништен или је по среди нешто друго, о чему кандидати нису обавештени.

Кандидаткиња за место програмског директора Зора Исаков више пута безуспешно је тражила од менаџмента покрајинског јавног сервиса да јој објасни због чега конкурс након више од годину дана није окончан, сазнаје Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE).

Од момента када је 16. маја 2016. године расписан конкурс за програмског директора, након што је Управни одбор на споран начин сменио са тог места Слободана Арежину, Зора Исаков се у више наврата писмено обраћала генералном директору РТВ-а Миодрагу Копривици и Управном одбору тражећи одговор да ли је конкурс поништен или је неко од кандидата изабран, а да остали учесници конкурса о томе нису обавештени. Први пут се менаџемнту обратила 23. марта, а последњи пут 16. маја, односно тачно на годишњицу објављивања конкурса у јавним гласилима, али јој нити једном није стигао одговор.

У садржају писама, у које је VOICE имао увид, Зора Исаков је упитала директора и Управни одбор „како РТВ, као јавни сервис грађана Војводине, може да функционише годину дана, ако на важним пословима и функцијама држи вршиоце дужности“. „Тиме се јавља сумња на озбиљност и способност менаџмента односно Управног одбора и генералног директора РТВ“, навела је Исаков у писму.Она је овакав однос манаџмента РТВ-а и конкурсне комисије према учесницима на конкурсу оценила као „крајње омаловажавајућ и понижавајућ“. „Захтевам да ме у што краћем року обавестите о исходу конкурса за директора програма РТВ-а са образложењем избора или неизбора кандидата. Сматрам да након овог предугог чекања имам право на заштиту свог интегритета и права на одговор“, навела је Зора Исаков.

У последња два од укупно шест писама и Зора Исаков је приметила да је са сајта РТВ скинут текст конкурса, па је с тим у вези упитала „да ли је конкурс уопште постојао, јер га већ дуже време нема на сајту“.

VOICE је раније ступио у контакт са још једним кандидатом за програмског директора РТВ-а, који се – попут Зоре Исаков – пожалио да га из менаџмента нико никада није обавестио о разлозима одуговлачења у изборном процесу. Заменик генералног директора РТВ Јожеф Клем још у јулу прошле године је објавио да је конкурс затворен и да више кандидата испуњава све конкурсне услове.

Четири кандидата за главног и одговорног уредника

У допису који је генерални директор Миодраг Копривица по налогу повереника за информације од јавног значаја доставио НДНВ-у пише да су се на конкурс за главног и одговорног уредника Првог програма телевизије јавила четири кандидата. Сва имена и лични подаци и ових кандидата су затамњени, а једина која је јавно потврдила кандидатуру је актуелна в. д. главна и одговорна уредница Нада Калкан. Попут конкурса за програмског директора, и овај конкурс скинут је са сајта РТВ-а (објављен 17. маја прошле године).

Нада Калкан је завршила Факултет политичких наука у Београду. Прво је радила као новинарка у Брчком, па професорка марксизма у Бијељини. Радила је и као професорка у Осијеку. У РТВ-у је непрекидно од 1991. године, као новинарка, уредница, уредница емисије и главна и одговорна уредница. Наводи да има средњи ниво знања енглеског језика и пасивно знање руског језика. Дуго година је повереник подружнице Синдиката новинара Србије на РТВ-у.

Унутар РТВ-а је општепознато је да је за место главног и одговорног уредника конкурисао и њихов дугогодишњи Драган Гузијан. Осим на то место, Гузијан је конкурисао и за програмског директора. Гузијану у биографији пише да је озбиљнију медијску карију започео као одговорни уредник у НС плус програму тадашње Радио-телевизије Нови Сад. Заслужан је за многе емисије које су тај програм учиниле веома популарним, а један од најпознатијих берндова била је сатирична емисија Фолиранти. Након тога Гузијан је радио на руководећим функцијама на YУ Инфо каналу, ТВ Политици и суботичкој Супер телевизији, да би се 2009. вратио на РТВ где је једно време био и помоћник генералног директора. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду.

Осим Гузијана и Калканове, на основу информација које су НДНВ-у постале доступне посредством менаџмента РТВ, може се закључити да су кандидати за главног и одговорног уредника Првог програма телевизије и дугогодишњи уредник на Радио-телевизији Србије Бранислав Гузина, као и председник невладине организације „Покрет за децентрализацију и права мањина“ из Врњачке бање Горан Васић. Гузина у својој биографији наводи да је на РТС-у непрекидно од 1994, најпре као редитељ студијских емисија и преноса, а потом и на разним уредничким позицијама. Васић се као познавалац арапског језика дуго бавио преводилачким послом, а од 2005. је био главни и одговорни уредник листа „Снага Србије“. Од 2007. До данас је главни и одговорни уредник листа „Нове врњачке новине“.

Са једним од кандидата за главног и одговорног уредника VOICE је ступио у контакт. Он тврди да се, као и поједини кандидати за програмског директора, обраћао менаџменту са питањем зашто конкурс предуго траје и када ће бити изабрани кандидати, али да никакав одговор није добио. Овај кандидат био је током професионалне каријере на више руководећих функција у медијима и испуњава све услове конкурса.

Више од годину дана вршитељка дужности програмског директора РТВ је Славица Суботић Браун. У ранијем периоду била је новинарка, а повремено и уредница централних информативних емисија. Широј јавности постала је позната приликом уређивања Дневника у ком је објављена вест о покојној певачици Ејми Вајнахаус уз веома неукусну музичку подлогу „Ти пропадаш јер се дрогираш“.

Током актуелног мандата в. д. директорке програма Славице Суботић Браун посао на РТВ-у добила је њена кћерка Корана Браун. Она је од октобра прошле године ангажована у редакцији филмског и серијског програма РТВ. Како је Аутономија раније писала, Корана Браун ради на административним пословима и ангажована је преко ауторског уговора за хонорар који је већи од плата већине запослених.

Од када је смењен због наводног пада гледаности РТВ, Слободан Арежина води судски спор са покрајинским јавним сервисом јер сматра да је та одлука била законски неутемељена. Спор је недавно завршен и ускоро би писменим путем обе стране требало од суда да добију првостепену пресуду.

Ко су остали кандидати за програмског директора

У недостатку информација о особама које су конкурисале за место програмског уредника РТВ-а, Независно друштво новинара Војводине се у неколико наврата обраћало менаџменту ове медијске куће, али је остало ускраћено за информације. Тек након опомене Повереника за информације од јавног значаја, РТВ је проследио тражене биографије на којима су затамњени лични подаци и имена свих кандидата.

Главни услови за обављање послова програмског директора прописани конкурсом су висока стручна спрема, пет година рада на руководећим позицијама у медијима, познавање технологије производње радијског и телевизијског програма и знање једног страног језика. Рок за пријаву био је 15 дана.

На конкурс се пријавило укупно седам кандидата и на основу увида у биографије лако се може закључити да више њих испуњава све потребне услове да буде именован(а) за програмског директора. Само по себи намеће се питање због чега Управни одбор толико одуговлачи са избором и држи в. д. стање током којег су квалитет и гледаност, посебно Првог програма телевизије, рапидно опали.

На конкурс се, по сопственом признању, пријавила актуелна в. д. програмског директора Славица Суботић Браун, која је у својој биографији написала да је завршила Факултет политичких наука у Београду и да је једно време радила у локалним медијима у родном Врбасу. На РТВ-у непрекидно ради од 1987. године на местима новинара и уредника.

Такође по сопственом признању појединим београдским медијима, на конкурс се пријавио и познати новинар и продуцент Јакша Шћекић. Он је новинарску каријеру започео 1975. године у “Вечерњим новостима”, радио је у Радио-телевизији Београд, учествовао у оснивању Трећег канала РТС, као и сателитског програма. Шћекић је раније већ радио у РТВ, где је 2007. године обављао функцију саветника генералног директора. Радио је и за британски “Скy Нењс” као продуцент.

Један од кандидата је и Миодраг Мики Вукашиновић који је новинарско-уреднички занат испекао на локалној Телевизији Мост, која је повезана са високим функционером Социјалистичке партије Србије Душаном Бајатовићем. Вукашиновић у својој биографији навео да је на поменутој телевизији од 2005. где је прво био уредник програма, а од 2007. је главни и одговорни уредник. Пре тога наизменично је радио на Радио-телевизији Београд и Радио-телевизији Нови Сад, углавном на уредничким позицијама. Вукашиновић је широј јавности познат и као један од организатора прошлогодишњег митинга подршке актуелном руководству РТВ-а.

Зора Исаков пријавила се на конкурс за избор и именовање директора програма РТВ такође као дугогодишња радница ове медијске куће. Радила је као новинарка, презентерка, асистенткиња режије… Тренутно је запослена на радном месту руководитељице Одељења програмске подршке РТВ и испуњава све услове конкурса.

У последње време унутар РТВ-а спекулише се да ће на место програмског директора бити изабрана такође дугогодишња радница ове медијске куће Соња Кокотовић. По занимању менаџерка у медијима, Соња Кокотовић је на РТВ-у од 1996. године обављала више уредничких функција. Пре неколико године постављена је за пројект менаџерку у Кабинету генералног директора, а од јула 2015. је координаторка у кабинету првог човека РТВ-а.

Спекулације ко ће бити постављен за програмског директора трају месецима, али се рокови за коначну одлуку Управног одбора стално померају из разноразних разлога. Последњи пут одлука је одложена због спредседничких избора у Србији. Стално се одмеравају снаге унутар куће чији ће кандидат бити изабран, што ствара велику конфузију међу запосленима и код актуелног уредништва Првог програма телевизије.

На једном од недавних колегијума директор информативног програма Будимир Марковић је саопштио да ће врло брзо то питање „напокон бити решено“ и да ће изласком из в. д. стања ствари коначно доћи на своје место. То би, према његовим речима, требало да допринесе и одговорнијем понашању свих који учествују у креирању програма.

Зна ли то Марковић нешто што менаџмент не саопштава годину дана или се само бави трачарењем, што је и омиљена дисциплина многих на покрајинском јавном сервису. Годину дана је заиста дуг период, а колико је дуг најбоље говоре пад гледаности и квалитета програма, смене и отпуштања најбољих новинара и уредника, губитак поверења грађана који су више пута протестовали и тражили смену комплетног уредништва.